Bitarch kolumna
U diskusijama libertarijanaca sa etatistima skoro svaki put ispliva pitanje „Ko će graditi puteve u ankapu”? Na njega se može dati mnogo odgovora, ali nisam naišao na lepo univerzalno rešenje za problem obezbeđivanja javnih dobara u društvu bez države. Bar do juče, kada je Savva Shanajev u strimu stranice „Antidržava” predstavio malo poznatu u Rusiji ideju Aleksa Tabaroka (Alex Tabarrok) „Dominant Assurance Contracts”.
Javna dobra uključuju mnoštvo različitih dobara kojima mogu koristiti svi, bez obzira na to da li su za njih platili ili ne — putevi, mostovi, ulično osvetljenje, kanalizacija za kišne vode, svetionici, zaštitni nasipi, kolektivni imunitet usled opšte vakcinacije, održavanje reda, strateško odvraćanje, prerada smeća, prečišćavanje otpadnih voda, javni parkovi i još mnogo toga. Glavni problem njihovog obezbeđivanja je efekat vozača bez karte. Kada nije moguće naplaćivati korišćenje javnih dobara, niko ih neće plaćati tek tako, posmatrajući ih kao „datiost” ili se nadajući da će neko drugi platiti.
Ovim stalno koristi stationi bandit (država), dokazujući svoju neophodnost. Državna propaganda tvrdi da samo država može izgraditi puteve i mostove, zbog čega je potreban teritorijalni monopol i oporezivanje za njihovo finansiranje.
Međutim, postoji jednostavan i razumljiv način obezbeđivanja javnih dobara na potpuno slobodnom tržištu. On je već implementiran na široko poznatoj platformi Kickstarter, i bez države će se koristiti mnogo češće nego sada. Princip njegovog rada je otprilike sledeći.
Na primer, stanovnicima okruga je dosadilo da lomite noge i kvare automobile u rupama na putu. Aktivista se obraća firmi za postavljanje kolovoznog pokrivača i saznaje procenjeni trošak. Zatim ulazi na platformu za krandfanding i kreira kampanju za prikupljanje sredstava, gde navodi neophodan iznos i datum završetka prikupljanja. Šalje stanovnicima okruga pisma sa molbom da prilože pomoć u finansiranju popravke puta i daje link ka krandfanding kampanji. Svaka osoba može tamo da uđe i vidi koliko je sredstava trenutno uloženo, koliko još treba uložiti i kada prikupljanje završava. Ako je neophodan iznos prikupljen pre datuma završetka, kampanja se smatra uspešnom i firma za popravku puteva dobija porudžbinu. Ako, međutim, nije uspelo prikupiti sav iznos do navedenog datuma — novac u celosti se vraća stanovnicima okruga. To je njihov izbor, što znači da im popravka puta zaista nije potrebna, i apsolutno je neetički pljačkati stanovništvo cele zemlje porezima kako bi im se popravio put. Oni kojima je bez puta nepodnošljivo, sele u okruge sa zahtevnijim stanovništvom, i vremenom dolazi do prirodne segregacije prema nivou zahtevnosti za kvalitet infrastrukture.
