Bumerang leti napred i vraća se u početnu tačku

Napakuljena čestica u konstantnom magnetnom polju pod dejstvom je sile usmerene pod pravim uglom i kreće se po krugu.

Raketa sa dovoljno goriva umesto povratka može napustiti Zemljinu atmosferu.

Loptica sa spinom, usled Magnusovog efekta, može skrenuti sa linije bacača na putu ka odredištu.

Metak ispaljen u dovoljno debeo želatin, zaustavlja se čak i pre nego što udari u zemlju.

Dron opremljen motorom može se kretati po bilo kojoj složenoj trajektoriji, na primer, u spiralu, ili simulirajući let pčele.

Dakle, način na koji se sistem razvija tokom vremena — njegova trajektorija — može biti nešto složeno i nelogično, čak i ako sistem ima skromnu veličinu. Ovu analogiju je korisno primeniti na istoriju. Ako trajektorija leta jednog neživog objekta može biti tako iznenađujuća, zamislite dinamiku ogromnog sistema sa mnoštvom aktera, i to veoma živih. Zamislite da se na mapi pojavljuju milijarde ljudi, formirajući klastere, sudarajući se jedni s drugima, razmnožavajući se i preplavljajući posmatrača petabajtima podataka o sebi tokom celog vremena posmatranja. To je upravo istorija.

A vremenska skala još više otežava proučavanje. Kamenu koji bacite u vazduh neće trebati decenije da završi let po svojoj putanji. A ljudima će trebati. Na taj način, istorijski posmatrač može bukvalno umreti, a da ne vidi posledice svog delovanja.

Štaviše, subjekti istraživanja ne žele, da ih se proučava. Običan kamen nije stealth avion. On nema ni motiv ni sredstva da vas obmanjuje u vezi sa putanjom svog leta. A ljudi imaju. Čak i kada su stavljeni pod mikroskop, ljudi pokušavaju da učine da se sočivo zamagli.

Dakle: skala je ogromna, rokovi su veliki, a merenja nisu samo šumovita, već i namerno iskrivljena.

Sve to možemo sažeti u frazi: istorija je misteriozna epopeja krivudavih putanja. Misteriozna, jer su pripovedači nepouzdani i često namerno zavode. Epopeja, jer su vremenski okviri toliko veliki da morate svesno izabrati okvir posmatranja van granica sopstvenog iskustva i van granica bilo kog ljudskog života kako biste uočili obrasce. Krivudava, jer ovde ima dovoljno krivina, ciklusa, kolapsa i drugih neočiglednih obrazaca. I putanja, jer je istorija, u suštini, povezana sa evolucijom ljudskih bića u vremenu, što odgovara fizičkoj ideji dinamičkog sistema, skupa pokretnih i interagujućih čestica.

Sve to spojite i uništićete kako tačku gledišta linearnog ekstrapolatora o tome da će današnji poredak ostati uglavnom stabilan u kratkom roku, tako i samozadovoljavajuću poziciju poput „linija moralnog progresa je duga, ali se ona postepeno kreće ka pravdi“. Takođe ćete osporiti ideju da su pad buržoazije „i pobeda proletarijata podjednako neizbežni“, ili da „nijedna zemlja koja se pridržava bitkoinskog standarda neće ratovati sa drugom“, ili čak da je tehnološki progres bio brz, pa će i ostati takav, i da se nikakav kolaps društva neće dogoditi.

Ove fraze potiču iz različitih ideologija, ali svaka od njih verbalno izražava ideju da „kamen leti strogo po paraboli“. Istina je zapravo sasvim drugačija. Mnogo je složenija. Trendovi, naravno, postoje, i ove fraze zaista izdvajaju stvarne tendencije, ali postoje i suprotstavljanje ovim trendovima, otpor koji se javlja kao odgovor na primenjene sile, postoje sinteze koje se formiraju iz teza i antiteza, i postoje otvoreni kolapsi. Drugim rečima, dinamika je veoma složena.

A kako mi proučavamo složene dinamičke sisteme? Prvi zadatak je merenje.

2.2.2. Mikroistorija je istorija reproduktivnih sistema.

Mikroistorija je istorija reproduktivnog sistema u kojem ima dovoljno malo varijabli, tako da se može resetovati i ponovo reprodukovati od samog početka u seriji kontrolisanih eksperimenata. To je istorija kao kvantitativna trajektorija, istorija kao precizan zapis merenja. Na primer, to može biti zapis svih prethodnih vrednosti vektora prostora stanja u dinamičkom sistemu, evidencija svih poteza koje su napravila dva deterministička algoritma igrajuća šah protiv birbirog, ili hronika svih instrukcija koje izvršava logovana datoteku sistema nakon resetovanja na fabrička podešavanja.

Mikroistorija je primenjena disciplina u kojoj precizna istorijska merenja imaju direktan tehnički i komercijalni značaj. To možemo videti na primeru tehnologija kao što je Kalmanov filter, koji je korišćen za upravljanje svemirskim brodom tokom sletanja na Mesec. Željavši mogu se obratiti potpunim tehničkim informacijama, ali ukratko, Kalmanov filter koristi prethodna merenja x[t-1], x[t-2], x[t-3] za procenu trenutnog stanja sistema x[t], akcije koja treba preduzeti u[t], i odgovarajuće prognoze budućeg stanja x[t+1] u slučaju da ta akcija bude preduzeta. Na primer, on koristi prethodnu brzinu, smer kretanja, nivo goriva itd., kako bi preporučio kako upravljati svemirskim šatlom u trenutnom vremenskom intervalu. Važno je napomenuti da ako mikroistorija nije dovoljno precizna, ako su intervali poverenja oko svakog merenja preširoki ili, recimo, ako je procena brzine potpuno pogrešna, Kalmanov filter neće raditi i projekat Apolon jednostavno neće biti pokrenut.

Na površnom nivou, Kalmanov filter podseća na analizu vremenskih serija koja je uobičajena u finansijama. Ključna razlika je u tome što se Kalmanov filter koristi u reproduktivnim sistemima, dok su finansije obično nereproduktivni sistem. Ako koristite Kalmanov filter da usmerite dron od tačke A do tačke B, ali postoji greška u vašem kodu i dron se sruši, možete jednostavno uzeti dron²¹, vratiti ga na početnu platformu u tački A i pokušati ponovo. Pošto možete ponavljati eksperiment iznova i iznova, na kraju ćete uspeti da dobijete veoma precizna merenja i funkcionalni algoritam upravljanja. To je reproduktivni sistem.

Međutim, u finansijama obično ne možete jednostavno nastaviti da pokrećete trgovinski algoritam koji donosi novac i dobijati isti rezultat. Vremenom će se vaši protivnici prilagoditi i postati pametniji. Ključna razlika u odnosu na naš primer sa dronom je prisustvo svesnih objekata (drugih ljudi), koji neće uvek raditi istu stvar pri istim ulaznim podacima.²² Zapravo, oni često mogu pokazati neprijateljstvo posmatrajući vaše postupke i reagujući na njih tako da namerno zbune vaše prognoze, naročito ako od toga mogu imati koristi. U finansijama, za razliku od fizike, prošli rezultati nisu garancija budućih rezultata. Za razliku od situacije sa dronovima, tržište nije reproduktivni sistem.

Dakle, mikroistorija ima svoja ograničenja, ali je to neverovatno moćan koncept. Ako imamo dovoljno dobre mere prošlosti, moći ćemo u najdoslovnijem smislu bolje predvideti budućnost. Ako imamo uske intervale poverenja za naše mere prošlosti, ako distribucija verovatnoće P(x[t−1]) ima visoke vrhove, tada dobijamo odgovarajuće uske intervale poverenja za sadašnjost P(x[t]) i budućnost P(x[t+1]). I obrnuto, što je više nesigurnosti u svojoj prošlosti, što je veća neizvesnost u tome odakle i kuda idete, to je veća verovatnoća da će vaša raketa pasti. Ovo je Orwellov svet doslovnije nego što je ikada pretpostavljao: onaj ko kontroliše prošlost, kontroliše budućnost, u direktnom smislu, jer ima bolju teoriju kontrole. Samo civilizacija koja poseduje snažnu sposobnost precizne mikroistorije mogla je ikada dospeti do Meseca.

Ovo je moćna analogija sa civilizacijom. Grupa ljudi koja ne zna ko je i odakle je došla, nikada neće stići do Meseca, a kamoli do Marsa.

Možemo li to učiniti nečim većim od analogije?

2.2.3. Makroistorija je istorija nereproduktivnih sistema.

Makroistorija je priča o ireproduktivnom sistemu u kojem ima previše varijabli da bi se stanje sistema moglo lako resetovati i reprodukovati od samog početka. To je priča koja ne podrazumeva direktne kontrolisane eksperimente. Primer za male razmere je nepredvidljiv tok turbulentne tečnosti; u veoma velikim razmerama to je priča o čovečanstvu.

Verujemo da makroistorija i mikroistorija čine jedinstveni kontinuum. Zašto? Hajde da izdvajamo nekoliko tačaka, a zatim ćemo ih sve povezati.

• Prvo, nauka napreduje tako što uzima fenomene koji su se ranije smatrali ireproduktivnim (i, stoga, nepredvidivim) sistemima, izoluje ključne varijable i pretvara ih u reproduktivne (i, stoga, predvidive) sisteme. Na primer, Kochovi postulati uključuju ideju patogenog dejstva, koja je pretvorila maglu koncepcije zaraze preko „mijazmi“ u reproduktivni fenomen: izložite miša određenom mikroorganizmu u laboratorijskim uslovima, i infekcija nastaje, i ništa drugo.
• Drugo, i u uskoj vezi sa prvom tačkom, nauka ide napred zahvaljujući usavršavanju instrumenata i boljem vođenju evidencije. Zvezdane mape su omogućile pouzdanu navigaciju. Dokumentovanje Johannom Balmerom preciznog rastojanja između spektara zračenja vodonika dovelo je do stvaranja kvantne mehanike. Temeljno brojanje različitih sorti graška, koje je sproveo Gregor Mendel, dovelo je do stvaranja moderne genetike. Stvari koje smo smatrali jednostavno nedostupnim ljudskom razumevanju — zvezde, atom, genom — postale su stvari koje ljudi mogu razumeti, jednostavno ih brojeći.
• Treće, odakle uopšte bilo šta znamo o istoriji Starog Rima, Egipta ili srednjovekovne Evrope? Iz artefakata i pisanih izvora. Pre više hiljada godina ljudi su zapisivali povratne informacije klijenata na kamenu tablicu, jednu od prvih aplikacija za tablete (u originalu tablet, što znači i tablicu, i tablet). Znamo ko su bili Abelard i Eloiza iz njihovih pisama jedno drugom. Znamo kakvi su bili Rimljani iz njihovih zapisa. U velikoj meri naše znanje o istoriji izvučeno je iz onoga što su ljudi zapisivali.
• Fourthly, today digital documentation is being maintained on an unprecedented scale. Billions of people have been using social networks every day for almost ten years now. We also have billions of phones that take photos and videos every day. We have countless streams of data from different tools. And we have very high-capacity hard drives to store all of this. Thus, if we count raw bytes, we probably record more information in a day than all of humanity recorded before 1900. This is certainly the most complete chronicle of human activity we have ever had.

Now we can discern the continuum²³ between macrohistory and microhistory. We are accumulating precise quantitative microhistorical measurements, and usually such things have led to the emergence of qualitatively new knowledge… and this is already on the scale of billions of people and has been going on for a second decade.

Thus, a synonym for „big data“ could be „big history.“ All data are records of past events, sometimes of the recent past, sometimes of the last months or years, and sometimes (in the case of Google Books or the Digital Michelangelo project) we are talking about decades or centuries. After all, what else can you call storing data on a computer? Memory. Memory, both in the sense of human memory and in the sense of history.

This memory has commercial value. An adherent of technology who neglects history guarantees that their users will be exploited. Evidence? Let’s look at reputation systems. They exist in any large-scale market. The history of a driver’s or passenger’s behavior on the Uber platform partially predicts their future behavior. Without years of ratings, without the memory of past actions of millions of people, these platforms would be destroyed by fraud. Macrohistory brings money.

This is just one example. There are huge short-term and long-term incentives for recording all this data, all this microhistory and macrohistory. And future historians²⁴ will study our digital chronicle to understand what kind of civilization we were.

2.2.4. Bitcoin’s blockchain is a technology of reliable macrohistory

Međutim, u konceptu digitalne makroistorije postoje određene zamke: smeće, botovi, cenzura i lažni vesti. Kao što ćemo pokazati, Bitcoin i generalizovana rešenja zasnovana na njemu pružaju moćan alat za rešavanje ovih problema.

Prvo, hajde da se pozabavimo problemima smeća, botova, cenzure i lažnih vesti. Makroistorijski logovi se uglavnom čuvaju na različitim korporativnim serverima, na Twitteru, Facebooku i Googleu. Poruke, po pravilu, nemaju digitalni potpis ili kriptografsku vremensku oznaku, pa većina sadržaja potiče (ili može poticati) od botova, a ne od ljudi. Neželjenu digitalnu istoriju je moguće obrisati vršenjem dovoljno pritiska na centralizovane medijske kompanije ili akademske izdavače, podvrgavajući istinitu informaciju cenzuri u ime uklanjanja „dezinformacija“, kao što smo već imali priliku da vidimo. A pojava veštačke inteligencije omogućava kreiranje veoma realističnih falsifikata prošlosti i sadašnjosti. Ako ne budemo oprezni, možemo se utopiti u lažnim podacima.

I kako će neko u budućnosti (ili čak u sadašnjosti) moći da sazna da li je određeni događaj, koji nije lično posmatrao, bio stvaran? Jedan odgovor daje Bitcoin blockchain. To je najstroži oblik istorije poznat čovečanstvu, istorija koja je tehnički i ekonomski otporna na reviziju. Zahvaljujući kombinaciji kriptografskih primitiva i finansijskih podsticaja, veoma je teško falsifikovati ko je, kada i tačno koju transakciju upisao u Bitcoin blockchain.

Ko je inicirao ovaj prenos, koliki je broj bitcoin-a poslao, koje metapodatke je priložio uz transakciju i kada se slanje dogodilo? Ove informacije se upisuju u blockchain i dovoljno su da pruže opštu istoriju cele Bitcoin ekonomije od 2009. godine. I ako saberete svu tu istoriju do danas, takođe ćete dobiti informaciju o tome koliko BTC-a čuva se na svakoj adresi. To je imedijatistički model istorije, gde prošlost nije čak ni sasvim prošlost — ona je sa nama svake sekunde.

