U drugom delu knjige napravljen je pokušaj da se ocrtaju sa kojim se tačno poteškoćama stvarnog sveta suočavaju ljudi koji teže da izgrade svoj život na principima libertarijanizma, i kako je anarho-kapitalistički društveni poredak sposoban da se suprotstavi tim poteškoćama.

Ukratko smo dotakli teme kao što su ekonomska analiza prava i teorija spontanih poretaka (i, šire, teorija ljudskog delovanja, odnosno praxeologija). Za detaljnije razmatranje ovih tema predlažem čitaocu da se obrati radovima Dejvida Fridmana, Fridriha Hajeka i Ludviga von Mizaesa.

U svakom slučaju, uverili smo se da za postojanje društva zasnovanog na libertarijanskim principima nije potrebno da svi budu besprekorno libertijanci. Ovo stanje ima mehanizme samoodbrane. A izgradnja libertarijanskog društva je proces koji može postati samoodrživ. U trećem delu knjige detaljnije ćemo razmotriti različite pristupe tome kako pokrenuti taj proces.