Zašto je Montelibero stvorio interni finansijski sistem sličan fiatu (sa veštačkim tokenima i poverljivom trećom stranom), i zašto ti podržavaš tu odluku uključujući ljude? Ako vlasti Crne Gore ocene interne platne tokene Montelibera kao hartije od vrednosti i zatvore radnju, da li ćeš preuzeti obavezu da nadmesiš ljudima njihove finansijske gubitke? Jer je očigledno da je odustajanje od bitkoina u korist sopstvenog internog shitkoina samo način zarade za vlasnika i članove njegovog politbiroa.
Vito
Da bismo razumeli logiku pojave EURMTL, hajde da uporedimo Crnu Goru, recimo, sa Salvadorem.
Obe države nemaju sopstvenu suvereno emitovanu nacionalnu valutu. U Salvadoru su legalna sredstva plaćanja američki dolar i bitkoin. U Crnoj Gori – evro. Formalno, cirkulacija drugog fiata, kao i kriptovaluta, nije nikako regulisana, međutim u praksi vidimo potpuno odsustvo uličnih menjačnica (za razliku od susedne Srbije, gde su menjačnice na svakom koraku) i potpuno odsustvo kriptomata (bio je jedan za celu zemlju, i taj je država zaplenila, jer u nedostatku regulacije jedno telo je smatralo „da je ono što nije dozvoljeno, zabranjeno“, drugo „da je ono što nije zabranjeno, dozvoljeno“, a zapravo su vlasnici kriptomata jednostavno imali nedovoljno jaku zaštitu).
U Salvadoru vlasniku biznisa, u velikoj meri, nije bitno da li će klijent platiti dolarom ili bitkoinom. Berzanski spread u paru BTC/USDT je zanemarljiv, a razmena između USDT-a i dolarskog keša se takođe sigurno vrši sa minimalnim provizijama. Tako preduzetnik može lako prebacivati novac iz jednog oblika u drugi bukvalno u hodu, polazeći od svojih preferencija u kojem obliku mu je zgodnije čuvati vrednost.
A šta je u Crnoj Gori? Preduzetnik ima pravo da prihvata samo evro, u gotovinskom ili bezgotovinskom obliku. Ako umesto evra prihvati bilo šta drugo, na primer bitkoin, mora da položi u kasu evroski ekvivalent dobijenih vrednosti iz sopstvenih rezervi, inače će mu država napisati ogromnu kaznu. Znači, potrebni su mu instrumenti za zgodnu konverziju. Berzanski spread u paru BTC/EUR je malo viši nego u paru sa dolarom, ali podnošljiv. Međutim, u prirodi ne postoji dovoljno likvidan stejblkoin u evrima, svi koriste dolarske stejble. A da bi se novac povukao sa berze na bankovnu karticu, potrebno je imati bankovnu karticu i banku koja neće blokirati takvu operaciju. Na taj način, našem potencijalnom bitkoin-maksimalisti bilo bi sigurnije da pronađe nekog menjača koji će kupovati njegove bitkoine za evrokeks, a zatim preduzetnik može koristiti kupljeni evrokes da ga položi u sopstvenu kasu i kaže državi: evo, vidi, prodao sam svoju robu za evre i spreman sam da ti podnesem izveštaj. Provizija pri takvoj uličnoj razmeni iznosi oko 5%, a otprilike u istoj meri slobodno oscilira dnevni kurs bitkoina u odnosu na evro, tako da se u loš dan može ozbiljno izgubiti novac.
Naravno, pri neformalnim obračunima nema nikakvih problema u tome da jedni drugima govore cene u bitkoinu i računaju se njima. Zapravo, za velike transakcije to redovno činimo, jer neće biti mnogo manijaka koji su spremni da čuvaju velike sume u fiatu; instrument za štednju je upravo bitkoin. Ali zamislite druženje u restoranu. Sedam ljudi je izlazilo tri sata, potrošili su dvesta evra, a vlasnik lokala uopšte neće pomisliti da podeli račun, jer po lokalnim običajima uvek plaća jedan. Može se, naravno, otvoriti kalkulatori i početi računati: ovaj nesrećni vlasnik novčanice od dvesta evra plaća za sve, kurs bitkoina prema evru je toliki i toliki, zato neka sada svakom saputniku pošalje invois preko Lightning mreže za bitkoin ekvivalent duga izraženog u evrima. Veoma je, dođavola, zgodno, naročito kada su svi neprijatno pijani.
