4. novembra mi je bilo veoma tužno. Navikla sam da svake godine gledam prenos čitanja Adama Smitha koje se održava u Moskvi, ali su me ovogodišnji organizatori po prvi put lišili te mogućnosti, pa im želim što pre smenu i zamenu. Koliko ja razumem, iako se formalno time bavi Adam Smith centar, u praksi je organizacija poverena istoj onoj ekipi koja je organizovala letnje debate između Šulman i Solovja, kao i predavanje Hansa-Hermanna Hoppea. Ti ljudi uvek muljaju sa prenosom i insistiraju na tome da niko drugi ne sme da ga vodi. Monopolisti, e pa da. Monopol je skup i loš. Uvek. Čak i ako je to monopol na libertarijanstvo ili na organizaciju libertarijanskih konferencija. (Update: kako mi je rečeno, tim je ipak drugačiji. Ipak, odustajanje od direktnog prenosa ostaje, po mom mišljenju, pogrešan korak)
Srećom, Adam Smith centar nema monopol na organizaciju libertarijanskih konferencija. 10. novembra u Moskvi je održana već druga konferencija u TED Talks formatu, posvećena monopolima. Konferenciju održava moskovska grana Čajnog kluba. Poznato je da LPR ima prilično napete odnose sa Čajnim klubom, ali upravo zahvaljujući njihovoj konkurenciji imamo više visokokvalitetnog edukativnog sadržaja na mreži, tako da njihovo takmičenje možemo samo pozdraviti.
Nažalost, ni Čajni klub nije uspeo sa prenosom, ali je zato već 16. novembra počeo da objavljuje snimke nastupa, a 27. novembra je završio. Snimci su prikupljeni u plejlistu, danas sam ih odjednom pogledala i, po tradiciji, ukratko ću proći kroz sve.
- Dmitrij Kornijenko. Kako država predaje istoriju. Govori se konkretno o iskustvu ruske države, bez angažovanja stranih primera. Pominje se važna razlika između sovjetskog obrazovanja i modernog ruskog: nestao je monopol na znanje, iako je zadržan monopol na obrazovanje. Možeš lagati, ali učenici će znati da lažeš i nemaju razloga da to prećutkuju. Tako su zadaci formiranja jedinstvenog predstavljanja o istoriji postali složeniji i, u suštini, državni monopol više ne može da se nosi sa njima.
- Igor Drandin. Monopolija na diskurs. Igor ima bogato iskustvo neprijatnog posla kao liberalni mete za udaranje na federalnim televizijskim kanalima, deli tajne ove netrivijalne profesije, govori o prednostima i manama pojavljivanja na televiziji. Najteži argument od onih koje je naveo Igor je da su televizijske debate veoma tvrda škola debata, i glupo je odricati se takvog treninga ako se neprijatelji svakodnevno vežbaju u tome. Tako je Navaljni izgubio u debatama Girkinu, Svetovu, Kagarlickom i Rojzmanu – nema veštine, vođenje bloga i predavanja navikava na nešto sasvim drugo. U međuvremenu, u javnoj politici veština debata je podjednako korisna kao i veština nastupanja na mitinzima. Napomenem, međutim, da za sticanje takvih veština sam televizor nije neophodan, i bilo bi sjajno kada bi isti Drandin pronašao mogućnost da prenese stečene veštine onim političarima koji nisu učestvovali u televizijskim debatama.
- Vjačeslav Širinkin. Monopolija na omiljenu grupu. Ne svi procesi monopolizacije su povezani sa državom. Vjačeslav govori o različitim psihološkim momentima povezanim sa ljubavlju ljudi prema ekskluzivi, kao i o tome kako se probiti na tržištu sa visokim pragom pristupa.
- Vadim Novikov. Biti ili ne biti antitraustu u Rusiji? Nažalost, snimak je pokvaren, veoma je loše čujno. Glavna teza izlaganja: nema smisla uzimati se u ruke teške slučajeve dok se ne rešimo jednostavnih. Prvo pobedite protekcionizam u spoljnoj politici, a zatim pokušajte da ga pobedite na domaćem tržištu.
- Roman Juneman. Elektoralna monopolija. Kandidat koji je pobedio na izborima u Moskovsku gradsku dumu detaljno pokazuje koliko taj alat, pomoću kojeg su mu oduzeli pobedu, ne liči na mehanizam poštenih izbora, i zašto je sada važno ne samo osporiti na sudu rezultate izbora u konkretnom okrugu, već i ne dozvoliti da se štetna praksa elektronskog glasanja proširi na celu zemlju. Izlaganje je posebno korisno slavioce tehnološkog progresa radi nekog razbijanja iluzija: ako je cilj suprotstavljanje falsifikacijama, onda su jednostavni mehanizmi bolji od složenih.