Pokušajmo malo ući u detalje: zašto Bitcoin blockchain toliko otporan na prepisivanje istorije? Da biste falsifikovali adresu pošiljaoca u samo jednoj transakciji, morali biste da falsifikujete njegov digitalni potpis. Da biste falsifikovali šta je poslato, morate da polomite hash funkciju. Da biste falsifikovali vreme slanja, morali biste da pokvarite vremensku oznaku. I sve to morate da izvedete, nekako ne narušavajući sve ostale zapise kriptografski povezane sa tom transakcijom, putem mehanizma složenih zaglavlja blokova.

Neki čak ne nazivaju Bitcoin blockchain lancom blokova, već lancem vremena, jer, za razliku od mnogih drugih blockchainova, njegov mehanizam dokaza rada (proof-of-work) i prilagođavanje težine obezbeđuju statistički redovan vremenski interval između blokova, što je od presudnog značaja za njegovu funkciju obezbeđivanja digitalne istorije.

(Razumem da sada i u budućnosti analiziramo isključivo tehničke koncepte. Naše ubrzano putovanje može izazvati ili saglasno klimanje glavom ili zbunjeno češanje glave. Ako su vam potrebne detaljnije informacije, dali smo linkove ka definicijama svakog termina, ali njihovo puno objašnjenje već izlazi iz okvira ovog rada. Međutim, popularan opis možete pogledati u knjizi „The Truth Machine, a tehničke detalje u Kriptografskom kursu Dana Boneha.)

Ipak, evo šta je važno čak i za tehnički nespretno čitaoca: Bitcoin blockchain pruža istoriju koju je teško falsifikovati. Ako se ne desi napredak u kvantnom računarstvu, proboj u čistoj matematici, ranije neprimećena greška u kodu ili veoma skupa 51% napad, koji će verovatno moći da organizuje samo Kina, prepisati istoriju Bitcoin blockchaina ili bilo šta što je tamo upisano – praktično je nemoguće. I čak i ako se takav događaj zaista dogodi, to neće postati trenutno spaljivanje Aleksandrijske biblioteke Bitcoina. Hash funkcija može biti zamenjena kvantno otpornom verzijom, ili mesto Bitcoina može zauzeti drugi lanac otporan na navedeni napad, a rezervna kopija registra svih istorijskih Bitcoin transakcija biće sačuvana u novom protokolu.

Pri tome, ne tvrdimo da je Bitcoin nepogrešiv. Tvrdimo da je to najbolja od ikada izumljenih tehnologija za zapisivanje ljudske istorije. I ako koncept kriptovalute uspe da preživi izum kvantnog dešifrovanja, verovatno ćemo razmišljati o početku kriptografski proverljive istorije kao o početku pisane istorije koja se dogodila pre više milenijuma. Društva budućnosti mogu razmišljati o 2022. godini „posle Hristovog rođenja“ kao o 13. godini „posle Satoshinog dolaska“, a o blok satovima kao o novom univerzalnom vremenu.

2.2.5. Bitcoin blockchain može čuvati događaje koji se ne odnose na Bitcoin

Po ceni jedne transakcije, Bitcoin blockchain generalno može obezbediti kriptografski proverljiv zapis bilo kog istorijskog događaja, dokaz o postojanju.

Na primer, van mreže postoji neki važan događaj i želite da ga sačuvate za istoriju. Recimo da je to poznata fotografija Staljina sa njegovim sledbenicima, i da predviđate prepisivanje istorije. Metoda dokazivanja postojanja koju ćemo opisati neće moći direktno dokazati da sami podaci u datoteci odgovaraju stvarnosti, ali možete zabeležiti za budućeg posmatrača metapodatke te datoteke — odgovore na pitanja „ko“, „šta“ i „kada“.

Konkretno, u prisustvu dokaza o postojanju, budući posmatrač će moći da potvrdi da je ovaj digitalni potpis (ko) stavio ovaj heš fotografije (šta) u blockchain u to određeno vreme (kada). Ovaj budući posmatrač može sasvim opravdano sumnjati da fotografija i dalje može biti lažna, ali će znati da je za to bilo potrebno da je falsifikuje upravo tada i upravo ona strana koja je kontrolisala taj novčanik. I taj dokaz će se pojaviti u mreži nekoliko godina pre nego što bude objavljena izmenjena zvanična Staljinova fotografija. To je neverovatno iz svih uglova. Ko je mogao da falsifikuje nešto tako konkretno nekoliko godina pre nego što se to dogodilo? Mnogo je verovatnije da je falsifikovana zvanična fotografija, a ne njen raniji dokaz o postojanju.

Dakle, pretpostavimo da vam se čini da je takav ograničen nivo dokaza dovoljan. Spremni ste da platite tu cenu kako bi buduće generacije mogle da vide neizbrisive istorijske zapise. Kako biste postavili taj dokaz u Bitcoin blockchain?

To se može uraditi organizovanjem vašeg proizvoljno velikog spoljnog skupa podataka (fotografije ili nečeg mnogo većeg) u Merkle stablo, izračunavanjem stringa fiksne dužine koji se naziva Merkle koren, a zatim upisivanjem tog korena u Bitcoin blockchain putem OP_RETURN. Ovaj algoritam pruža alat za potvrdu postojanja bilo kojeg digitalnog fajla.

Možete ovo raditi bilo jednokratno za jedan komad podataka, bilo kao periodično pravljenje rezervne kopije metapodataka bilo kog lanca koji nije povezan sa Bitcoinom. Na taj način, teorijski biste mogli da postavljate digitalni sažetak mnogo gigabajta podataka iz drugog lanca u Bitcoin blockchain svakih deset minuta po ceni jedne BTC transakcije, čime dokazujete njegovo postojanje. To će efikasno „podržati“ taj drugi blockchain i dati mu neka svojstva nepovratnosti Bitcoina. Nazovimo takav lanac podlančem.

Po analogiji sa industrijskom upotrebom zlata, ova varijanta „industrijske“ upotrebe bitkoin transakcija može se ispostaviti kao veoma važna. Pod-lanac van Bitkoina, u kojem se svakih deset minuta pojavljuje mnogo miliona transakcija, najverovatnije će moći da generiše dovoljno ekonomske aktivnosti da lako plati jednu bitkoin transakciju.²⁵

I kako sve više ljudi bude pokušavalo da koristi Bitkoinov blockchain, uzimajući u obzir njegova ograničenja u snazi, može se ispostaviti da će samo za takve načine industrijske upotrebe biti opravdana isplata dovoljnih naknada rudarima, jer direktna individualna upotreba Bitkoinovog blockchaina može postati previše skupa.

To znači da možemo koristiti metodu dokaza o postojanju za registraciju proizvoljnih podataka u Bitkoinovom blockchainu, uključujući podatke iz drugih lanaca.

2.2.6. U blockchainovima se može čuvati istorija ekonomije i društva

Upravo smo detaljno razmotrili kako se može dodati jedna transakcija u Bitkoinov blockchain kako bi se dokazalo da se neki istorijski događaj zaista dogodio. Sada hajde da smanjimo obim.

Kao što je već napomenuto, čitav obim onoga što predstavlja Bitkoinov blockchain nije ništa drugo do istorija cele bitkoin ekonomije. Svaka transakcija je zapisana od trenutka t=0. Uzima se u obzir svaki udeo BTC, sve do jedne stotinu miliona dela bitkoina. Ništa nije izgubljeno.

Osim, naravno, svih off-chain podataka koji prate transakciju — na primer, identiteta pošiljaoca i primaoca, razloga transakcije, kodova prodatih proizvoda i tako dalje. Obično postoje opravdani razlozi zašto te stvari ostaju poverljive ili delimično poverljive, pa je bolje smatrati da to nije bag, već feature.

Problem je u tome što smo dizajn Bitcoina predstavili malo pojednostavljeno, dok on zapravo ne garantuje da će javne transakcije ostati privatne. Zaista postoje kompanije kao što su Elliptic i Chainalysis, koje se bave upravo deanonimizacijom javnih bitcoin adresa i transakcija. O istoriji bitcoin ekonomije ispravnije je reći da se ona nalazi u hibridnom stanju, gde svi imaju pristup sirovim podacima o transakcijama, ali privatni učesnici (poput Elliptic i Chainalysis) mogu izvući mnogo veću količinu informacija i, konkretno, deanonimizovati mnoge transakcije.

Štaviše, Bitcoin može izvršavati samo bitcoin transakcije, a ne sve druge vrste digitalnih operacija koje biste mogli izvršiti koristeći više blok prostora. Ali na ovom problemu se radi.

• Tehnologije nultog saznanja, kao što su ZCash, Ironfish i Tornado Cash, omogućavaju potvrdu on-chain samo onoga što se želi objaviti, i ništa više.
• Blockchaini pametnih ugovora, kao što su Ethereum i Solana, proširuju mogućnosti on-chain operacija zahvaljujući većoj složenosti.
• Decentralizovane društvene mreže, kao što su Mirror i DeSo, spajaju društvene događaje sa finansijskim transakcijama.
• Sistemi imenovanja, kao što su Ethereum Name Service (ENS) i Solana Name Service (SNS), omogućavaju dodeljivanje nekog identiteta transakcijama u lancu.
• Korporativni sistemi omogućavaju predstavljanje korporativnih apstrakcija iznad nivoa obične transakcije u mreži, kao što su finansijski izveštaji ili čak potpuno programabilni ekvivalenti kompanija, poput DAO.
• Nove metode dokazivanja, kao što su dokaz solventnosti i dokaz lokacije, proširuju skup stvari koje se mogu kriptografski potvrditi on-chain na istoj toj bazi ko/šta/kada u Bitcoin blockchainu.
• Kriptosertifikati, nepozicionabilni tokeni (NFT), neprenosivi zamenljivi tokeni (NTF) i neprenosivi nepozicionabilni tokeni (Soulbounds) omogućavaju predstavljanje on-chain nefinansijskih podataka, kao što su diplome ili dozvole.

U čemu je smisao svega ovoga? Ako blok prostor nastavi da se povećava, sve više digitalne istorije naše ekonomije i društva biće zapisano u blockchainima – podaci će ostati poverljivi, ali kriptografski proverljivi. Dobra analogija ovde bi bilo povećanje propusnosti mreže, koja nam sada omogućava da učitamo megabajt JavaScript koda na mobilni telefon za pokretanje web aplikacije, što bi bilo nezamislivo luksuzstvo 2000. godine.

Ovo je proboj u digitalnoj makroistoriji koji rešava probleme smeća, botova, cenzure i lažnih vesti. Javni blockchaini nisu izolovani unutar korporacija, već su dostupni svima. Oni pružaju nove alate, kao što su staking i identifikacija u ENS stilu, što omogućava razdvajanje botova od ljudi. Oni mogu uključivati mnoštvo različitih metoda dokazivanja, uključujući dokaz postojanja i još mnogo toga, i to će pomoći u rešavanju problema deepfake-ova. I mogu imati veoma visok nivo otpornosti na cenzuru, plaćajući naknadu za transakciju kako bi hešovali stanje svoje mreže u Bitcoin blockchainu.

2.2.7. Kriptohistorija je kriptografski proverljiva makroistorija

Tako vidimo da se proširenje blok prostora kreće ka tome da nam pruži kriptografski proverljivu makroistoriju, ili skraćeno kriptohistoriju.

To je dnevnik svega što su milijarde ljudi odlučile da učine javnim: svaki decentralizovani tvit, svaka javna donacija, svaki izvod iz matične knjige rođenih i umrlih, svaki zapis o braku i državljanstvu, svaka registracija kriptodomena, svako spajanje i preuzimanje on-chain organizacije, svaki finansijski izveštaj, svaki javni zapis — sve ima digitalni potpis, vremensku oznaku i hešuje se u slobodno dostupnim javnim registrima²⁶.

Stvar je u tome što praktično svako je ljudsko ponašanje danas ima digitalnu komponentu. Svaka kupovina i prepiska, svako putovanje Uberom, svaki dodir čitača kartica i svaki korak sa Fitbit-om — sve to stvara digitalne artefakte.

Na taj način, teorijski bismo mogli doći do toga da jednostavno preuzmete javni blokčej mrežne države i reprodukujete na svom klijentu čitavu kriptografski potvrđenu istoriju zajednice.²⁵ To je budućnost javnih zapisa, koncept koji postaje za papirni sistem tradicionalne države isto ono što je papir postao za usmeno prenošenje znanja.

To je takođe i predstava o tome kakva će makroistorija postati. To nisu rasuti artefakti – ovde je Abelarevo pismo, tamo egipatske kamene tablice. To je potpuni log, kriptohistorija. Spajanje mikroistorije i makroistorije u jednom džinovskom skupu podataka, podložnom kriptografskoj proveri. Ovu neuništivu, izračljivu, digitalnu, pouzdanu istoriju nazivamo registrom zapisa.

Ovaj koncept je temelj mrežne države. I može se koristiti i na dobro i na zlo. U decentralizovanom obliku, registar zapisa omogućava pojedincu da se suprotstavi staljinskom prepisivanju prošlosti. To je vrhunski izraz pogleda odozdo nagore na istoriju kao na ono što je zapisano u registru. Ali lako se može zamisliti i ružan oblik, u kojem su kriptografske provere uklonjene, pristup za čitanje/pisanje centralizovan, a ideja totalne digitalne istorije se koristi od strane države za kreiranje sistema sveprisutnog doživotnog nadzora u duhu NSA ili kineskog digitalnog rejtinga.²⁷

To nas, s druge strane, dovodi do pogleda na istoriju odozgo nadole, ka budućoj trajektoriji koju želimo da izbegnemo, gde se politička moć koristi za pobedu nad tehnološkom istinom.

²¹ Da, može se pokvariti. U tom slučaju, uvek se može koristiti novi, isti taj model sa iste fabrike.

²² Ljubitelji funkcionalnog programiranja razumeće da je ovo slično razlici između čistih i nečistih funkcija. Čista funkcija, kao što je sin(x), uvek vraća isti rezultat pri istim ulaznim podacima. Nečista funkcija, kao što je number_of_users() , to ne čini, obično zato što postoji neka spoljna promenljiva stanja, na primer, referenca na bazu podataka.

²³ Ovo je slično kontinuumu između mikroekonomije i makroekonomije (što osporavaju kejnsijanci koji kažu da su vlade i domaćinstva suštinski različiti) ili kontinuumu između prirodne i veštačke inteligencije (što osporavaju oni koji smatraju da je ljudska inteligencija — to sui Generis, a ne nešto što se postepeno oblikuje tokom evolucionog procesa i što može biti oblikovano putem računarskog procesa), ili kontinuumu između mikroevolucije i makroevolucije (što osporavaju oni koji misle da se evolucija DNK sekvenci suštinski razlikuje od evolucije vrsta ili (što je razumniji prigovor), da abiogeneza još uvek nije u potpunosti eksperimentalno potvrđena).

²⁴ Pretpostavimo da prevaziđemo Veliki Filter.

