Savetovali su mi da u poslednje vreme uopšte ne pričam o Monteliberu. To nije sasvim tačno, jednostavno obično pišem o nekim konkretnim problemima, ali opštih pregleda stanja u projektu zaista dugo nije bilo. Ispravljam se.
Pregled
Vizit karta projekta dugo je bio MTL-Siti. To ga je i izložilo. Jednom se pojavio lokalni novinar koji je od pojedinih, slabo povezanih činjenica izveo zaključak da je Montelibero Putinov projekat, stvoren radi još jednog pokušaja državnog udara u Crnoj Gori, slično onom koji se dogodio 2016. godine. Kao rezultat toga, država je, primivši takvu javnu dojavu, zainteresovala se baš za aktivnosti DOO Montelibero, pravnog lica u čije ime je kupljeno zemljište u Sitiju. Pokrenut je krivični postupak za nezakonu gradnju, pa je u krajnjim posledicama izgradnja svih kapitalnih objekata zamrznuta na vreme istrage. Pa dobro, sada se tamo skupljaju samo modularne kućice koje, budući da su privremeni objekti, ne zahtevaju nikakve dozvole za postavljanje. Međutim, nedovršena gradnja ne izgleda baš lepo, a da ne govorimo o novcu koji je bačen u prazno.
Ipak, u Sitiju žive ljudi, petkom se održavaju javni doručci – za one koji žele da se upoznaju sa učesnicima projekta – plus se dešavaju neki kreativni večeri i drugi kulturni događaji. Međutim, ljudima koji su tek stigli u Crnu Goru i žele da se „naselimo u tu vašu komunu“, savetujem da ne skaču na tu ideju bez detaljnog prethodnog upoznavanja. U Sitiju odnos troškova i komfora nije previše optimalan, a izbor smeštaja je praktično nikakav. Ova situacija će se poboljšavati kako se budu puštali u rad novi modularni domovi za iznajmljivanje – ali ne previše brzo.
Glavna monteliberska zajednica, kao i ranije, boravi u gradu Baru, prilično ravnomerno raseljavajući se po gradu, neko u iznajmljenom smeštaju, a neko već u kupljenom. Oni imaju mogućnost da se okupljaju u Prvom klubu Montelibero (u proleće su izbačeni iz prostorija, ali se nedavno otvorio na novom mestu), u Tihom Omutu (leti su izbačeni iz prostorija, ali se skoro odmah otvorio na novom mestu), kao i u nekoliko nemonteliberskih ruskih barova, gde se najprirodnije odvija presecanje monteliberaca sa ostatkom ruske dijaspore. U Budvi je monteliberska aktivnost praktično utihnula, a u drugim gradovima nije ni počela.
Tokenomika se u lokalnoj monteliberskoj zajednici koristi već bez entuzijazma neofita, već jednostavno kao razumljiv i odavno poznat alat. EURMTL i EUROMUT se primenjuju za bezgotovinske uplate. USDM uglavnom služi kao pomoćni token za valutne razmene (ja, na primer, povlačim dolare sa kripto berze u USDM, a zatim ih menjam za mulke). Neki biznisi fiksiraju dugove u sopstvenim tokenima. Blockchain Social Network i dalje nema zgodan pregledač i editor, pa ostaje duboko marginalna. Stellar novčanici koje razvijaju članovi zajednice, Montelibero Wallet i posebno Sunce, postepeno postaju praktičniji. Fond MTL je naglo smanjio svoju javnu aktivnost i zapravo je sada zanimljiv samo svojim akcionarima, i to ne svim. Asocijacija Montelibero de facto je postala glasnogovornik projekta u celini, pa o njoj malo detaljnije.
Naravno, strepnje paranojika da je Asocijacija stvorena samo da bi se liste članova organizovane kriminalne zajednice predale „drugu majoru“, imaju približno isti odnos prema stvarnosti kao i razmišljanja onog crnogorskog novinara o tome da je Montelibero izmislio Putin kako bi uništio crnogorsku demokratiju. Sve je mnogo dosadnije. Aktivisti projekta su samo prerasložili nameštaj u sobi. Nadam se da im je postalo udobnije. Asocijacija podrazumeva likvidnu demokratiju, sekretarijat i mali budžet za svoje redovne troškove. Ova „unutrašnja kuhinja“ malo utiče na život okoline (što je dobro), ali odvlači neke resurse na sebe (što je loše).
