Država je efikasna u nasilju ako ima pouzdane instrumente nasilja, a njene žrtve nemaju odgovarajuće instrumente zaštite. Upravo zato je među libertarijancima prilično popularna potraga za tehničkim rešenjima za zaštitu od države, i ta potraga nije neuspešna.
Da bi znala koga da pljačka i koga da kažnjava zbog nelojalnosti, država razvija službe bezbednosti koje prate ponašanje podanika. Ali ako, na primer, podanici komuniciraju koristeći end-to-end enkripciju, onda za državu jedini način da otkrije prepisku postaje preuzimanje kontrole direktno nad uređajima pomoću kojih ljudi komuniciraju.
Da bi efikasno oduzimala novac od podanika, država teži da ih oslobodi gotovine i prebaci sve njihove transakcije pod kontrolu banaka. Ali da bi efikasno oduzela od podanika digitalnu gotovinu, kao što su bitkoin, država će morati nekako da preuzme kontrolu nad privatnim ključevima podanika.
Da bi podanici polagali sva nade samo u državnu policiju, potrebno ih je nenaoružati pred kriminalcima, ali uz prisustvo jednostavnih decentralizovanih tehnologija za proizvodnju oružja, na primer pomoću 3D štampe, razoružavanje postaje problematično.
Država kreira ogromne centralizovane baze podataka sa informacijama o podanicima – ali ih neizbežno hakuju, i podaci izlaze u javni pristup, omogućavajući entuzijastima da ih koriste uključujući i protiv državnih zvaničnika.
Ukratko, izumljivi um može pronaći sredstva koja čine određenu vrstu državnog nasilja neefikasnom. Što je pljačka manje efikasna, to je tržište efikasnije. U perspektivi, uvođenje sredstava individualne zaštite od prisile trebalo bi da dovede do toga da novac pređe u ruke onih koji umeju da budu najkorisniji svojim klijentima, dok će oni koji umeju samo da uzimaju tuđe i raspolažu njime, ostati marginalci.
Najočigledniji nedostatak instrumentalnog pristupa je u tome što nije dovoljno samo kreirati instrumente, već je potrebno postići i njihovu masovnu primenu. Ako država učini korišćenje instrumenata slobode kažnjivim, i ako ljudi iz straha od kazne izbegavaju njihovo korišćenje, onda korisnost tih instrumenata postaje upitna.
U sledećem poglavlju govorićemo o tome kako osvojiti svet, a da ne privučemo pažnju bolničara – o prožimanju ankap-a kroz tkivo države.