²⁵ Ali kako ovi ne-bitcoin blockchainovi mogu biti kriptografski proverljivi ako nisu zasnovani na dokazu rada? Kratak odgovor: čak i blockchain koji koristi proof-of-stake može putem OP_RETURN-a da hešuje poslednje blokove svoje lanca u svakom novom Bitcoin bloku. Sa približno 10 minuta između blokova to je 144 transakcije dnevno ili 52.560 transakcija godišnje. Iako naknade za bitcoin transakcije mogu vremenom porasti, trenutno iznose od jednog do šezdeset američkih dolara, pa bi hešovanje koštalo od 52 hiljade do 3 miliona američkih dolara godišnje u vidu naknada bitcoin rudarima, ako bi cilj bio „pravljenje rezervne kopije u Bitcoinu“ svakih 10 minuta. Ako se ograničimo na bekap svakih sat vremena, troškovi će iznositi 1/6 te vrednosti, a jednom dnevno — svega 1/144. Takav nivo cena je dostupan bilo kom spoljnom blockchainu koji ima značajne obrtne volumene. Grupa pod nazivom Veriblock je sprovela određeno istraživanje o ovom pitanju, koje su nazvali dokazom dokaza, i predstavila funkcionalan proizvod koji je u jednom trenutku činio značajan udeo takozvanih OP_RETURN transakcija, ali je sada prestanuo, kao i izdavanje USDT-a preko Omni protokola.

Neki se protive korišćenju OP_RETURN-a na ovaj način, ali nikome nije potrebno odobrenje da koristi ovu funkciju Bitcoina. Zato smatram prilično verovatnim da će proof-of-stake blockchainovi sa velikim obrtima biti u jednom ili drugom obliku hešovani u Bitcoin blockchainu. Ovo rešava problem koji je Vitalik Buterin nazvao slaba subjektivnost, gde je za utvrđivanje na koji lanac treba osloniti potrebno koristiti određene informacije spoljne u odnosu na blockchain, dok za Bitcoin važi potpuno objektivna metodika: „lanac sa najvećim akumuliranim radom — to je ispravan lanac kojim treba slediti“.

Takva objektivna metodika bi bila korisna u slučaju kada mnoštvo blokčejnova koji izgledaju kao stvarni istovremeno objavljuje na internetu visoko motivisani zlodjelac, koji kontroliše i društvene mreže (to može biti, na primer, Kina), tako da ćete morati da izaberete pravi lanac iz glave te hidre pomoću samo vašeg vernog računara. Možete se orijentisati tako što ćete prvo u tom haosu pronaći pravi Bitcoin blokčejn, a zatim u njemu, pomoću „dokaza dokaza“, pronaći prave krajeve svih ostalih blokčejnova.

Kriptopolitičke posledice ovakvih postupaka su zabavne, jer nekim bitcoin maksimalistima se ne sviđa korišćenje OP_RETURN, a neki korisnici ne-bitcoin blokčejnova žele da imaju svoje sopstvene potpuno autonomne ekosisteme, ali će upravo opisana kombinacija dovesti do (a) konstantnog protoka naknada za rudare bitcoina, što pomaže u poboljšanju sigurnosti Bitcoina, i (b) pružanja rezervne kopije (backup) za druge blokčejnove u krajnjem slučaju, što će osigurati njihovu sigurnost.

²⁶ Sve ovo se takođe može heširati u Bitcoin blokčejnu pomoću ranije opisane tehnike Merkleovog korena po ceni od svega jedne (1) bitcoin transakcije. To neće rešiti takozvani problem dostupnosti podataka, ali će rešiti problem dokaza o postojanju.

²⁷ Za registar će to biti isto što i digitalna valuta centralne banke (CBDC) za Bitcoin: nešto što preuzima neke koncepte, ali oduzima slobodu. Kao što ćemo videti kasnije, oni odgovaraju redom dobroćudnoj i zlonamernoj verziji sinteze mreže/države.

• Bumerang leti napred i vraća se u početnu tačku
• Napakuljena čestica u konstantnom magnetnom polju pod dejstvom je sile usmerene pod pravim uglom i kreće se po krugu.
• Raketa sa dovoljno goriva umesto povratka može napustiti Zemljinu atmosferu.
• Loptica sa spinom, usled Magnusovog efekta, može skrenuti sa linije bacača na putu ka odredištu.
• Metak ispaljen u dovoljno debeo želatin, zaustavlja se čak i pre nego što udari u zemlju.
• Dron opremljen motorom može se kretati po bilo kojoj složenoj trajektoriji, na primer, u spiralu, ili simulirajući let pčele.

Dakle, način na koji se sistem razvija tokom vremena — njegova trajektorija — može biti nešto složeno i nelogično, čak i ako sistem ima skromnu veličinu. Ovu analogiju je korisno primeniti na istoriju. Ako trajektorija leta jednog neživog objekta može biti tako iznenađujuća, zamislite dinamiku ogromnog sistema sa mnoštvom aktera, i to veoma živih. Zamislite da se na mapi pojavljuju milijarde ljudi, formirajući klastere, sudarajući se jedni s drugima, razmnožavajući se i preplavljajući posmatrača petabajtima podataka o sebi tokom celog vremena posmatranja. To je upravo istorija.

A vremenska skala još više otežava proučavanje. Kamenu koji bacite u vazduh neće trebati decenije da završi let po svojoj putanji. A ljudima će trebati. Na taj način, istorijski posmatrač može bukvalno umreti, a da ne vidi posledice svog delovanja.

Štaviše, subjekti istraživanja ne žele, da ih se proučava. Običan kamen nije stealth avion. On nema ni motiv ni sredstva da vas obmanjuje u vezi sa putanjom svog leta. A ljudi imaju. Čak i kada su stavljeni pod mikroskop, ljudi pokušavaju da učine da se sočivo zamagli.

Dakle: skala je ogromna, rokovi su veliki, a merenja nisu samo šumovita, već i namerno iskrivljena.

Sve to možemo sažeti u frazi: istorija je misteriozna epopeja krivudavih putanja. Misteriozna, jer su pripovedači nepouzdani i često namerno zavode. Epopeja, jer su vremenski okviri toliko veliki da morate svesno izabrati okvir posmatranja van granica sopstvenog iskustva i van granica bilo kog ljudskog života kako biste uočili obrasce. Krivudava, jer ovde ima dovoljno krivina, ciklusa, kolapsa i drugih neočiglednih obrazaca. I putanja, jer je istorija, u suštini, povezana sa evolucijom ljudskih bića u vremenu, što odgovara fizičkoj ideji dinamičkog sistema, skupa pokretnih i interagujućih čestica.

Sve to spojite i uništićete kako tačku gledišta linearnog ekstrapolatora o tome da će današnji poredak ostati uglavnom stabilan u kratkom roku, tako i samozadovoljavajuću poziciju poput „linija moralnog progresa je duga, ali se ona postepeno kreće ka pravdi“. Takođe ćete osporiti ideju da su pad buržoazije „i pobeda proletarijata podjednako neizbežni“, ili da „nijedna zemlja koja se pridržava bitkoinskog standarda neće ratovati sa drugom“, ili čak da je tehnološki progres bio brz, pa će i ostati takav, i da se nikakav kolaps društva neće dogoditi.

Ove fraze potiču iz različitih ideologija, ali svaka od njih verbalno izražava ideju da „kamen leti strogo po paraboli“. Istina je zapravo sasvim drugačija. Mnogo je složenija. Trendovi, naravno, postoje, i ove fraze zaista izdvajaju stvarne tendencije, ali postoje i suprotstavljanje ovim trendovima, otpor koji se javlja kao odgovor na primenjene sile, postoje sinteze koje se formiraju iz teza i antiteza, i postoje otvoreni kolapsi. Drugim rečima, dinamika je veoma složena.

A kako mi proučavamo složene dinamičke sisteme? Prvi zadatak je merenje.

2.2.2. Mikroistorija je istorija reproduktivnih sistema.

Mikroistorija je istorija reproduktivnog sistema u kojem ima dovoljno malo varijabli, tako da se može resetovati i ponovo reprodukovati od samog početka u seriji kontrolisanih eksperimenata. To je istorija kao kvantitativna trajektorija, istorija kao precizan zapis merenja. Na primer, to može biti zapis svih prethodnih vrednosti vektora prostora stanja u dinamičkom sistemu, evidencija svih poteza koje su napravila dva deterministička algoritma igrajuća šah protiv birbirog, ili hronika svih instrukcija koje izvršava logovana datoteku sistema nakon resetovanja na fabrička podešavanja.

Mikroistorija je primenjena disciplina u kojoj precizna istorijska merenja imaju direktan tehnički i komercijalni značaj. To možemo videti na primeru tehnologija kao što je Kalmanov filter, koji je korišćen za upravljanje svemirskim brodom tokom sletanja na Mesec. Željavši mogu se obratiti potpunim tehničkim informacijama, ali ukratko, Kalmanov filter koristi prethodna merenja x[t-1], x[t-2], x[t-3] za procenu trenutnog stanja sistema x[t], akcije koja treba preduzeti u[t], i odgovarajuće prognoze budućeg stanja x[t+1] u slučaju da ta akcija bude preduzeta. Na primer, on koristi prethodnu brzinu, smer kretanja, nivo goriva itd., kako bi preporučio kako upravljati svemirskim šatlom u trenutnom vremenskom intervalu. Važno je napomenuti da ako mikroistorija nije dovoljno precizna, ako su intervali poverenja oko svakog merenja preširoki ili, recimo, ako je procena brzine potpuno pogrešna, Kalmanov filter neće raditi i projekat Apolon jednostavno neće biti pokrenut.

Na površnom nivou, Kalmanov filter podseća na analizu vremenskih serija koja je uobičajena u finansijama. Ključna razlika je u tome što se Kalmanov filter koristi u reproduktivnim sistemima, dok su finansije obično nereproduktivni sistem. Ako koristite Kalmanov filter da usmerite dron od tačke A do tačke B, ali postoji greška u vašem kodu i dron se sruši, možete jednostavno uzeti dron²¹, vratiti ga na početnu platformu u tački A i pokušati ponovo. Pošto možete ponavljati eksperiment iznova i iznova, na kraju ćete uspeti da dobijete veoma precizna merenja i funkcionalni algoritam upravljanja. To je reproduktivni sistem.

Međutim, u finansijama obično ne možete jednostavno nastaviti da pokrećete trgovinski algoritam koji donosi novac i dobijati isti rezultat. Vremenom će se vaši protivnici prilagoditi i postati pametniji. Ključna razlika u odnosu na naš primer sa dronom je prisustvo svesnih objekata (drugih ljudi), koji neće uvek raditi istu stvar pri istim ulaznim podacima.²² Zapravo, oni često mogu pokazati neprijateljstvo posmatrajući vaše postupke i reagujući na njih tako da namerno zbune vaše prognoze, naročito ako od toga mogu imati koristi. U finansijama, za razliku od fizike, prošli rezultati nisu garancija budućih rezultata. Za razliku od situacije sa dronovima, tržište nije reproduktivni sistem.

Dakle, mikroistorija ima svoja ograničenja, ali je to neverovatno moćan koncept. Ako imamo dovoljno dobre mere prošlosti, moći ćemo u najdoslovnijem smislu bolje predvideti budućnost. Ako imamo uske intervale poverenja za naše mere prošlosti, ako distribucija verovatnoće P(x[t−1]) ima visoke vrhove, tada dobijamo odgovarajuće uske intervale poverenja za sadašnjost P(x[t]) i budućnost P(x[t+1]). I obrnuto, što je više nesigurnosti u svojoj prošlosti, što je veća neizvesnost u tome odakle i kuda idete, to je veća verovatnoća da će vaša raketa pasti. Ovo je Orwellov svet doslovnije nego što je ikada pretpostavljao: onaj ko kontroliše prošlost, kontroliše budućnost, u direktnom smislu, jer ima bolju teoriju kontrole. Samo civilizacija koja poseduje snažnu sposobnost precizne mikroistorije mogla je ikada dospeti do Meseca.

Ovo je moćna analogija sa civilizacijom. Grupa ljudi koja ne zna ko je i odakle je došla, nikada neće stići do Meseca, a kamoli do Marsa.

Možemo li to učiniti nečim većim od analogije?

2.2.3. Makroistorija je istorija nereproduktivnih sistema.

Makroistorija je priča o ireproduktivnom sistemu u kojem ima previše varijabli da bi se stanje sistema moglo lako resetovati i reprodukovati od samog početka. To je priča koja ne podrazumeva direktne kontrolisane eksperimente. Primer za male razmere je nepredvidljiv tok turbulentne tečnosti; u veoma velikim razmerama to je priča o čovečanstvu.

Verujemo da makroistorija i mikroistorija čine jedinstveni kontinuum. Zašto? Hajde da izdvajamo nekoliko tačaka, a zatim ćemo ih sve povezati.

• Prvo, nauka napreduje tako što uzima fenomene koji su se ranije smatrali ireproduktivnim (i, stoga, nepredvidivim) sistemima, izoluje ključne varijable i pretvara ih u reproduktivne (i, stoga, predvidive) sisteme. Na primer, Kochovi postulati uključuju ideju patogenog dejstva, koja je pretvorila maglu koncepcije zaraze preko „mijazmi“ u reproduktivni fenomen: izložite miša određenom mikroorganizmu u laboratorijskim uslovima, i infekcija nastaje, i ništa drugo.
• Drugo, i u uskoj vezi sa prvom tačkom, nauka ide napred zahvaljujući usavršavanju instrumenata i boljem vođenju evidencije. Zvezdane mape su omogućile pouzdanu navigaciju. Dokumentovanje Johannom Balmerom preciznog rastojanja između spektara zračenja vodonika dovelo je do stvaranja kvantne mehanike. Temeljno brojanje različitih sorti graška, koje je sproveo Gregor Mendel, dovelo je do stvaranja moderne genetike. Stvari koje smo smatrali jednostavno nedostupnim ljudskom razumevanju — zvezde, atom, genom — postale su stvari koje ljudi mogu razumeti, jednostavno ih brojeći.
• Treće, odakle uopšte bilo šta znamo o istoriji Starog Rima, Egipta ili srednjovekovne Evrope? Iz artefakata i pisanih izvora. Pre više hiljada godina ljudi su zapisivali povratne informacije klijenata na kamenu tablicu, jednu od prvih aplikacija za tablete (u originalu tablet, što znači i tablicu, i tablet). Znamo ko su bili Abelard i Eloiza iz njihovih pisama jedno drugom. Znamo kakvi su bili Rimljani iz njihovih zapisa. U velikoj meri naše znanje o istoriji izvučeno je iz onoga što su ljudi zapisivali.
• Fourthly, today digital documentation is being maintained on an unprecedented scale. Billions of people have been using social networks every day for almost ten years now. We also have billions of phones that take photos and videos every day. We have countless streams of data from different tools. And we have very high-capacity hard drives to store all of this. Thus, if we count raw bytes, we probably record more information in a day than all of humanity recorded before 1900. This is certainly the most complete chronicle of human activity we have ever had.