Srećom, aktivisti Asocijacije se takođe bave i periodičnim kontaktima sa spoljnim svetom, što je potencijalno najkorisnije za uklapanje Montelibera u svetski libertarianski pokret. Nažalost, retko imam snage da to pratim. Tako, poslednjih meseci održani su javni pozivi i privatni pregovori sa predstavnicima Cosmos blockchain ekosistema (oni imaju svoja bogata iskustva sa DAO), sa projektom MetaState (stvaraju sistem nedržavnih elektronskih pasoša), sa projektom za lobiranje olakšanog viznog i preduzetničkog režima za relokante u Albaniju, sa volontarskim vatrogasnim organizacijama u Crnoj Gori, fondom slobodnih privatnih gradova, i sigurno sa još nekim, gde ih sve možeš spomenuti.
U Asocijaciju ulaze i korporativni članovi, među kojima su već pomenuti MTL-fond i Prvi klub. Pored njih, manje-više je primetan Green Zyland, proizvođač modularnih kućica za iznajmljivanje (imali su biznis još u Rusiji, a sada se šire na još tri zemlje). U novembru planiraju da održe festival u Gruziji, od crnogorskih monteliberaca će otići nekoliko ljudi, ja finansijski ne mogu. Drugi aktivni učesnik je grupa MTL Alert. Oni se pripremaju za zombi apokalipsu, to je zabavan hobi, ali mi je iz nekog razloga teško da ga shvatim ozbiljno.
Asocijacija se deli na frakcije, ali manje-više javno je aktivna samo frakcija panarhista. Dva njena člana, Stas i Ved, oboje vode veoma korisne tematske kanale.
Ranije najavljeno preusmeravanje napora Montelibera na Argentinu još uvek nije dovelo do formiranja tamo ruskojezike libertarianske zajednice koja je u kontaktu sa ostatkom projekta. Jedina vest iz tih krajeva je da je delegat iz Montelibera nastupio na nekoj argentinskoj libertarianskoj konferenciji i predao pismo Mileju. Šta je bilo u tom pismu i kakav je efekat izazvalo, istorija ćuti.
Zaključci i prognoze
Na početku su učesnici Montelibera delovali strašno neracionalno i napravili mnoštvo grešaka. Kako se toga moglo izbeći? Na primer, sačekavši sa početkom gradnje i ostalim glasnim aktivnostima, kako bi umesto toga pažljivije istražili situaciju, i tek onda odlučili šta i kako raditi. Da li je bilo realno delovati po racionalnijem scenariju? Ne. Montelibero je pokret, a ne organizacija. Upravo je taj drive pionira i njihovo entuzijastično pravljenje grešaka privuklo u projekat mnoštvo novih učesnika. Bez svega toga, prilično jaka libertarianska zajednica u Crnoj Gori možda uopšte ne bi sastavljena, kao što se nije sastavila u Srbiji, Gruziji, Tajlandu ili čak Argentini. Tako da još jednom konstatujem: centralizovano planiranje gubi, tržište odlučuje.
Ipak, veoma mnogi poduhvati u okviru Montelibera su uspešno utihnuli, a mnogi ranije aktivni učesnici projekta su u najboljem slučaju umerili ili potpuno izgubili interes za njega, a u najgorem slučaju prešli u otvorenu opoziciju, smatrajući projekat besmislenim „info-ciganstvom“.
Posebno ću morati reći i o ekonomskom delu projekta. Ovde se proračun pokazao fatalnim. Jedna stvar je kada od deset startapa devet propadne, a jedan poleti. To se dešava zahvaljujući žestokoj konkurenciji koja bira zaista najbolje. Sasvim druga stvar je kada od deset startapa devet propadne, a deseti balansira na ivici nulte tačke. To se dešava zahvaljujući odvratnom investicionom klimatu, u kojem uopšte ne treba ulagati ozbiljan tržišni kapital, baš kao što ga ne treba ulagati u neki Donbas. Čak i ako nešto poleti, to neće biti zahvaljujući visokoj korisnosti za klijente, već na primer zahvaljujući vezama sa vlašću. A libertarijancima je obično ipak sramota da na tome zarađuju novac.
Zato se sada o Monteliberu može dati sledeća prognoza. Ovaj projekat neće učiniti Evropu ili bar samo Crnu Goru slobodnim. Ali on je omogućio onima koji su u njega poverovali da stvore slobodno društvo oko sebe, kao i da postane platforma za isprobavanje zanimljivih ideja i tehnologija pogodnih za primenu na drugim mestima.
