Prevod knjige Dejvida Fridmana Mehanika slobode je konačno potpuno snimljen u audio formatu. Sada konačno možete pumpati mišiće u nekoj teretani, dok istovremeno razvijate mozak libertarianskom teorijom.
Povodom toga želim da reklamiram novi kanal Olega – volontera koji je snimio knjigu. Na kanalu on objavljuje svoje audio snimke različitih književnih dela. I, naravno, što veće bude interesovanje za kanal, to će biti više stimulusa za pojavljivanje novih audio zapisa.
Podsećam da mi u radu stoje prevodi još tri knjige – Libertarianizam Erika Maka, Praktična anarhija Stefana Molinjua i Pravni sistemi koji se značajno razlikuju od naših našeg Dejvida Fridmana. Prevodi idu mnogo brže kada stignu donacije, tako da ne budite ustručani. Isti razlozi važe i za moju sopstvenu knjigu o ankapu, njoj je odavno vreme da bude završena, ali stalno nedostaje vremena, a kada nad dušom visi sveža donacija i kuka što nije „otrađena“, onda nema izbora, mora se hvatati tastatura.
Nastavlja se prevod Friedmanove „Mehanike slobode“ u format audio knjige. Prvi i drugi deo su već potpuno snimljeni, ostala je samo sitnica – još četiri dela. Aktuelna verzija audio knjige dostupna je u obliku plejliste, a odgovarajući snimci su takođe priloženi uz tekst svake od poglavlja.
Pored toga, Oleg sa malim zakašnjenjem objavljuje snimke i na svoj YouTube kanal. Tamo nije samo Friedman, tako da se nada da bi vas kanal mogao zainteresovati.
Prvo, želim da zahvalim Andreju Ševčovu, koji je brzo napravio PDF na osnovu teksta objavljenog na sajtu. Sada zainteresovani mogu da se poigraju sa samizdatom i odštampaju svoju tvrdu kopiju.
Drugo, pored pridruživanja audio zapisa svakoj od poglavlja pojedinačno, prikupila sam ih i u plejliste radi lakšeg slušanja uzastopno, bez potrebe za listanjem stranica.
Evo engleske verzije.
[cue id=“7475″]
A evo ruske, ona će se dopunjavati kako budu čitana naredna poglavlja.
[cue id=“7371″]
I, konačno – veoma ste tražili da olakšam navigaciju između poglavlja. Za prevod sam je napravila, možete testirati. Za original još uvek nisam uradila, jer je to veoma naporan posao pošto se sve mora zapisivati ručno.
Srećna sam što mogu da vas obavestim da sam završila prevod knjige Dejvida Fridmana Mehanika Slobode i konačno je objavljujem u jednom fajlu za čitanje na e-čitačima. Preuzimajte, delite knjigu sa onima koje smatrate dostojnim i obavezno svratite na stranicu za donacije kako biste izabrali veličinu „lajka“.
Takođe se postepeno nastavlja kreiranje audio-knjige na osnovu prevoda; danas je ceo prvi deo knjige u potpunosti snimljen, a počeo je i drugi. Tekst čita Oleg, i ako želite da mu na neki način zahvalite, pošaljite mu privatnu poruku na Telegramu da vam pošalje podatke za uplatu. Ili koristite bot za plaćanje u dash-u i pošaljite mu kriptovalutu direktno preko njegovog imena na Telegramu.
Moj čitalac Sergej Soltis diskutovao je sa svojim poznanikom o svojim anarho-kapitalističkim uverenjima i povremeno se pozivao na Fridmanovu Mehaniku slobode. To je završilo tako što je sagovornik počeo da čita knjigu, uspeo da savlada otprilike polovinu i izneo veoma detaljan osvrt, koji vam i nudim na uvid, jer je veoma karakterističan.
Iz ovog osvrta se vidi da je knjiga čitana isprekidano i da čitalac očigledno nije razumeo neke ekonomske termine korišćene u tekstu. Posebno je stradao termin kao što je javno dobro. Čitalac smatra da je ključna reč u terminu „dobro“, dok je dobro samo neka vrednost, nije važno koja, a da je ključna definicija „javno“, nasuprot „privatnom dobru“, i označava sasvim konkretnu vrstu dobara koja poseduje niz karakterističnih svojstava.