Now we can discern the continuum²³ between macrohistory and microhistory. We are accumulating precise quantitative microhistorical measurements, and usually such things have led to the emergence of qualitatively new knowledge… and this is already on the scale of billions of people and has been going on for a second decade.

Thus, a synonym for „big data“ could be „big history.“ All data are records of past events, sometimes of the recent past, sometimes of the last months or years, and sometimes (in the case of Google Books or the Digital Michelangelo project) we are talking about decades or centuries. After all, what else can you call storing data on a computer? Memory. Memory, both in the sense of human memory and in the sense of history.

This memory has commercial value. An adherent of technology who neglects history guarantees that their users will be exploited. Evidence? Let’s look at reputation systems. They exist in any large-scale market. The history of a driver’s or passenger’s behavior on the Uber platform partially predicts their future behavior. Without years of ratings, without the memory of past actions of millions of people, these platforms would be destroyed by fraud. Macrohistory brings money.

This is just one example. There are huge short-term and long-term incentives for recording all this data, all this microhistory and macrohistory. And future historians²⁴ will study our digital chronicle to understand what kind of civilization we were.

2.2.4. Bitcoin’s blockchain is a technology of reliable macrohistory

Međutim, u konceptu digitalne makroistorije postoje određene zamke: smeće, botovi, cenzura i lažni vesti. Kao što ćemo pokazati, Bitcoin i generalizovana rešenja zasnovana na njemu pružaju moćan alat za rešavanje ovih problema.

Prvo, hajde da se pozabavimo problemima smeća, botova, cenzure i lažnih vesti. Makroistorijski logovi se uglavnom čuvaju na različitim korporativnim serverima, na Twitteru, Facebooku i Googleu. Poruke, po pravilu, nemaju digitalni potpis ili kriptografsku vremensku oznaku, pa većina sadržaja potiče (ili može poticati) od botova, a ne od ljudi. Neželjenu digitalnu istoriju je moguće obrisati vršenjem dovoljno pritiska na centralizovane medijske kompanije ili akademske izdavače, podvrgavajući istinitu informaciju cenzuri u ime uklanjanja „dezinformacija“, kao što smo već imali priliku da vidimo. A pojava veštačke inteligencije omogućava kreiranje veoma realističnih falsifikata prošlosti i sadašnjosti. Ako ne budemo oprezni, možemo se utopiti u lažnim podacima.

I kako će neko u budućnosti (ili čak u sadašnjosti) moći da sazna da li je određeni događaj, koji nije lično posmatrao, bio stvaran? Jedan odgovor daje Bitcoin blockchain. To je najstroži oblik istorije poznat čovečanstvu, istorija koja je tehnički i ekonomski otporna na reviziju. Zahvaljujući kombinaciji kriptografskih primitiva i finansijskih podsticaja, veoma je teško falsifikovati ko je, kada i tačno koju transakciju upisao u Bitcoin blockchain.

Ko je inicirao ovaj prenos, koliki je broj bitcoin-a poslao, koje metapodatke je priložio uz transakciju i kada se slanje dogodilo? Ove informacije se upisuju u blockchain i dovoljno su da pruže opštu istoriju cele Bitcoin ekonomije od 2009. godine. I ako saberete svu tu istoriju do danas, takođe ćete dobiti informaciju o tome koliko BTC-a čuva se na svakoj adresi. To je imedijatistički model istorije, gde prošlost nije čak ni sasvim prošlost — ona je sa nama svake sekunde.

Pokušajmo malo ući u detalje: zašto Bitcoin blockchain toliko otporan na prepisivanje istorije? Da biste falsifikovali adresu pošiljaoca u samo jednoj transakciji, morali biste da falsifikujete njegov digitalni potpis. Da biste falsifikovali šta je poslato, morate da polomite hash funkciju. Da biste falsifikovali vreme slanja, morali biste da pokvarite vremensku oznaku. I sve to morate da izvedete, nekako ne narušavajući sve ostale zapise kriptografski povezane sa tom transakcijom, putem mehanizma složenih zaglavlja blokova.

Neki čak ne nazivaju Bitcoin blockchain lancom blokova, već lancem vremena, jer, za razliku od mnogih drugih blockchainova, njegov mehanizam dokaza rada (proof-of-work) i prilagođavanje težine obezbeđuju statistički redovan vremenski interval između blokova, što je od presudnog značaja za njegovu funkciju obezbeđivanja digitalne istorije.

(Razumem da sada i u budućnosti analiziramo isključivo tehničke koncepte. Naše ubrzano putovanje može izazvati ili saglasno klimanje glavom ili zbunjeno češanje glave. Ako su vam potrebne detaljnije informacije, dali smo linkove ka definicijama svakog termina, ali njihovo puno objašnjenje već izlazi iz okvira ovog rada. Međutim, popularan opis možete pogledati u knjizi „The Truth Machine, a tehničke detalje u Kriptografskom kursu Dana Boneha.)

Ipak, evo šta je važno čak i za tehnički nespretno čitaoca: Bitcoin blockchain pruža istoriju koju je teško falsifikovati. Ako se ne desi napredak u kvantnom računarstvu, proboj u čistoj matematici, ranije neprimećena greška u kodu ili veoma skupa 51% napad, koji će verovatno moći da organizuje samo Kina, prepisati istoriju Bitcoin blockchaina ili bilo šta što je tamo upisano – praktično je nemoguće. I čak i ako se takav događaj zaista dogodi, to neće postati trenutno spaljivanje Aleksandrijske biblioteke Bitcoina. Hash funkcija može biti zamenjena kvantno otpornom verzijom, ili mesto Bitcoina može zauzeti drugi lanac otporan na navedeni napad, a rezervna kopija registra svih istorijskih Bitcoin transakcija biće sačuvana u novom protokolu.

Pri tome, ne tvrdimo da je Bitcoin nepogrešiv. Tvrdimo da je to najbolja od ikada izumljenih tehnologija za zapisivanje ljudske istorije. I ako koncept kriptovalute uspe da preživi izum kvantnog dešifrovanja, verovatno ćemo razmišljati o početku kriptografski proverljive istorije kao o početku pisane istorije koja se dogodila pre više milenijuma. Društva budućnosti mogu razmišljati o 2022. godini „posle Hristovog rođenja“ kao o 13. godini „posle Satoshinog dolaska“, a o blok satovima kao o novom univerzalnom vremenu.

2.2.5. Bitcoin blockchain može čuvati događaje koji se ne odnose na Bitcoin

Po ceni jedne transakcije, Bitcoin blockchain generalno može obezbediti kriptografski proverljiv zapis bilo kog istorijskog događaja, dokaz o postojanju.

Na primer, van mreže postoji neki važan događaj i želite da ga sačuvate za istoriju. Recimo da je to poznata fotografija Staljina sa njegovim sledbenicima, i da predviđate prepisivanje istorije. Metoda dokazivanja postojanja koju ćemo opisati neće moći direktno dokazati da sami podaci u datoteci odgovaraju stvarnosti, ali možete zabeležiti za budućeg posmatrača metapodatke te datoteke — odgovore na pitanja „ko“, „šta“ i „kada“.

Konkretno, u prisustvu dokaza o postojanju, budući posmatrač će moći da potvrdi da je ovaj digitalni potpis (ko) stavio ovaj heš fotografije (šta) u blockchain u to određeno vreme (kada). Ovaj budući posmatrač može sasvim opravdano sumnjati da fotografija i dalje može biti lažna, ali će znati da je za to bilo potrebno da je falsifikuje upravo tada i upravo ona strana koja je kontrolisala taj novčanik. I taj dokaz će se pojaviti u mreži nekoliko godina pre nego što bude objavljena izmenjena zvanična Staljinova fotografija. To je neverovatno iz svih uglova. Ko je mogao da falsifikuje nešto tako konkretno nekoliko godina pre nego što se to dogodilo? Mnogo je verovatnije da je falsifikovana zvanična fotografija, a ne njen raniji dokaz o postojanju.

Dakle, pretpostavimo da vam se čini da je takav ograničen nivo dokaza dovoljan. Spremni ste da platite tu cenu kako bi buduće generacije mogle da vide neizbrisive istorijske zapise. Kako biste postavili taj dokaz u Bitcoin blockchain?

To se može uraditi organizovanjem vašeg proizvoljno velikog spoljnog skupa podataka (fotografije ili nečeg mnogo većeg) u Merkle stablo, izračunavanjem stringa fiksne dužine koji se naziva Merkle koren, a zatim upisivanjem tog korena u Bitcoin blockchain putem OP_RETURN. Ovaj algoritam pruža alat za potvrdu postojanja bilo kojeg digitalnog fajla.

Možete ovo raditi bilo jednokratno za jedan komad podataka, bilo kao periodično pravljenje rezervne kopije metapodataka bilo kog lanca koji nije povezan sa Bitcoinom. Na taj način, teorijski biste mogli da postavljate digitalni sažetak mnogo gigabajta podataka iz drugog lanca u Bitcoin blockchain svakih deset minuta po ceni jedne BTC transakcije, čime dokazujete njegovo postojanje. To će efikasno „podržati“ taj drugi blockchain i dati mu neka svojstva nepovratnosti Bitcoina. Nazovimo takav lanac podlančem.

Po analogiji sa industrijskom upotrebom zlata, ova varijanta „industrijske“ upotrebe bitkoin transakcija može se ispostaviti kao veoma važna. Pod-lanac van Bitkoina, u kojem se svakih deset minuta pojavljuje mnogo miliona transakcija, najverovatnije će moći da generiše dovoljno ekonomske aktivnosti da lako plati jednu bitkoin transakciju.²⁵

I kako sve više ljudi bude pokušavalo da koristi Bitkoinov blockchain, uzimajući u obzir njegova ograničenja u snazi, može se ispostaviti da će samo za takve načine industrijske upotrebe biti opravdana isplata dovoljnih naknada rudarima, jer direktna individualna upotreba Bitkoinovog blockchaina može postati previše skupa.

To znači da možemo koristiti metodu dokaza o postojanju za registraciju proizvoljnih podataka u Bitkoinovom blockchainu, uključujući podatke iz drugih lanaca.

2.2.6. U blockchainovima se može čuvati istorija ekonomije i društva

Upravo smo detaljno razmotrili kako se može dodati jedna transakcija u Bitkoinov blockchain kako bi se dokazalo da se neki istorijski događaj zaista dogodio. Sada hajde da smanjimo obim.

Kao što je već napomenuto, čitav obim onoga što predstavlja Bitkoinov blockchain nije ništa drugo do istorija cele bitkoin ekonomije. Svaka transakcija je zapisana od trenutka t=0. Uzima se u obzir svaki udeo BTC, sve do jedne stotinu miliona dela bitkoina. Ništa nije izgubljeno.

Osim, naravno, svih off-chain podataka koji prate transakciju — na primer, identiteta pošiljaoca i primaoca, razloga transakcije, kodova prodatih proizvoda i tako dalje. Obično postoje opravdani razlozi zašto te stvari ostaju poverljive ili delimično poverljive, pa je bolje smatrati da to nije bag, već feature.

Problem je u tome što smo dizajn Bitcoina predstavili malo pojednostavljeno, dok on zapravo ne garantuje da će javne transakcije ostati privatne. Zaista postoje kompanije kao što su Elliptic i Chainalysis, koje se bave upravo deanonimizacijom javnih bitcoin adresa i transakcija. O istoriji bitcoin ekonomije ispravnije je reći da se ona nalazi u hibridnom stanju, gde svi imaju pristup sirovim podacima o transakcijama, ali privatni učesnici (poput Elliptic i Chainalysis) mogu izvući mnogo veću količinu informacija i, konkretno, deanonimizovati mnoge transakcije.

Štaviše, Bitcoin može izvršavati samo bitcoin transakcije, a ne sve druge vrste digitalnih operacija koje biste mogli izvršiti koristeći više blok prostora. Ali na ovom problemu se radi.

• Tehnologije nultog saznanja, kao što su ZCash, Ironfish i Tornado Cash, omogućavaju potvrdu on-chain samo onoga što se želi objaviti, i ništa više.
• Blockchaini pametnih ugovora, kao što su Ethereum i Solana, proširuju mogućnosti on-chain operacija zahvaljujući većoj složenosti.
• Decentralizovane društvene mreže, kao što su Mirror i DeSo, spajaju društvene događaje sa finansijskim transakcijama.
• Sistemi imenovanja, kao što su Ethereum Name Service (ENS) i Solana Name Service (SNS), omogućavaju dodeljivanje nekog identiteta transakcijama u lancu.
• Korporativni sistemi omogućavaju predstavljanje korporativnih apstrakcija iznad nivoa obične transakcije u mreži, kao što su finansijski izveštaji ili čak potpuno programabilni ekvivalenti kompanija, poput DAO.
• Nove metode dokazivanja, kao što su dokaz solventnosti i dokaz lokacije, proširuju skup stvari koje se mogu kriptografski potvrditi on-chain na istoj toj bazi ko/šta/kada u Bitcoin blockchainu.
• Kriptosertifikati, nepozicionabilni tokeni (NFT), neprenosivi zamenljivi tokeni (NTF) i neprenosivi nepozicionabilni tokeni (Soulbounds) omogućavaju predstavljanje on-chain nefinansijskih podataka, kao što su diplome ili dozvole.

U čemu je smisao svega ovoga? Ako blok prostor nastavi da se povećava, sve više digitalne istorije naše ekonomije i društva biće zapisano u blockchainima – podaci će ostati poverljivi, ali kriptografski proverljivi. Dobra analogija ovde bi bilo povećanje propusnosti mreže, koja nam sada omogućava da učitamo megabajt JavaScript koda na mobilni telefon za pokretanje web aplikacije, što bi bilo nezamislivo luksuzstvo 2000. godine.

Ovo je proboj u digitalnoj makroistoriji koji rešava probleme smeća, botova, cenzure i lažnih vesti. Javni blockchaini nisu izolovani unutar korporacija, već su dostupni svima. Oni pružaju nove alate, kao što su staking i identifikacija u ENS stilu, što omogućava razdvajanje botova od ljudi. Oni mogu uključivati mnoštvo različitih metoda dokazivanja, uključujući dokaz postojanja i još mnogo toga, i to će pomoći u rešavanju problema deepfake-ova. I mogu imati veoma visok nivo otpornosti na cenzuru, plaćajući naknadu za transakciju kako bi hešovali stanje svoje mreže u Bitcoin blockchainu.

2.2.7. Kriptohistorija je kriptografski proverljiva makroistorija

Tako vidimo da se proširenje blok prostora kreće ka tome da nam pruži kriptografski proverljivu makroistoriju, ili skraćeno kriptohistoriju.

