Prilikom izgradnje modela, granica između dva objekta može se povući savršeno precizno. Prilikom prenošenja te granice u stvarni svet, greške su neizbežne. One mogu biti povezane sa greškama u merenju, nejasnoćom interpretacija, proizvoljnošću kriterijuma, promenljivošću prirodnih objekata, složenošću primene prava i brojom drugih faktora.
Na primer, granica između dva zemljišna parcela nekada je bila povučena duž potoka, a zatim je on promenio svoj tok. Može se nastaviti smatrati da granica ide duž potoka, ali to znači promenu površine jedne parcele na račun druge. A može se koristiti stari katastar, gde je svaka parcela poligon sa određenim koordinatama čvornih tačaka, i nastaviti smatrati da granica prolazi kroz nepromenjene koordinate, ali to znači da ona postaje manje praktična za korišćenje i da je potrebno uložiti napor da se ona označi na terenu.
Ili, recimo, granica između parcela je bila označena zidom debljine metar, napravljenim od prirodnog kamena. A sada jedan od vlasnika želi da ukloni granicu i postavi umesto nje elegantnu tanku ogradu debljine pet centimetara. Kome treba da pripadne površina ispod stare granice? Kome treba da pripadnu kameni iz stare granice? Ima li vlasnik zemlje uopšte pravo da dira granicu bez dozvole komšije?
Ovde se mogu uvrstiti i pitanja o tome do koje visine iznad parcele i do koje dubine ispod parcele vlasnik zemlje ima pravo da kontroliše pristup svom imanju. Recimo, za uzgoj useva dovoljno je kontrolisati samo površinski sloj, a za eksploataciju mineralnih resursa već je potrebno razumeti da li komšija ima pravo da polazi na zahteve zbog toga što bušotina, izbušena sa tuđeg teritorija, ima koso telo i ulazi pod njegovu parcelu. Za izgradnju puta dovoljno je upravljati površinom, gde je primena prava vlasništva najjasnija i najvidljivija, ali ako je potrebno pustiti avion iznad te teritorije ili postaviti metro ispod nje, to ponovo izaziva pitanja o tome da li uopšte treba pitati vlasnika zemlje o tome i u kojoj meri on ima pravo da spreči takve poduhvate.
2.2. Nesavršen svet
2.2.2. Spoljašnji efekti