Тег: kraudfanding

Kada državni grantovi nestanu: čime finansirati nauku u eri mrakobesa

Država voli da se predstavlja kao „jedini spasitelj“ nauke. Novac iz budžeta deluje kao nešto pouzdano, ali to traje samo dok na vlast ne dođe sledeći ljubitelj „istinskog znanja“. I to je to – vaš odeljak nauke odmah bude proglašen „neprijateljem naroda“ i, u najboljem slučaju, jednostavno bude lišen sredstava.

Sećate li se kako je Donald Tramp jednim potezom pera odrezao finansiranje klimatologije i istraživanja u oblasti obnovljive energije? Naučnici su godinama prikupljali znanje, pisali članke, računali na obećane grantove, a onda – bum – finansiranje se pretvorilo u bundevu. Zato što „ne verujem“ i „ne dopada mi se“. Nauka nije Holivud: nastavka možda neće biti ako novac iznenada nestane. A naučnicima preostaje ili da sami traže sponzora, ili da tužno prekinu istraživanja.

I tu na scenu stupaju alternativni izvori finansiranja, od kojih su mnogi kroz istoriju već više puta dokazali svoju održivost.

1) Još od epohe renesanse, ljudi umetnosti i nauke živeli su od bogatih pokrovitelja. Savremeni filantropi, kao što su Bil Gejts, Ilon Mask ili čak (ko bi pomislio!) Pavel Durov, izdvajaju milione dolara za obrazovanje, istraživanja u oblasti medicine, veštačke inteligencije, pa čak i istraživanja svemira. Zašto? Jednostavno im se dopada. Ili žele da čovečanstvo prestane da bude tako dosadno i jednobrazno. Ko zna! U Rusiji je primer bio fond Dmitrija Zimina „Dinastija“, koji je udahnuo novi život mnogim talentovanim mladima, dok država iznenada nije odlučila da je to „strani agent“. Ali sama ideja nije umrla – pojavili su se fondovi „Trajektorija“, „Evolucija“ i druge inicijative. Ukratko, čak i kod nas je nauka na privatni novac realnost.

2) Ne smejte se – ponekad je tražiti novac od naroda mnogo efikasnije nego od strogih gospodnika iz Ministarstva obrazovanja. Ljudi sa zadovoljstvom podržavaju neobične projekte, bilo da je to satelit „Majak“, koji su lansirali ruski studenti, ili istraživanja mikroflore creva koja su prikupila više od 350 hiljada dolara na Kickstarter-u. Da, creva su se pokazala daleko harizmatičnijim nego što su eksperti mislili. To funkcioniše jednostavno: napraviš efektna prezentaciju, objasniš ljudima zašto je to važno (ili barem zabavno), i narod glasa novcem.

3) Ako vaše istraživanje ima makar malo komercijalnog potencijala, vredi razmisliti o venture kapitalu i biznisu. Primera ima mnoštvo: od Bell Labs-a i IBM-a, koji su svetu dali tranzistore i lazere, do SpaceX-a, koji je privatnu kosmonautiku učinio realnošću. Da, to nije „čista nauka radi nauke“, ali upravo biznis može dati potisak tehnologijama koje bi inače ostale samo u izveštajima na polici.

4) Nagrade i konkursi. Nekada je preduzetnik Piter Diamandis objavio nagradu od 10 miliona dolara onome ko prvi dva puta za dve nedelje poleti u svemir privatnim brodom. Na kraju je pobednik potrošio skoro 25 miliona na pripreme, ali poenta nije u tome. Konkurs je stvorio čitavu industriju privatnog svemirskog transporta.

5) Za one potpuno napredne: DAO i kripto-nauka. DAO (decentralizovane autonomne organizacije) omogućavaju ljudima da se ujedine i finansiraju nauku preko blokčejna. Primer je VitaDAO, koja je uspešno prikupila milione dolara za istraživanja u oblasti produženja života. Šta ako kripto-entuzijasti glasaju tokenima za vašu ideju?

6) Pretplata na rezultate: ljudi i kompanije plaćaju kako bi prvi dobili pristup vašim naučnim podacima i otkrićima. Što je vaše istraživanje zanimljivije i važnije – to više pretplatnika. Gotovo kao Netflix, samo što su umesto serija tu vaša otkrića.

7) Zamislite berzu predviđanja, gde investitori ulažu na naučne ideje i rezultate. Ako vaš projekat izgleda ubedljivo – dobićete finansiranje od onih koji veruju u vaš uspeh i žele da zarade na tačnom predviđanju.

Voluntarist, Bitarh

Izdanje „Mehanizama slobode“

Kada sam pomenula da konkurenti ne spavaju, i da alternativni prevod Friedmanove knjige već prolazi kroz pripremu za štampu, zaboravila sam da dam link za prikupljanje sredstava za njen odštampavanje. Ko želi da učestvuje u projektu, uplatite donaciju tamo.