To je dnevnik svega što su milijarde ljudi odlučile da učine javnim: svaki decentralizovani tvit, svaka javna donacija, svaki izvod iz matične knjige rođenih i umrlih, svaki zapis o braku i državljanstvu, svaka registracija kriptodomena, svako spajanje i preuzimanje on-chain organizacije, svaki finansijski izveštaj, svaki javni zapis — sve ima digitalni potpis, vremensku oznaku i hešuje se u slobodno dostupnim javnim registrima²⁶.

Stvar je u tome što praktično svako je ljudsko ponašanje danas ima digitalnu komponentu. Svaka kupovina i prepiska, svako putovanje Uberom, svaki dodir čitača kartica i svaki korak sa Fitbit-om — sve to stvara digitalne artefakte.

Na taj način, teorijski bismo mogli doći do toga da jednostavno preuzmete javni blokčej mrežne države i reprodukujete na svom klijentu čitavu kriptografski potvrđenu istoriju zajednice.²⁵ To je budućnost javnih zapisa, koncept koji postaje za papirni sistem tradicionalne države isto ono što je papir postao za usmeno prenošenje znanja.

To je takođe i predstava o tome kakva će makroistorija postati. To nisu rasuti artefakti – ovde je Abelarevo pismo, tamo egipatske kamene tablice. To je potpuni log, kriptohistorija. Spajanje mikroistorije i makroistorije u jednom džinovskom skupu podataka, podložnom kriptografskoj proveri. Ovu neuništivu, izračljivu, digitalnu, pouzdanu istoriju nazivamo registrom zapisa.

Ovaj koncept je temelj mrežne države. I može se koristiti i na dobro i na zlo. U decentralizovanom obliku, registar zapisa omogućava pojedincu da se suprotstavi staljinskom prepisivanju prošlosti. To je vrhunski izraz pogleda odozdo nagore na istoriju kao na ono što je zapisano u registru. Ali lako se može zamisliti i ružan oblik, u kojem su kriptografske provere uklonjene, pristup za čitanje/pisanje centralizovan, a ideja totalne digitalne istorije se koristi od strane države za kreiranje sistema sveprisutnog doživotnog nadzora u duhu NSA ili kineskog digitalnog rejtinga.²⁷

To nas, s druge strane, dovodi do pogleda na istoriju odozgo nadole, ka budućoj trajektoriji koju želimo da izbegnemo, gde se politička moć koristi za pobedu nad tehnološkom istinom.

²¹ Da, može se pokvariti. U tom slučaju, uvek se može koristiti novi, isti taj model sa iste fabrike.

²² Ljubitelji funkcionalnog programiranja razumeće da je ovo slično razlici između čistih i nečistih funkcija. Čista funkcija, kao što je sin(x), uvek vraća isti rezultat pri istim ulaznim podacima. Nečista funkcija, kao što je number_of_users() , to ne čini, obično zato što postoji neka spoljna promenljiva stanja, na primer, referenca na bazu podataka.

²³ Ovo je slično kontinuumu između mikroekonomije i makroekonomije (što osporavaju kejnsijanci koji kažu da su vlade i domaćinstva suštinski različiti) ili kontinuumu između prirodne i veštačke inteligencije (što osporavaju oni koji smatraju da je ljudska inteligencija — to sui Generis, a ne nešto što se postepeno oblikuje tokom evolucionog procesa i što može biti oblikovano putem računarskog procesa), ili kontinuumu između mikroevolucije i makroevolucije (što osporavaju oni koji misle da se evolucija DNK sekvenci suštinski razlikuje od evolucije vrsta ili (što je razumniji prigovor), da abiogeneza još uvek nije u potpunosti eksperimentalno potvrđena).

²⁴ Pretpostavimo da prevaziđemo Veliki Filter.

²⁵ Ali kako ovi ne-bitcoin blockchainovi mogu biti kriptografski proverljivi ako nisu zasnovani na dokazu rada? Kratak odgovor: čak i blockchain koji koristi proof-of-stake može putem OP_RETURN-a da hešuje poslednje blokove svoje lanca u svakom novom Bitcoin bloku. Sa približno 10 minuta između blokova to je 144 transakcije dnevno ili 52.560 transakcija godišnje. Iako naknade za bitcoin transakcije mogu vremenom porasti, trenutno iznose od jednog do šezdeset američkih dolara, pa bi hešovanje koštalo od 52 hiljade do 3 miliona američkih dolara godišnje u vidu naknada bitcoin rudarima, ako bi cilj bio „pravljenje rezervne kopije u Bitcoinu“ svakih 10 minuta. Ako se ograničimo na bekap svakih sat vremena, troškovi će iznositi 1/6 te vrednosti, a jednom dnevno — svega 1/144. Takav nivo cena je dostupan bilo kom spoljnom blockchainu koji ima značajne obrtne volumene. Grupa pod nazivom Veriblock je sprovela određeno istraživanje o ovom pitanju, koje su nazvali dokazom dokaza, i predstavila funkcionalan proizvod koji je u jednom trenutku činio značajan udeo takozvanih OP_RETURN transakcija, ali je sada prestanuo, kao i izdavanje USDT-a preko Omni protokola.

Neki se protive korišćenju OP_RETURN-a na ovaj način, ali nikome nije potrebno odobrenje da koristi ovu funkciju Bitcoina. Zato smatram prilično verovatnim da će proof-of-stake blockchainovi sa velikim obrtima biti u jednom ili drugom obliku hešovani u Bitcoin blockchainu. Ovo rešava problem koji je Vitalik Buterin nazvao slaba subjektivnost, gde je za utvrđivanje na koji lanac treba osloniti potrebno koristiti određene informacije spoljne u odnosu na blockchain, dok za Bitcoin važi potpuno objektivna metodika: „lanac sa najvećim akumuliranim radom — to je ispravan lanac kojim treba slediti“.

Takva objektivna metodika bi bila korisna u slučaju kada mnoštvo blokčejnova koji izgledaju kao stvarni istovremeno objavljuje na internetu visoko motivisani zlodjelac, koji kontroliše i društvene mreže (to može biti, na primer, Kina), tako da ćete morati da izaberete pravi lanac iz glave te hidre pomoću samo vašeg vernog računara. Možete se orijentisati tako što ćete prvo u tom haosu pronaći pravi Bitcoin blokčejn, a zatim u njemu, pomoću „dokaza dokaza“, pronaći prave krajeve svih ostalih blokčejnova.

Kriptopolitičke posledice ovakvih postupaka su zabavne, jer nekim bitcoin maksimalistima se ne sviđa korišćenje OP_RETURN, a neki korisnici ne-bitcoin blokčejnova žele da imaju svoje sopstvene potpuno autonomne ekosisteme, ali će upravo opisana kombinacija dovesti do (a) konstantnog protoka naknada za rudare bitcoina, što pomaže u poboljšanju sigurnosti Bitcoina, i (b) pružanja rezervne kopije (backup) za druge blokčejnove u krajnjem slučaju, što će osigurati njihovu sigurnost.

²⁶ Sve ovo se takođe može heširati u Bitcoin blokčejnu pomoću ranije opisane tehnike Merkleovog korena po ceni od svega jedne (1) bitcoin transakcije. To neće rešiti takozvani problem dostupnosti podataka, ali će rešiti problem dokaza o postojanju.

²⁷ Za registar će to biti isto što i digitalna valuta centralne banke (CBDC) za Bitcoin: nešto što preuzima neke koncepte, ali oduzima slobodu. Kao što ćemo videti kasnije, oni odgovaraju redom dobroćudnoj i zlonamernoj verziji sinteze mreže/države.

Mreža država. 2. Istorija kao trajektorija.

Gledano odozdo nagore, istorija su zapisi u registrima. Ako je sve što se dogodilo pouzdano zapisano, istorija kao disciplina je jednostavno analiza logova. Da bismo razumeli ovu tačku gledišta, razmotrićemo ideju istorije kao trajektorije. Zatim ćemo uvesti pojmove mikroistorije i makroistorije po analogiji sa mikroekonomijom i makroekonomijom. Na kraju, sve ćemo to povezati sa novim konceptom kriptistorije.

2.2.1. Istorija kao misteriozni epom krivudavih trajektorija

Šta će se dogoditi ako bacite predmet u vazduh? Prvo što padne na pamet je trajektorija leta lopte. Bacite je i svedočite obliku krive. Najobičnija parabola, vežba iz fizike za početnike. Ali postoje i složenije trajektorije.

• Bumerang leti napred i vraća se u početnu tačku
• Napakuljena čestica u konstantnom magnetnom polju pod dejstvom je sile usmerene pod pravim uglom i kreće se po krugu.
• Raketa sa dovoljno goriva umesto povratka može napustiti Zemljinu atmosferu.
• Loptica sa spinom, usled Magnusovog efekta, može skrenuti sa linije bacača na putu ka odredištu.
• Metak ispaljen u dovoljno debeo želatin, zaustavlja se čak i pre nego što udari u zemlju.
• Dron opremljen motorom može se kretati po bilo kojoj složenoj trajektoriji, na primer, u spiralu, ili simulirajući let pčele.

Dakle, način na koji se sistem razvija tokom vremena — njegova trajektorija — može biti nešto složeno i nelogično, čak i ako sistem ima skromnu veličinu. Ovu analogiju je korisno primeniti na istoriju. Ako trajektorija leta jednog neživog objekta može biti tako iznenađujuća, zamislite dinamiku ogromnog sistema sa mnoštvom aktera, i to veoma živih. Zamislite da se na mapi pojavljuju milijarde ljudi, formirajući klastere, sudarajući se jedni s drugima, razmnožavajući se i preplavljajući posmatrača petabajtima podataka o sebi tokom celog vremena posmatranja. To je upravo istorija.

A vremenska skala još više otežava proučavanje. Kamenu koji bacite u vazduh neće trebati decenije da završi let po svojoj putanji. A ljudima će trebati. Na taj način, istorijski posmatrač može bukvalno umreti, a da ne vidi posledice svog delovanja.

Štaviše, subjekti istraživanja ne žele, da ih se proučava. Običan kamen nije stealth avion. On nema ni motiv ni sredstva da vas obmanjuje u vezi sa putanjom svog leta. A ljudi imaju. Čak i kada su stavljeni pod mikroskop, ljudi pokušavaju da učine da se sočivo zamagli.

Dakle: skala je ogromna, rokovi su veliki, a merenja nisu samo šumovita, već i namerno iskrivljena.

Sve to možemo sažeti u frazi: istorija je misteriozna epopeja krivudavih putanja. Misteriozna, jer su pripovedači nepouzdani i često namerno zavode. Epopeja, jer su vremenski okviri toliko veliki da morate svesno izabrati okvir posmatranja van granica sopstvenog iskustva i van granica bilo kog ljudskog života kako biste uočili obrasce. Krivudava, jer ovde ima dovoljno krivina, ciklusa, kolapsa i drugih neočiglednih obrazaca. I putanja, jer je istorija, u suštini, povezana sa evolucijom ljudskih bića u vremenu, što odgovara fizičkoj ideji dinamičkog sistema, skupa pokretnih i interagujućih čestica.

Sve to spojite i uništićete kako tačku gledišta linearnog ekstrapolatora o tome da će današnji poredak ostati uglavnom stabilan u kratkom roku, tako i samozadovoljavajuću poziciju poput „linija moralnog progresa je duga, ali se ona postepeno kreće ka pravdi“. Takođe ćete osporiti ideju da su pad buržoazije „i pobeda proletarijata podjednako neizbežni“, ili da „nijedna zemlja koja se pridržava bitkoinskog standarda neće ratovati sa drugom“, ili čak da je tehnološki progres bio brz, pa će i ostati takav, i da se nikakav kolaps društva neće dogoditi.

Ove fraze potiču iz različitih ideologija, ali svaka od njih verbalno izražava ideju da „kamen leti strogo po paraboli“. Istina je zapravo sasvim drugačija. Mnogo je složenija. Trendovi, naravno, postoje, i ove fraze zaista izdvajaju stvarne tendencije, ali postoje i suprotstavljanje ovim trendovima, otpor koji se javlja kao odgovor na primenjene sile, postoje sinteze koje se formiraju iz teza i antiteza, i postoje otvoreni kolapsi. Drugim rečima, dinamika je veoma složena.

A kako mi proučavamo složene dinamičke sisteme? Prvi zadatak je merenje.

2.2.2. Mikroistorija je istorija reproduktivnih sistema.

Mikroistorija je istorija reproduktivnog sistema u kojem ima dovoljno malo varijabli, tako da se može resetovati i ponovo reprodukovati od samog početka u seriji kontrolisanih eksperimenata. To je istorija kao kvantitativna trajektorija, istorija kao precizan zapis merenja. Na primer, to može biti zapis svih prethodnih vrednosti vektora prostora stanja u dinamičkom sistemu, evidencija svih poteza koje su napravila dva deterministička algoritma igrajuća šah protiv birbirog, ili hronika svih instrukcija koje izvršava logovana datoteku sistema nakon resetovanja na fabrička podešavanja.

Mikroistorija je primenjena disciplina u kojoj precizna istorijska merenja imaju direktan tehnički i komercijalni značaj. To možemo videti na primeru tehnologija kao što je Kalmanov filter, koji je korišćen za upravljanje svemirskim brodom tokom sletanja na Mesec. Željavši mogu se obratiti potpunim tehničkim informacijama, ali ukratko, Kalmanov filter koristi prethodna merenja x[t-1], x[t-2], x[t-3] za procenu trenutnog stanja sistema x[t], akcije koja treba preduzeti u[t], i odgovarajuće prognoze budućeg stanja x[t+1] u slučaju da ta akcija bude preduzeta. Na primer, on koristi prethodnu brzinu, smer kretanja, nivo goriva itd., kako bi preporučio kako upravljati svemirskim šatlom u trenutnom vremenskom intervalu. Važno je napomenuti da ako mikroistorija nije dovoljno precizna, ako su intervali poverenja oko svakog merenja preširoki ili, recimo, ako je procena brzine potpuno pogrešna, Kalmanov filter neće raditi i projekat Apolon jednostavno neće biti pokrenut.

Na površnom nivou, Kalmanov filter podseća na analizu vremenskih serija koja je uobičajena u finansijama. Ključna razlika je u tome što se Kalmanov filter koristi u reproduktivnim sistemima, dok su finansije obično nereproduktivni sistem. Ako koristite Kalmanov filter da usmerite dron od tačke A do tačke B, ali postoji greška u vašem kodu i dron se sruši, možete jednostavno uzeti dron²¹, vratiti ga na početnu platformu u tački A i pokušati ponovo. Pošto možete ponavljati eksperiment iznova i iznova, na kraju ćete uspeti da dobijete veoma precizna merenja i funkcionalni algoritam upravljanja. To je reproduktivni sistem.