Znači li to da je čitalac idiot i da se bori sa slamnim lutkama? Ne, on je pametan i dobrovoljan socijaldemokrata koji veoma ceni životni komfor, spreman je mnogo da radi za njega i mnogo da plaća, ali nije saglasan da duboko ulazi u rad ekonomije jer je stručnjak u drugoj oblasti. Tako da su za njega oproštivi potpuni nedostatak predstave o teoriji firme, školi javnog izbora i sličnim stvarima.
Primer onoga što potpuno inteligentna osoba nije uspela da razume Mehaniku slobode, pokazuje nedostatke knjige. Ona je duga i nedovršena, nije dovoljno duboko obrađivana od izdanja do izdanja, te se stoga često poziva na već neaktuelnu stvarnost SAD iz sredine prošlog veka, i nije dovoljno stroga u pogledu korišćenja konceptualnog aparata.
Možda se previše pozivam na Fridmana. To je stvar ukusa. Sviđa mi se njegov jezik i karakterističan humor, nije mi previše teško da prihvatim njegov sistem definicija, iako često primenjujem nešto drugačiju terminologiju za sebe. Takođe, jednostavno obojica razmišljamo otprilike u istoj paradigmi ekonomskog pristupa pravnim pitanjima.
Možda bi ipak trebalo da napišem sopstveni rad o ankapu. Jasniji i sažetiji. Moderniji. Zasnovan na stvarnosti koja je razumljivija ruskojezičnom čitaocu. Svetov je pretio da će nešto takvo stvoriti, ali ne žuri. Ne znam. Nisam sigurna da ću imati dovoljno talenta i upornosti. U svakom slučaju, prvo ću ipak završiti Fridmanovo izdanje. Za to ću imati dovoljno talenta i upornosti.
Izvinite što je objava izašla više u formatu bloga. Jednostavno stojim na pragu značajnih promena u životu, i to me navodi na veoma promišljen ton.
Nigdde nisam mogao da pronađem treće izdanje The Machinery of Freedom. Pronašao sam ga na ovom divnom sajtu. Veliko hvala za rad koji obavljate, to je veoma važno za našu ideju. Želeo sam da pitam: da li je moguće nekako dobiti original knjige, treće izdanje, u pdf formatu?
Aleksandar
Imala sam u wordu od autora, ali pošto je veoma potrebno, onda sam konvertovala u pdf. Želela sam ujedno i u epub, ali kvalitet automatske konverzije ostavlja mnogo toga da se želi, tako da neka se time pozabavi neki drugi entuzijasta, a ja u međuvremenu dorađujem prevod u ovom formatu.
Molim vas, preporučite knjigu o ankapu, osnovnu, takvu da je dam poznaniku koji nije upoznat sa temom, i da on, bez zapinjanja o gomilu termina, razume kako ankap može da funkcioniše (novac, sudovi, policija itd.). Hvala.
анонимный вопрос
Smatram da je upravo Fridmanova Mehanika slobode takva knjiga, inače ne bih uložila toliko truda u nju. Autor se ne opterećuje izlaganjem istorije libertarijanizma ili barem samo ankapizma, ne prepričava ekonomsku teoriju, već upravo daje viziju: kako sve to funkcioniše na slobodnom tržištu i koje konkretne oblike će, po njegovom mišljenju, poprimiti (barem u SAD).
Tako da neka vaš poznanik počne da čita na sajtu, a za otprilike mesec dana se veoma nadam da ću konačno objaviti finalnu elektronsku verziju.
Ne tako davno publika telegramskog čata po mom imenu posmatrala je uživo kako pokušavam da polomim audio fajl u Amazonovom vlasničkom aaxc formatu i konvertujem ga u ljudski mp3. Zahvaljujući pomoći čitalaca i trunčici sreće, uspela sam da se izborim tokom večeri.