Zato smo jednostavno izmislili sopstveni stejblkoin u evrima i počeli da ga koristimo, pre svega za takve sitne međusobne obračune. A da bi kontragent rado prihvatao ove tokene, neki učesnici projekta su preuzeli besplatno socijalno opterećenje – obavezu da zamene svima željećim EURMTL za evrokes bez provizije. To je težak teret. Ja, na primer, ne usuđujem se da preuzmem takve obaveze za bilo kakav značajan iznos, jer za to treba zamrznuti sopstveni kapital u evrokesu i EURMTL-u, i jednostavno mi je odvratna ta užasna perspektiva da ću imati toliko novca koji ne stoji u bitkoinu.
Nadam se da sam uspeo da pojasnim da održavanje infrastrukture EURMTL nije profit emitenta, već njegov trošak. Za šta ih on snosi? Emitent muleka je investicioni fond Montelibero. Naravno, on neće graditi tako impresivnu i skupu infrastrukturu besplatne razmene muleka u keš i obrnuto samo da bi članovima zajednice Montelibero dao instrument za zgodno deljenje računa u kafiću. Glavni zadatak infrastrukture je da ljudima bude zgodno kupovati akcije fonda i primati dividende po njima. Zašto ne voditi sve obračune u bitkoinima? Zato što fond, privlačeći investicije, ulaže ih u lokalne biznise. Lokalni biznis, dobivši investicije u bilo kojoj valuti, biće primoran da ih konvertuje u evre kako bi ih dalje trošio na svoje operativne aktivnosti. Profit će takođe dobijati u evrima. U ovim uslovima, fiksiranje dugovskih obaveza biznisa u bitkoinima značilo bi unapred odrediti njegov budući bankrot, jer dugoročni tempo rasta kursa bitkoina premašuje prihode praktično svakog biznisa.
Naravno, predstojeća hiperbitkoinizacija će značiti prelazak na sveprisutne obračune u bitkoinima, ali i značajno smanjenje tempa rasta kupovne moći bitkoina; sada pak, u prelaznom periodu, mora se voditi obračun i držati određene zalihe u valutama čija vrednost dugoročno opada.
Sada ćemo razgovarati o rizicima direktnog mešanja crnogorske države u tokenomiku Montelibera putem proglašavanja bilo kakvih tokenizovanih obaveza hartijama od vrednosti, čija cirkulacija zahteva saglasnost državnog finansijskog regulatora.
Da, određeno vreme je svetski trend upravo bio takav, i to se odrazilo u tome što je jurisdikcija SAD-a postajala sve toksičnija za kriptovalute. Do čega je to dovelo? Do toga da je vladajuća stranka pretrpela poraz u svim granama vlasti pod obećanjima njenih opozicionara da će značajno deregulisati oblast. Predviđam suštansno smanjenje ovlašćenja američke komisije za hartije od vrednosti u odnosu na kriptovalute, sleđenje evropskih regulatora istim putem i potpuni gubitak interesovanja crnogorskog regulatora za odgovarajuću sferu, jer više nije moderno.
Pretpostavimo, međutim, da umesto sleđenja američkih trendova, EU i Crna Gora stanu, recimo, uz Kinu. Zabraniće kriptovalute ili ih opteretiti velikim brojem regulacija. Jasno je da će u tom slučaju svi kripto-korisnici u Crnoj Gori sebe osećati podjednako nervozno kao i, recimo, prodavci marihuane. Drugim rečima, za ovaj, nesumnjivo zabranjeni biznis, biće privođen odgovornosti samo mali broj ljudi, čisto da se označi da država vredno radi u tom pravcu. Naravno, u tom slučaju Montelibero će morati da prenese svu svoju infrastrukturu sa jednostavnog, zgodnog, jeftinog, ali previše transparentnog Stellara na neki drugi blokčejn. Iskustvo rada sa tokenima na Liquid sidečejnu već smo imali. Užasna komplikacija, ali bolje nego ništa.
Kompenzovati finansijske gubitke učesnika tokenomike Montelibera mi, stoga, neće biti potrebno, zato ću morati da učestvujem u razvoju priručnika za prelazak na sisteme sa višim nivoom privatnosti. Resursa da to uradim unapred nemam, ali smatram takav scenario veoma malo verovatnim. A i u slučaju njegove realizacije, mi ćemo verovatno jednostavno staviti tokenomiku na pauzu dok se ne razvije novo rešenje, a do tada ćemo se snalaziti sa plaćanjima preko Lightning mreže.
Rezimiram.
- Tokenomika Montelibera se razvijala evolutivnim putem, prateći stvarne potrebe zajednice u većoj meri nego teoretska razmišljanja bitkoin-maksimalista.
- Tokenomika Montelibera će se bez posebnih poteškoća preurediti kako na obračune u bitkoinu pri optimističkom scenariju hiperbitkoinizacije, tako i na korišćenje sigurnih šema evidencije međusobnih obaveza pri pesimističkom scenariju naglog pojačanja regulatorne kontrole države.