Međutim, u finansijama obično ne možete jednostavno nastaviti da pokrećete trgovinski algoritam koji donosi novac i dobijati isti rezultat. Vremenom će se vaši protivnici prilagoditi i postati pametniji. Ključna razlika u odnosu na naš primer sa dronom je prisustvo svesnih objekata (drugih ljudi), koji neće uvek raditi istu stvar pri istim ulaznim podacima.²² Zapravo, oni često mogu pokazati neprijateljstvo posmatrajući vaše postupke i reagujući na njih tako da namerno zbune vaše prognoze, naročito ako od toga mogu imati koristi. U finansijama, za razliku od fizike, prošli rezultati nisu garancija budućih rezultata. Za razliku od situacije sa dronovima, tržište nije reproduktivni sistem.

Dakle, mikroistorija ima svoja ograničenja, ali je to neverovatno moćan koncept. Ako imamo dovoljno dobre mere prošlosti, moći ćemo u najdoslovnijem smislu bolje predvideti budućnost. Ako imamo uske intervale poverenja za naše mere prošlosti, ako distribucija verovatnoće P(x[t−1]) ima visoke vrhove, tada dobijamo odgovarajuće uske intervale poverenja za sadašnjost P(x[t]) i budućnost P(x[t+1]). I obrnuto, što je više nesigurnosti u svojoj prošlosti, što je veća neizvesnost u tome odakle i kuda idete, to je veća verovatnoća da će vaša raketa pasti. Ovo je Orwellov svet doslovnije nego što je ikada pretpostavljao: onaj ko kontroliše prošlost, kontroliše budućnost, u direktnom smislu, jer ima bolju teoriju kontrole. Samo civilizacija koja poseduje snažnu sposobnost precizne mikroistorije mogla je ikada dospeti do Meseca.

Ovo je moćna analogija sa civilizacijom. Grupa ljudi koja ne zna ko je i odakle je došla, nikada neće stići do Meseca, a kamoli do Marsa.

Možemo li to učiniti nečim većim od analogije?

2.2.3. Makroistorija je istorija nereproduktivnih sistema.

Makroistorija je priča o ireproduktivnom sistemu u kojem ima previše varijabli da bi se stanje sistema moglo lako resetovati i reprodukovati od samog početka. To je priča koja ne podrazumeva direktne kontrolisane eksperimente. Primer za male razmere je nepredvidljiv tok turbulentne tečnosti; u veoma velikim razmerama to je priča o čovečanstvu.

Verujemo da makroistorija i mikroistorija čine jedinstveni kontinuum. Zašto? Hajde da izdvajamo nekoliko tačaka, a zatim ćemo ih sve povezati.

• Prvo, nauka napreduje tako što uzima fenomene koji su se ranije smatrali ireproduktivnim (i, stoga, nepredvidivim) sistemima, izoluje ključne varijable i pretvara ih u reproduktivne (i, stoga, predvidive) sisteme. Na primer, Kochovi postulati uključuju ideju patogenog dejstva, koja je pretvorila maglu koncepcije zaraze preko „mijazmi“ u reproduktivni fenomen: izložite miša određenom mikroorganizmu u laboratorijskim uslovima, i infekcija nastaje, i ništa drugo.
• Drugo, i u uskoj vezi sa prvom tačkom, nauka ide napred zahvaljujući usavršavanju instrumenata i boljem vođenju evidencije. Zvezdane mape su omogućile pouzdanu navigaciju. Dokumentovanje Johannom Balmerom preciznog rastojanja između spektara zračenja vodonika dovelo je do stvaranja kvantne mehanike. Temeljno brojanje različitih sorti graška, koje je sproveo Gregor Mendel, dovelo je do stvaranja moderne genetike. Stvari koje smo smatrali jednostavno nedostupnim ljudskom razumevanju — zvezde, atom, genom — postale su stvari koje ljudi mogu razumeti, jednostavno ih brojeći.
• Treće, odakle uopšte bilo šta znamo o istoriji Starog Rima, Egipta ili srednjovekovne Evrope? Iz artefakata i pisanih izvora. Pre više hiljada godina ljudi su zapisivali povratne informacije klijenata na kamenu tablicu, jednu od prvih aplikacija za tablete (u originalu tablet, što znači i tablicu, i tablet). Znamo ko su bili Abelard i Eloiza iz njihovih pisama jedno drugom. Znamo kakvi su bili Rimljani iz njihovih zapisa. U velikoj meri naše znanje o istoriji izvučeno je iz onoga što su ljudi zapisivali.
• Fourthly, today digital documentation is being maintained on an unprecedented scale. Billions of people have been using social networks every day for almost ten years now. We also have billions of phones that take photos and videos every day. We have countless streams of data from different tools. And we have very high-capacity hard drives to store all of this. Thus, if we count raw bytes, we probably record more information in a day than all of humanity recorded before 1900. This is certainly the most complete chronicle of human activity we have ever had.

Now we can discern the continuum²³ between macrohistory and microhistory. We are accumulating precise quantitative microhistorical measurements, and usually such things have led to the emergence of qualitatively new knowledge… and this is already on the scale of billions of people and has been going on for a second decade.

Thus, a synonym for „big data“ could be „big history.“ All data are records of past events, sometimes of the recent past, sometimes of the last months or years, and sometimes (in the case of Google Books or the Digital Michelangelo project) we are talking about decades or centuries. After all, what else can you call storing data on a computer? Memory. Memory, both in the sense of human memory and in the sense of history.

This memory has commercial value. An adherent of technology who neglects history guarantees that their users will be exploited. Evidence? Let’s look at reputation systems. They exist in any large-scale market. The history of a driver’s or passenger’s behavior on the Uber platform partially predicts their future behavior. Without years of ratings, without the memory of past actions of millions of people, these platforms would be destroyed by fraud. Macrohistory brings money.

This is just one example. There are huge short-term and long-term incentives for recording all this data, all this microhistory and macrohistory. And future historians²⁴ will study our digital chronicle to understand what kind of civilization we were.

2.2.4. Bitcoin’s blockchain is a technology of reliable macrohistory

Međutim, u konceptu digitalne makroistorije postoje određene zamke: smeće, botovi, cenzura i lažni vesti. Kao što ćemo pokazati, Bitcoin i generalizovana rešenja zasnovana na njemu pružaju moćan alat za rešavanje ovih problema.

Prvo, hajde da se pozabavimo problemima smeća, botova, cenzure i lažnih vesti. Makroistorijski logovi se uglavnom čuvaju na različitim korporativnim serverima, na Twitteru, Facebooku i Googleu. Poruke, po pravilu, nemaju digitalni potpis ili kriptografsku vremensku oznaku, pa većina sadržaja potiče (ili može poticati) od botova, a ne od ljudi. Neželjenu digitalnu istoriju je moguće obrisati vršenjem dovoljno pritiska na centralizovane medijske kompanije ili akademske izdavače, podvrgavajući istinitu informaciju cenzuri u ime uklanjanja „dezinformacija“, kao što smo već imali priliku da vidimo. A pojava veštačke inteligencije omogućava kreiranje veoma realističnih falsifikata prošlosti i sadašnjosti. Ako ne budemo oprezni, možemo se utopiti u lažnim podacima.

I kako će neko u budućnosti (ili čak u sadašnjosti) moći da sazna da li je određeni događaj, koji nije lično posmatrao, bio stvaran? Jedan odgovor daje Bitcoin blockchain. To je najstroži oblik istorije poznat čovečanstvu, istorija koja je tehnički i ekonomski otporna na reviziju. Zahvaljujući kombinaciji kriptografskih primitiva i finansijskih podsticaja, veoma je teško falsifikovati ko je, kada i tačno koju transakciju upisao u Bitcoin blockchain.

Ko je inicirao ovaj prenos, koliki je broj bitcoin-a poslao, koje metapodatke je priložio uz transakciju i kada se slanje dogodilo? Ove informacije se upisuju u blockchain i dovoljno su da pruže opštu istoriju cele Bitcoin ekonomije od 2009. godine. I ako saberete svu tu istoriju do danas, takođe ćete dobiti informaciju o tome koliko BTC-a čuva se na svakoj adresi. To je imedijatistički model istorije, gde prošlost nije čak ni sasvim prošlost — ona je sa nama svake sekunde.

Pokušajmo malo ući u detalje: zašto Bitcoin blockchain toliko otporan na prepisivanje istorije? Da biste falsifikovali adresu pošiljaoca u samo jednoj transakciji, morali biste da falsifikujete njegov digitalni potpis. Da biste falsifikovali šta je poslato, morate da polomite hash funkciju. Da biste falsifikovali vreme slanja, morali biste da pokvarite vremensku oznaku. I sve to morate da izvedete, nekako ne narušavajući sve ostale zapise kriptografski povezane sa tom transakcijom, putem mehanizma složenih zaglavlja blokova.

Neki čak ne nazivaju Bitcoin blockchain lancom blokova, već lancem vremena, jer, za razliku od mnogih drugih blockchainova, njegov mehanizam dokaza rada (proof-of-work) i prilagođavanje težine obezbeđuju statistički redovan vremenski interval između blokova, što je od presudnog značaja za njegovu funkciju obezbeđivanja digitalne istorije.

(Razumem da sada i u budućnosti analiziramo isključivo tehničke koncepte. Naše ubrzano putovanje može izazvati ili saglasno klimanje glavom ili zbunjeno češanje glave. Ako su vam potrebne detaljnije informacije, dali smo linkove ka definicijama svakog termina, ali njihovo puno objašnjenje već izlazi iz okvira ovog rada. Međutim, popularan opis možete pogledati u knjizi „The Truth Machine, a tehničke detalje u Kriptografskom kursu Dana Boneha.)

Ipak, evo šta je važno čak i za tehnički nespretno čitaoca: Bitcoin blockchain pruža istoriju koju je teško falsifikovati. Ako se ne desi napredak u kvantnom računarstvu, proboj u čistoj matematici, ranije neprimećena greška u kodu ili veoma skupa 51% napad, koji će verovatno moći da organizuje samo Kina, prepisati istoriju Bitcoin blockchaina ili bilo šta što je tamo upisano – praktično je nemoguće. I čak i ako se takav događaj zaista dogodi, to neće postati trenutno spaljivanje Aleksandrijske biblioteke Bitcoina. Hash funkcija može biti zamenjena kvantno otpornom verzijom, ili mesto Bitcoina može zauzeti drugi lanac otporan na navedeni napad, a rezervna kopija registra svih istorijskih Bitcoin transakcija biće sačuvana u novom protokolu.

Pri tome, ne tvrdimo da je Bitcoin nepogrešiv. Tvrdimo da je to najbolja od ikada izumljenih tehnologija za zapisivanje ljudske istorije. I ako koncept kriptovalute uspe da preživi izum kvantnog dešifrovanja, verovatno ćemo razmišljati o početku kriptografski proverljive istorije kao o početku pisane istorije koja se dogodila pre više milenijuma. Društva budućnosti mogu razmišljati o 2022. godini „posle Hristovog rođenja“ kao o 13. godini „posle Satoshinog dolaska“, a o blok satovima kao o novom univerzalnom vremenu.

2.2.5. Bitcoin blockchain može čuvati događaje koji se ne odnose na Bitcoin

Po ceni jedne transakcije, Bitcoin blockchain generalno može obezbediti kriptografski proverljiv zapis bilo kog istorijskog događaja, dokaz o postojanju.

Na primer, van mreže postoji neki važan događaj i želite da ga sačuvate za istoriju. Recimo da je to poznata fotografija Staljina sa njegovim sledbenicima, i da predviđate prepisivanje istorije. Metoda dokazivanja postojanja koju ćemo opisati neće moći direktno dokazati da sami podaci u datoteci odgovaraju stvarnosti, ali možete zabeležiti za budućeg posmatrača metapodatke te datoteke — odgovore na pitanja „ko“, „šta“ i „kada“.

Konkretno, u prisustvu dokaza o postojanju, budući posmatrač će moći da potvrdi da je ovaj digitalni potpis (ko) stavio ovaj heš fotografije (šta) u blockchain u to određeno vreme (kada). Ovaj budući posmatrač može sasvim opravdano sumnjati da fotografija i dalje može biti lažna, ali će znati da je za to bilo potrebno da je falsifikuje upravo tada i upravo ona strana koja je kontrolisala taj novčanik. I taj dokaz će se pojaviti u mreži nekoliko godina pre nego što bude objavljena izmenjena zvanična Staljinova fotografija. To je neverovatno iz svih uglova. Ko je mogao da falsifikuje nešto tako konkretno nekoliko godina pre nego što se to dogodilo? Mnogo je verovatnije da je falsifikovana zvanična fotografija, a ne njen raniji dokaz o postojanju.

Dakle, pretpostavimo da vam se čini da je takav ograničen nivo dokaza dovoljan. Spremni ste da platite tu cenu kako bi buduće generacije mogle da vide neizbrisive istorijske zapise. Kako biste postavili taj dokaz u Bitcoin blockchain?

To se može uraditi organizovanjem vašeg proizvoljno velikog spoljnog skupa podataka (fotografije ili nečeg mnogo većeg) u Merkle stablo, izračunavanjem stringa fiksne dužine koji se naziva Merkle koren, a zatim upisivanjem tog korena u Bitcoin blockchain putem OP_RETURN. Ovaj algoritam pruža alat za potvrdu postojanja bilo kojeg digitalnog fajla.

Možete ovo raditi bilo jednokratno za jedan komad podataka, bilo kao periodično pravljenje rezervne kopije metapodataka bilo kog lanca koji nije povezan sa Bitcoinom. Na taj način, teorijski biste mogli da postavljate digitalni sažetak mnogo gigabajta podataka iz drugog lanca u Bitcoin blockchain svakih deset minuta po ceni jedne BTC transakcije, čime dokazujete njegovo postojanje. To će efikasno „podržati“ taj drugi blockchain i dati mu neka svojstva nepovratnosti Bitcoina. Nazovimo takav lanac podlančem.

Po analogiji sa industrijskom upotrebom zlata, ova varijanta „industrijske“ upotrebe bitkoin transakcija može se ispostaviti kao veoma važna. Pod-lanac van Bitkoina, u kojem se svakih deset minuta pojavljuje mnogo miliona transakcija, najverovatnije će moći da generiše dovoljno ekonomske aktivnosti da lako plati jednu bitkoin transakciju.²⁵

I kako sve više ljudi bude pokušavalo da koristi Bitkoinov blockchain, uzimajući u obzir njegova ograničenja u snazi, može se ispostaviti da će samo za takve načine industrijske upotrebe biti opravdana isplata dovoljnih naknada rudarima, jer direktna individualna upotreba Bitkoinovog blockchaina može postati previše skupa.

To znači da možemo koristiti metodu dokaza o postojanju za registraciju proizvoljnih podataka u Bitkoinovom blockchainu, uključujući podatke iz drugih lanaca.