Sada je svako poglavlje originalnog teksta knjige Davida Fridmana The Machinery of Freedom praćeno audio zapisom gde sam autor čita odgovarajuće poglavlje. Zapravo, audio knjigu sam malo polomila iz drugog razloga, ali o tome neka bude kasnije, a za sada sam međuviđeni rezultat upregla u posao.
Takođe je objavljen prevod prvog od tri dodatka knjizi, ali to je sitnica, potrebna samo da bi se broj na progress-baru promenio. Uglavnom sam sada zauzeta finalnom redakcijom i složenjem prevoda u epub format.
Inače, o audio snimcima. Ako postoje voljni da snime prevod knjige, hajde da sarađujemo. Pročitajte glasom stihove iz epigrafа svih delova knjige, pošaljite mi snimak u privatnu poruku, a zatim, ako izbor bude dovoljno raznolik, sprovešćemo glasanje o tome čiju ćemo tačno verziju objaviti na mom sajtu i, shodno tome, „zalogovati“ je samom Fridmanu za njegov sajt. On je čak i odeljak već pripremio za svoje stihove na ruskom, ali je trenutno prazan, i trebalo bi ispraviti tu nepravdu. A ako pobednik takmičenja bude imao snage da snimi celu knjigu (to je više od dvanaest sati), to bi bilo prosto mega kul, i to će skoro sigurno biti nagrađeno od strane zahvalne publike.
Sve, objavljujem poslednje poglavlje Mehanike slobode, Dobrodošli u budućnost, ura! Ovde Friedman razmatra šta obezbeđuje digitalnu privatnost i šta sprečava njenu široku primenu, zašto anonimni altkoinovi pružaju manju anonimnost od bitcoin miksera, kao i temu koju sam pokretala u Digitalnom identitetu – da nije važno koliko su tvoji šifri jaki ako je posmatrač svuda prisutan.
Ostalo mi je da uredim i objavim priloge. Nakon toga će biti potrebno proći kroz ceo tekst kako bi se uneli finalni ispravci – prevod je trajao više od godinu dana, tako da je određena stilsko neskladnost za sada neizbežna. Zatim će biti potrebno složiti tekst u formatu za elektronske knjige, kao i za štampu. Nakon toga, sve to bogatstvo postaviti na sajt, poslati Friedmanu, ponuditi verziju za štampu obema LPR i Čajnom klubu – ukratko, neka se širi što je šire moguće, svima na radost.
Da bi radost bila potpunija, možete mi baciti podsticajnu porciju bitkoinа. Ah, da, ne smem zaboraviti da u gotovoj knjizi napravim stranicu sa zahvalnicama: onima koji su uplaćivali donacije, onima koji su prevodili, onome ko je nabavio od autora punu verziju teksta – neka, ukratko, niko ne ode uvređen.
Objavljujem pretposlednje poglavlje Mehanike slobode, Vanškolsko obrazovanje: libertarijanski pristup deci. Fridman detaljno priča kako je bacao knjige u svoju decu, posmatrajući koje će im se zalepiti, i druge fora koje su svakom ankapu drage srcu. Ako je u prvim poglavljima knjige, napisanim dok autor još nije imao sopstvenu decu, agitovao za sasvim vegetarijansku ideju o uvođenju školskih vaučera, onda se kasnije pretvorio u mnogo većeg ekstremistu i počeo da napada škole kao takve.
Poglavlje 64, Nepravilna upotreba argumenata o eksternalijama, posvećeno je pitanju kako je mozak čak i najobjektivnijeg istraživača sklon prilagođavanja činjenica unapred postavljenoj konceptu kada je reč o traženju argumenata za određene namerne postupke. A da ne govorimo o težini pripisivanja određenih mogućih posledica pozitivnim ili negativnim, kao i o mogućem svesnom pristrasnom odabiru činjenica. Sve to ozbiljno podriva utemeljenje utilitarnih razmatranja kojima se opravdava neka politika, pa je u takvim stvarima prikladnije rukovoditi se pre opšteteorijskim, pravnim i etičkim kriterijumima, a spekulacije o tome da će se desiti kraj sveta ako se odmah ne krene u pravčenju u željenom smeru, ostaviti demagogima.