U trenutku ove objave prikupljeno je 59350 od 80000 rubalja.

Takođe, koliko se može zaključiti prema Dejvidovom sajtu, on želi da postavi prevode svojih pesama na ruski (verovatno, uključujući i moje), ali link za sada ne radi.

Crowdfunding. Praksa

Čim sam objavila tekst o tome da je krandfanding najlogičniji način finansiranja proizvodnje javnih dobara na slobodnom tržištu, pojavila se ilustracija.

Sankt-Peterburška ekspozitura LPR-a iznajmljuje kancelariju i odlučila je da organizuje redovan strim kako bi prikupila sredstva za njenu kiriju. Danas u 20:00 po Moskva vremenu, na Jutjub kanalu Ankap-podkast, održaće se šou „Varimo samogon“, tokom kojeg će voditelj nameravati da popije po jednu čašu samogona za svakih 1000 rubalja donacija. Ne znam da li će ga praviti direktno na licu mesta ili će sipati već gotov, ali to može biti zabavno.

Ponudili su mi da objavim ovaj oglas za 300 rubalja, i odlučila sam da nakratko prekršim svoja pravila, prema kojima pregled resursa ne bi trebalo da bude usamljen, već da bude praćen mojim odgovorom na pitanje koje je podržano donacijom. Danas sahranjujemo nekoga ko još nije mrtav.

Verovatno ću i ja svratiti da poslušam strim, iako nameravam da pritom pijem martinije sa tonikom, izvinite

.
https://youtu.be/ESZmGW7DKhM

Kickstarter za javno dobro

Bitarch kolumna

U diskusijama libertarijanaca sa etatistima skoro svaki put ispliva pitanje „Ko će graditi puteve u ankapu”? Na njega se može dati mnogo odgovora, ali nisam naišao na lepo univerzalno rešenje za problem obezbeđivanja javnih dobara u društvu bez države. Bar do juče, kada je Savva Shanajev u strimu stranice „Antidržava” predstavio malo poznatu u Rusiji ideju Aleksa Tabaroka (Alex Tabarrok) „Dominant Assurance Contracts”.

Javna dobra uključuju mnoštvo različitih dobara kojima mogu koristiti svi, bez obzira na to da li su za njih platili ili ne — putevi, mostovi, ulično osvetljenje, kanalizacija za kišne vode, svetionici, zaštitni nasipi, kolektivni imunitet usled opšte vakcinacije, održavanje reda, strateško odvraćanje, prerada smeća, prečišćavanje otpadnih voda, javni parkovi i još mnogo toga. Glavni problem njihovog obezbeđivanja je efekat vozača bez karte. Kada nije moguće naplaćivati korišćenje javnih dobara, niko ih neće plaćati tek tako, posmatrajući ih kao „datiost” ili se nadajući da će neko drugi platiti.

Ovim stalno koristi stationi bandit (država), dokazujući svoju neophodnost. Državna propaganda tvrdi da samo država može izgraditi puteve i mostove, zbog čega je potreban teritorijalni monopol i oporezivanje za njihovo finansiranje.

Međutim, postoji jednostavan i razumljiv način obezbeđivanja javnih dobara na potpuno slobodnom tržištu. On je već implementiran na široko poznatoj platformi Kickstarter, i bez države će se koristiti mnogo češće nego sada. Princip njegovog rada je otprilike sledeći.

Na primer, stanovnicima okruga je dosadilo da lomite noge i kvare automobile u rupama na putu. Aktivista se obraća firmi za postavljanje kolovoznog pokrivača i saznaje procenjeni trošak. Zatim ulazi na platformu za krandfanding i kreira kampanju za prikupljanje sredstava, gde navodi neophodan iznos i datum završetka prikupljanja. Šalje stanovnicima okruga pisma sa molbom da prilože pomoć u finansiranju popravke puta i daje link ka krandfanding kampanji. Svaka osoba može tamo da uđe i vidi koliko je sredstava trenutno uloženo, koliko još treba uložiti i kada prikupljanje završava. Ako je neophodan iznos prikupljen pre datuma završetka, kampanja se smatra uspešnom i firma za popravku puteva dobija porudžbinu. Ako, međutim, nije uspelo prikupiti sav iznos do navedenog datuma — novac u celosti se vraća stanovnicima okruga. To je njihov izbor, što znači da im popravka puta zaista nije potrebna, i apsolutno je neetički pljačkati stanovništvo cele zemlje porezima kako bi im se popravio put. Oni kojima je bez puta nepodnošljivo, sele u okruge sa zahtevnijim stanovništvom, i vremenom dolazi do prirodne segregacije prema nivou zahtevnosti za kvalitet infrastrukture.

Sve je u redu, ljudi su zadovoljni