2.2.6. U blockchainovima se može čuvati istorija ekonomije i društva

Upravo smo detaljno razmotrili kako se može dodati jedna transakcija u Bitkoinov blockchain kako bi se dokazalo da se neki istorijski događaj zaista dogodio. Sada hajde da smanjimo obim.

Kao što je već napomenuto, čitav obim onoga što predstavlja Bitkoinov blockchain nije ništa drugo do istorija cele bitkoin ekonomije. Svaka transakcija je zapisana od trenutka t=0. Uzima se u obzir svaki udeo BTC, sve do jedne stotinu miliona dela bitkoina. Ništa nije izgubljeno.

Osim, naravno, svih off-chain podataka koji prate transakciju — na primer, identiteta pošiljaoca i primaoca, razloga transakcije, kodova prodatih proizvoda i tako dalje. Obično postoje opravdani razlozi zašto te stvari ostaju poverljive ili delimično poverljive, pa je bolje smatrati da to nije bag, već feature.

Problem je u tome što smo dizajn Bitcoina predstavili malo pojednostavljeno, dok on zapravo ne garantuje da će javne transakcije ostati privatne. Zaista postoje kompanije kao što su Elliptic i Chainalysis, koje se bave upravo deanonimizacijom javnih bitcoin adresa i transakcija. O istoriji bitcoin ekonomije ispravnije je reći da se ona nalazi u hibridnom stanju, gde svi imaju pristup sirovim podacima o transakcijama, ali privatni učesnici (poput Elliptic i Chainalysis) mogu izvući mnogo veću količinu informacija i, konkretno, deanonimizovati mnoge transakcije.

Štaviše, Bitcoin može izvršavati samo bitcoin transakcije, a ne sve druge vrste digitalnih operacija koje biste mogli izvršiti koristeći više blok prostora. Ali na ovom problemu se radi.

• Tehnologije nultog saznanja, kao što su ZCash, Ironfish i Tornado Cash, omogućavaju potvrdu on-chain samo onoga što se želi objaviti, i ništa više.
• Blockchaini pametnih ugovora, kao što su Ethereum i Solana, proširuju mogućnosti on-chain operacija zahvaljujući većoj složenosti.
• Decentralizovane društvene mreže, kao što su Mirror i DeSo, spajaju društvene događaje sa finansijskim transakcijama.
• Sistemi imenovanja, kao što su Ethereum Name Service (ENS) i Solana Name Service (SNS), omogućavaju dodeljivanje nekog identiteta transakcijama u lancu.
• Korporativni sistemi omogućavaju predstavljanje korporativnih apstrakcija iznad nivoa obične transakcije u mreži, kao što su finansijski izveštaji ili čak potpuno programabilni ekvivalenti kompanija, poput DAO.
• Nove metode dokazivanja, kao što su dokaz solventnosti i dokaz lokacije, proširuju skup stvari koje se mogu kriptografski potvrditi on-chain na istoj toj bazi ko/šta/kada u Bitcoin blockchainu.
• Kriptosertifikati, nepozicionabilni tokeni (NFT), neprenosivi zamenljivi tokeni (NTF) i neprenosivi nepozicionabilni tokeni (Soulbounds) omogućavaju predstavljanje on-chain nefinansijskih podataka, kao što su diplome ili dozvole.

U čemu je smisao svega ovoga? Ako blok prostor nastavi da se povećava, sve više digitalne istorije naše ekonomije i društva biće zapisano u blockchainima – podaci će ostati poverljivi, ali kriptografski proverljivi. Dobra analogija ovde bi bilo povećanje propusnosti mreže, koja nam sada omogućava da učitamo megabajt JavaScript koda na mobilni telefon za pokretanje web aplikacije, što bi bilo nezamislivo luksuzstvo 2000. godine.

Ovo je proboj u digitalnoj makroistoriji koji rešava probleme smeća, botova, cenzure i lažnih vesti. Javni blockchaini nisu izolovani unutar korporacija, već su dostupni svima. Oni pružaju nove alate, kao što su staking i identifikacija u ENS stilu, što omogućava razdvajanje botova od ljudi. Oni mogu uključivati mnoštvo različitih metoda dokazivanja, uključujući dokaz postojanja i još mnogo toga, i to će pomoći u rešavanju problema deepfake-ova. I mogu imati veoma visok nivo otpornosti na cenzuru, plaćajući naknadu za transakciju kako bi hešovali stanje svoje mreže u Bitcoin blockchainu.

2.2.7. Kriptohistorija je kriptografski proverljiva makroistorija

Tako vidimo da se proširenje blok prostora kreće ka tome da nam pruži kriptografski proverljivu makroistoriju, ili skraćeno kriptohistoriju.

To je dnevnik svega što su milijarde ljudi odlučile da učine javnim: svaki decentralizovani tvit, svaka javna donacija, svaki izvod iz matične knjige rođenih i umrlih, svaki zapis o braku i državljanstvu, svaka registracija kriptodomena, svako spajanje i preuzimanje on-chain organizacije, svaki finansijski izveštaj, svaki javni zapis — sve ima digitalni potpis, vremensku oznaku i hešuje se u slobodno dostupnim javnim registrima²⁶.

Stvar je u tome što praktično svako je ljudsko ponašanje danas ima digitalnu komponentu. Svaka kupovina i prepiska, svako putovanje Uberom, svaki dodir čitača kartica i svaki korak sa Fitbit-om — sve to stvara digitalne artefakte.

Na taj način, teorijski bismo mogli doći do toga da jednostavno preuzmete javni blokčej mrežne države i reprodukujete na svom klijentu čitavu kriptografski potvrđenu istoriju zajednice.²⁵ To je budućnost javnih zapisa, koncept koji postaje za papirni sistem tradicionalne države isto ono što je papir postao za usmeno prenošenje znanja.

To je takođe i predstava o tome kakva će makroistorija postati. To nisu rasuti artefakti – ovde je Abelarevo pismo, tamo egipatske kamene tablice. To je potpuni log, kriptohistorija. Spajanje mikroistorije i makroistorije u jednom džinovskom skupu podataka, podložnom kriptografskoj proveri. Ovu neuništivu, izračljivu, digitalnu, pouzdanu istoriju nazivamo registrom zapisa.

Ovaj koncept je temelj mrežne države. I može se koristiti i na dobro i na zlo. U decentralizovanom obliku, registar zapisa omogućava pojedincu da se suprotstavi staljinskom prepisivanju prošlosti. To je vrhunski izraz pogleda odozdo nagore na istoriju kao na ono što je zapisano u registru. Ali lako se može zamisliti i ružan oblik, u kojem su kriptografske provere uklonjene, pristup za čitanje/pisanje centralizovan, a ideja totalne digitalne istorije se koristi od strane države za kreiranje sistema sveprisutnog doživotnog nadzora u duhu NSA ili kineskog digitalnog rejtinga.²⁷

To nas, s druge strane, dovodi do pogleda na istoriju odozgo nadole, ka budućoj trajektoriji koju želimo da izbegnemo, gde se politička moć koristi za pobedu nad tehnološkom istinom.

²¹ Da, može se pokvariti. U tom slučaju, uvek se može koristiti novi, isti taj model sa iste fabrike.

²² Ljubitelji funkcionalnog programiranja razumeće da je ovo slično razlici između čistih i nečistih funkcija. Čista funkcija, kao što je sin(x), uvek vraća isti rezultat pri istim ulaznim podacima. Nečista funkcija, kao što je number_of_users() , to ne čini, obično zato što postoji neka spoljna promenljiva stanja, na primer, referenca na bazu podataka.

²³ Ovo je slično kontinuumu između mikroekonomije i makroekonomije (što osporavaju kejnsijanci koji kažu da su vlade i domaćinstva suštinski različiti) ili kontinuumu između prirodne i veštačke inteligencije (što osporavaju oni koji smatraju da je ljudska inteligencija — to sui Generis, a ne nešto što se postepeno oblikuje tokom evolucionog procesa i što može biti oblikovano putem računarskog procesa), ili kontinuumu između mikroevolucije i makroevolucije (što osporavaju oni koji misle da se evolucija DNK sekvenci suštinski razlikuje od evolucije vrsta ili (što je razumniji prigovor), da abiogeneza još uvek nije u potpunosti eksperimentalno potvrđena).

²⁴ Pretpostavimo da prevaziđemo Veliki Filter.

²⁵ Ali kako ovi ne-bitcoin blockchainovi mogu biti kriptografski proverljivi ako nisu zasnovani na dokazu rada? Kratak odgovor: čak i blockchain koji koristi proof-of-stake može putem OP_RETURN-a da hešuje poslednje blokove svoje lanca u svakom novom Bitcoin bloku. Sa približno 10 minuta između blokova to je 144 transakcije dnevno ili 52.560 transakcija godišnje. Iako naknade za bitcoin transakcije mogu vremenom porasti, trenutno iznose od jednog do šezdeset američkih dolara, pa bi hešovanje koštalo od 52 hiljade do 3 miliona američkih dolara godišnje u vidu naknada bitcoin rudarima, ako bi cilj bio „pravljenje rezervne kopije u Bitcoinu“ svakih 10 minuta. Ako se ograničimo na bekap svakih sat vremena, troškovi će iznositi 1/6 te vrednosti, a jednom dnevno — svega 1/144. Takav nivo cena je dostupan bilo kom spoljnom blockchainu koji ima značajne obrtne volumene. Grupa pod nazivom Veriblock je sprovela određeno istraživanje o ovom pitanju, koje su nazvali dokazom dokaza, i predstavila funkcionalan proizvod koji je u jednom trenutku činio značajan udeo takozvanih OP_RETURN transakcija, ali je sada prestanuo, kao i izdavanje USDT-a preko Omni protokola.

Neki se protive korišćenju OP_RETURN-a na ovaj način, ali nikome nije potrebno odobrenje da koristi ovu funkciju Bitcoina. Zato smatram prilično verovatnim da će proof-of-stake blockchainovi sa velikim obrtima biti u jednom ili drugom obliku hešovani u Bitcoin blockchainu. Ovo rešava problem koji je Vitalik Buterin nazvao slaba subjektivnost, gde je za utvrđivanje na koji lanac treba osloniti potrebno koristiti određene informacije spoljne u odnosu na blockchain, dok za Bitcoin važi potpuno objektivna metodika: „lanac sa najvećim akumuliranim radom — to je ispravan lanac kojim treba slediti“.

Takva objektivna metodika bi bila korisna u slučaju kada mnoštvo blokčejnova koji izgledaju kao stvarni istovremeno objavljuje na internetu visoko motivisani zlodjelac, koji kontroliše i društvene mreže (to može biti, na primer, Kina), tako da ćete morati da izaberete pravi lanac iz glave te hidre pomoću samo vašeg vernog računara. Možete se orijentisati tako što ćete prvo u tom haosu pronaći pravi Bitcoin blokčejn, a zatim u njemu, pomoću „dokaza dokaza“, pronaći prave krajeve svih ostalih blokčejnova.

Kriptopolitičke posledice ovakvih postupaka su zabavne, jer nekim bitcoin maksimalistima se ne sviđa korišćenje OP_RETURN, a neki korisnici ne-bitcoin blokčejnova žele da imaju svoje sopstvene potpuno autonomne ekosisteme, ali će upravo opisana kombinacija dovesti do (a) konstantnog protoka naknada za rudare bitcoina, što pomaže u poboljšanju sigurnosti Bitcoina, i (b) pružanja rezervne kopije (backup) za druge blokčejnove u krajnjem slučaju, što će osigurati njihovu sigurnost.

²⁶ Sve ovo se takođe može heširati u Bitcoin blokčejnu pomoću ranije opisane tehnike Merkleovog korena po ceni od svega jedne (1) bitcoin transakcije. To neće rešiti takozvani problem dostupnosti podataka, ali će rešiti problem dokaza o postojanju.

²⁷ Za registar će to biti isto što i digitalna valuta centralne banke (CBDC) za Bitcoin: nešto što preuzima neke koncepte, ali oduzima slobodu. Kao što ćemo videti kasnije, oni odgovaraju redom dobroćudnoj i zlonamernoj verziji sinteze mreže/države.

• Prvo, nauka napreduje tako što uzima fenomene koji su se ranije smatrali ireproduktivnim (i, stoga, nepredvidivim) sistemima, izoluje ključne varijable i pretvara ih u reproduktivne (i, stoga, predvidive) sisteme. Na primer, Kochovi postulati uključuju ideju patogenog dejstva, koja je pretvorila maglu koncepcije zaraze preko „mijazmi“ u reproduktivni fenomen: izložite miša određenom mikroorganizmu u laboratorijskim uslovima, i infekcija nastaje, i ništa drugo.
• Drugo, i u uskoj vezi sa prvom tačkom, nauka ide napred zahvaljujući usavršavanju instrumenata i boljem vođenju evidencije. Zvezdane mape su omogućile pouzdanu navigaciju. Dokumentovanje Johannom Balmerom preciznog rastojanja između spektara zračenja vodonika dovelo je do stvaranja kvantne mehanike. Temeljno brojanje različitih sorti graška, koje je sproveo Gregor Mendel, dovelo je do stvaranja moderne genetike. Stvari koje smo smatrali jednostavno nedostupnim ljudskom razumevanju — zvezde, atom, genom — postale su stvari koje ljudi mogu razumeti, jednostavno ih brojeći.
• Treće, odakle uopšte bilo šta znamo o istoriji Starog Rima, Egipta ili srednjovekovne Evrope? Iz artefakata i pisanih izvora. Pre više hiljada godina ljudi su zapisivali povratne informacije klijenata na kamenu tablicu, jednu od prvih aplikacija za tablete (u originalu tablet, što znači i tablicu, i tablet). Znamo ko su bili Abelard i Eloiza iz njihovih pisama jedno drugom. Znamo kakvi su bili Rimljani iz njihovih zapisa. U velikoj meri naše znanje o istoriji izvučeno je iz onoga što su ljudi zapisivali.
• Fourthly, today digital documentation is being maintained on an unprecedented scale. Billions of people have been using social networks every day for almost ten years now. We also have billions of phones that take photos and videos every day. We have countless streams of data from different tools. And we have very high-capacity hard drives to store all of this. Thus, if we count raw bytes, we probably record more information in a day than all of humanity recorded before 1900. This is certainly the most complete chronicle of human activity we have ever had.

Now we can discern the continuum²³ between macrohistory and microhistory. We are accumulating precise quantitative microhistorical measurements, and usually such things have led to the emergence of qualitatively new knowledge… and this is already on the scale of billions of people and has been going on for a second decade.

Thus, a synonym for „big data“ could be „big history.“ All data are records of past events, sometimes of the recent past, sometimes of the last months or years, and sometimes (in the case of Google Books or the Digital Michelangelo project) we are talking about decades or centuries. After all, what else can you call storing data on a computer? Memory. Memory, both in the sense of human memory and in the sense of history.

