Poglavlje 64, Nepravilna upotreba argumenata o eksternalijama, posvećeno je pitanju kako je mozak čak i najobjektivnijeg istraživača sklon prilagođavanja činjenica unapred postavljenoj konceptu kada je reč o traženju argumenata za određene namerne postupke. A da ne govorimo o težini pripisivanja određenih mogućih posledica pozitivnim ili negativnim, kao i o mogućem svesnom pristrasnom odabiru činjenica. Sve to ozbiljno podriva utemeljenje utilitarnih razmatranja kojima se opravdava neka politika, pa je u takvim stvarima prikladnije rukovoditi se pre opšteteorijskim, pravnim i etičkim kriterijumima, a spekulacije o tome da će se desiti kraj sveta ako se odmah ne krene u pravčenju u željenom smeru, ostaviti demagogima.