This memory has commercial value. An adherent of technology who neglects history guarantees that their users will be exploited. Evidence? Let’s look at reputation systems. They exist in any large-scale market. The history of a driver’s or passenger’s behavior on the Uber platform partially predicts their future behavior. Without years of ratings, without the memory of past actions of millions of people, these platforms would be destroyed by fraud. Macrohistory brings money.

This is just one example. There are huge short-term and long-term incentives for recording all this data, all this microhistory and macrohistory. And future historians²⁴ will study our digital chronicle to understand what kind of civilization we were.

2.2.4. Bitcoin’s blockchain is a technology of reliable macrohistory

Međutim, u konceptu digitalne makroistorije postoje određene zamke: smeće, botovi, cenzura i lažni vesti. Kao što ćemo pokazati, Bitcoin i generalizovana rešenja zasnovana na njemu pružaju moćan alat za rešavanje ovih problema.

Prvo, hajde da se pozabavimo problemima smeća, botova, cenzure i lažnih vesti. Makroistorijski logovi se uglavnom čuvaju na različitim korporativnim serverima, na Twitteru, Facebooku i Googleu. Poruke, po pravilu, nemaju digitalni potpis ili kriptografsku vremensku oznaku, pa većina sadržaja potiče (ili može poticati) od botova, a ne od ljudi. Neželjenu digitalnu istoriju je moguće obrisati vršenjem dovoljno pritiska na centralizovane medijske kompanije ili akademske izdavače, podvrgavajući istinitu informaciju cenzuri u ime uklanjanja „dezinformacija“, kao što smo već imali priliku da vidimo. A pojava veštačke inteligencije omogućava kreiranje veoma realističnih falsifikata prošlosti i sadašnjosti. Ako ne budemo oprezni, možemo se utopiti u lažnim podacima.

I kako će neko u budućnosti (ili čak u sadašnjosti) moći da sazna da li je određeni događaj, koji nije lično posmatrao, bio stvaran? Jedan odgovor daje Bitcoin blockchain. To je najstroži oblik istorije poznat čovečanstvu, istorija koja je tehnički i ekonomski otporna na reviziju. Zahvaljujući kombinaciji kriptografskih primitiva i finansijskih podsticaja, veoma je teško falsifikovati ko je, kada i tačno koju transakciju upisao u Bitcoin blockchain.

Ko je inicirao ovaj prenos, koliki je broj bitcoin-a poslao, koje metapodatke je priložio uz transakciju i kada se slanje dogodilo? Ove informacije se upisuju u blockchain i dovoljno su da pruže opštu istoriju cele Bitcoin ekonomije od 2009. godine. I ako saberete svu tu istoriju do danas, takođe ćete dobiti informaciju o tome koliko BTC-a čuva se na svakoj adresi. To je imedijatistički model istorije, gde prošlost nije čak ni sasvim prošlost — ona je sa nama svake sekunde.

Pokušajmo malo ući u detalje: zašto Bitcoin blockchain toliko otporan na prepisivanje istorije? Da biste falsifikovali adresu pošiljaoca u samo jednoj transakciji, morali biste da falsifikujete njegov digitalni potpis. Da biste falsifikovali šta je poslato, morate da polomite hash funkciju. Da biste falsifikovali vreme slanja, morali biste da pokvarite vremensku oznaku. I sve to morate da izvedete, nekako ne narušavajući sve ostale zapise kriptografski povezane sa tom transakcijom, putem mehanizma složenih zaglavlja blokova.

Neki čak ne nazivaju Bitcoin blockchain lancom blokova, već lancem vremena, jer, za razliku od mnogih drugih blockchainova, njegov mehanizam dokaza rada (proof-of-work) i prilagođavanje težine obezbeđuju statistički redovan vremenski interval između blokova, što je od presudnog značaja za njegovu funkciju obezbeđivanja digitalne istorije.

(Razumem da sada i u budućnosti analiziramo isključivo tehničke koncepte. Naše ubrzano putovanje može izazvati ili saglasno klimanje glavom ili zbunjeno češanje glave. Ako su vam potrebne detaljnije informacije, dali smo linkove ka definicijama svakog termina, ali njihovo puno objašnjenje već izlazi iz okvira ovog rada. Međutim, popularan opis možete pogledati u knjizi „The Truth Machine, a tehničke detalje u Kriptografskom kursu Dana Boneha.)

Ipak, evo šta je važno čak i za tehnički nespretno čitaoca: Bitcoin blockchain pruža istoriju koju je teško falsifikovati. Ako se ne desi napredak u kvantnom računarstvu, proboj u čistoj matematici, ranije neprimećena greška u kodu ili veoma skupa 51% napad, koji će verovatno moći da organizuje samo Kina, prepisati istoriju Bitcoin blockchaina ili bilo šta što je tamo upisano – praktično je nemoguće. I čak i ako se takav događaj zaista dogodi, to neće postati trenutno spaljivanje Aleksandrijske biblioteke Bitcoina. Hash funkcija može biti zamenjena kvantno otpornom verzijom, ili mesto Bitcoina može zauzeti drugi lanac otporan na navedeni napad, a rezervna kopija registra svih istorijskih Bitcoin transakcija biće sačuvana u novom protokolu.

Pri tome, ne tvrdimo da je Bitcoin nepogrešiv. Tvrdimo da je to najbolja od ikada izumljenih tehnologija za zapisivanje ljudske istorije. I ako koncept kriptovalute uspe da preživi izum kvantnog dešifrovanja, verovatno ćemo razmišljati o početku kriptografski proverljive istorije kao o početku pisane istorije koja se dogodila pre više milenijuma. Društva budućnosti mogu razmišljati o 2022. godini „posle Hristovog rođenja“ kao o 13. godini „posle Satoshinog dolaska“, a o blok satovima kao o novom univerzalnom vremenu.

2.2.5. Bitcoin blockchain može čuvati događaje koji se ne odnose na Bitcoin

Po ceni jedne transakcije, Bitcoin blockchain generalno može obezbediti kriptografski proverljiv zapis bilo kog istorijskog događaja, dokaz o postojanju.

Na primer, van mreže postoji neki važan događaj i želite da ga sačuvate za istoriju. Recimo da je to poznata fotografija Staljina sa njegovim sledbenicima, i da predviđate prepisivanje istorije. Metoda dokazivanja postojanja koju ćemo opisati neće moći direktno dokazati da sami podaci u datoteci odgovaraju stvarnosti, ali možete zabeležiti za budućeg posmatrača metapodatke te datoteke — odgovore na pitanja „ko“, „šta“ i „kada“.

Konkretno, u prisustvu dokaza o postojanju, budući posmatrač će moći da potvrdi da je ovaj digitalni potpis (ko) stavio ovaj heš fotografije (šta) u blockchain u to određeno vreme (kada). Ovaj budući posmatrač može sasvim opravdano sumnjati da fotografija i dalje može biti lažna, ali će znati da je za to bilo potrebno da je falsifikuje upravo tada i upravo ona strana koja je kontrolisala taj novčanik. I taj dokaz će se pojaviti u mreži nekoliko godina pre nego što bude objavljena izmenjena zvanična Staljinova fotografija. To je neverovatno iz svih uglova. Ko je mogao da falsifikuje nešto tako konkretno nekoliko godina pre nego što se to dogodilo? Mnogo je verovatnije da je falsifikovana zvanična fotografija, a ne njen raniji dokaz o postojanju.

Dakle, pretpostavimo da vam se čini da je takav ograničen nivo dokaza dovoljan. Spremni ste da platite tu cenu kako bi buduće generacije mogle da vide neizbrisive istorijske zapise. Kako biste postavili taj dokaz u Bitcoin blockchain?

To se može uraditi organizovanjem vašeg proizvoljno velikog spoljnog skupa podataka (fotografije ili nečeg mnogo većeg) u Merkle stablo, izračunavanjem stringa fiksne dužine koji se naziva Merkle koren, a zatim upisivanjem tog korena u Bitcoin blockchain putem OP_RETURN. Ovaj algoritam pruža alat za potvrdu postojanja bilo kojeg digitalnog fajla.

Možete ovo raditi bilo jednokratno za jedan komad podataka, bilo kao periodično pravljenje rezervne kopije metapodataka bilo kog lanca koji nije povezan sa Bitcoinom. Na taj način, teorijski biste mogli da postavljate digitalni sažetak mnogo gigabajta podataka iz drugog lanca u Bitcoin blockchain svakih deset minuta po ceni jedne BTC transakcije, čime dokazujete njegovo postojanje. To će efikasno „podržati“ taj drugi blockchain i dati mu neka svojstva nepovratnosti Bitcoina. Nazovimo takav lanac podlančem.

Po analogiji sa industrijskom upotrebom zlata, ova varijanta „industrijske“ upotrebe bitkoin transakcija može se ispostaviti kao veoma važna. Pod-lanac van Bitkoina, u kojem se svakih deset minuta pojavljuje mnogo miliona transakcija, najverovatnije će moći da generiše dovoljno ekonomske aktivnosti da lako plati jednu bitkoin transakciju.²⁵

I kako sve više ljudi bude pokušavalo da koristi Bitkoinov blockchain, uzimajući u obzir njegova ograničenja u snazi, može se ispostaviti da će samo za takve načine industrijske upotrebe biti opravdana isplata dovoljnih naknada rudarima, jer direktna individualna upotreba Bitkoinovog blockchaina može postati previše skupa.

To znači da možemo koristiti metodu dokaza o postojanju za registraciju proizvoljnih podataka u Bitkoinovom blockchainu, uključujući podatke iz drugih lanaca.

2.2.6. U blockchainovima se može čuvati istorija ekonomije i društva

Upravo smo detaljno razmotrili kako se može dodati jedna transakcija u Bitkoinov blockchain kako bi se dokazalo da se neki istorijski događaj zaista dogodio. Sada hajde da smanjimo obim.

Kao što je već napomenuto, čitav obim onoga što predstavlja Bitkoinov blockchain nije ništa drugo do istorija cele bitkoin ekonomije. Svaka transakcija je zapisana od trenutka t=0. Uzima se u obzir svaki udeo BTC, sve do jedne stotinu miliona dela bitkoina. Ništa nije izgubljeno.

Osim, naravno, svih off-chain podataka koji prate transakciju — na primer, identiteta pošiljaoca i primaoca, razloga transakcije, kodova prodatih proizvoda i tako dalje. Obično postoje opravdani razlozi zašto te stvari ostaju poverljive ili delimično poverljive, pa je bolje smatrati da to nije bag, već feature.

Problem je u tome što smo dizajn Bitcoina predstavili malo pojednostavljeno, dok on zapravo ne garantuje da će javne transakcije ostati privatne. Zaista postoje kompanije kao što su Elliptic i Chainalysis, koje se bave upravo deanonimizacijom javnih bitcoin adresa i transakcija. O istoriji bitcoin ekonomije ispravnije je reći da se ona nalazi u hibridnom stanju, gde svi imaju pristup sirovim podacima o transakcijama, ali privatni učesnici (poput Elliptic i Chainalysis) mogu izvući mnogo veću količinu informacija i, konkretno, deanonimizovati mnoge transakcije.

Štaviše, Bitcoin može izvršavati samo bitcoin transakcije, a ne sve druge vrste digitalnih operacija koje biste mogli izvršiti koristeći više blok prostora. Ali na ovom problemu se radi.

• Tehnologije nultog saznanja, kao što su ZCash, Ironfish i Tornado Cash, omogućavaju potvrdu on-chain samo onoga što se želi objaviti, i ništa više.
• Blockchaini pametnih ugovora, kao što su Ethereum i Solana, proširuju mogućnosti on-chain operacija zahvaljujući većoj složenosti.
• Decentralizovane društvene mreže, kao što su Mirror i DeSo, spajaju društvene događaje sa finansijskim transakcijama.
• Sistemi imenovanja, kao što su Ethereum Name Service (ENS) i Solana Name Service (SNS), omogućavaju dodeljivanje nekog identiteta transakcijama u lancu.
• Korporativni sistemi omogućavaju predstavljanje korporativnih apstrakcija iznad nivoa obične transakcije u mreži, kao što su finansijski izveštaji ili čak potpuno programabilni ekvivalenti kompanija, poput DAO.
• Nove metode dokazivanja, kao što su dokaz solventnosti i dokaz lokacije, proširuju skup stvari koje se mogu kriptografski potvrditi on-chain na istoj toj bazi ko/šta/kada u Bitcoin blockchainu.
• Kriptosertifikati, nepozicionabilni tokeni (NFT), neprenosivi zamenljivi tokeni (NTF) i neprenosivi nepozicionabilni tokeni (Soulbounds) omogućavaju predstavljanje on-chain nefinansijskih podataka, kao što su diplome ili dozvole.

U čemu je smisao svega ovoga? Ako blok prostor nastavi da se povećava, sve više digitalne istorije naše ekonomije i društva biće zapisano u blockchainima – podaci će ostati poverljivi, ali kriptografski proverljivi. Dobra analogija ovde bi bilo povećanje propusnosti mreže, koja nam sada omogućava da učitamo megabajt JavaScript koda na mobilni telefon za pokretanje web aplikacije, što bi bilo nezamislivo luksuzstvo 2000. godine.

Ovo je proboj u digitalnoj makroistoriji koji rešava probleme smeća, botova, cenzure i lažnih vesti. Javni blockchaini nisu izolovani unutar korporacija, već su dostupni svima. Oni pružaju nove alate, kao što su staking i identifikacija u ENS stilu, što omogućava razdvajanje botova od ljudi. Oni mogu uključivati mnoštvo različitih metoda dokazivanja, uključujući dokaz postojanja i još mnogo toga, i to će pomoći u rešavanju problema deepfake-ova. I mogu imati veoma visok nivo otpornosti na cenzuru, plaćajući naknadu za transakciju kako bi hešovali stanje svoje mreže u Bitcoin blockchainu.

2.2.7. Kriptohistorija je kriptografski proverljiva makroistorija

Tako vidimo da se proširenje blok prostora kreće ka tome da nam pruži kriptografski proverljivu makroistoriju, ili skraćeno kriptohistoriju.

To je dnevnik svega što su milijarde ljudi odlučile da učine javnim: svaki decentralizovani tvit, svaka javna donacija, svaki izvod iz matične knjige rođenih i umrlih, svaki zapis o braku i državljanstvu, svaka registracija kriptodomena, svako spajanje i preuzimanje on-chain organizacije, svaki finansijski izveštaj, svaki javni zapis — sve ima digitalni potpis, vremensku oznaku i hešuje se u slobodno dostupnim javnim registrima²⁶.

Stvar je u tome što praktično svako je ljudsko ponašanje danas ima digitalnu komponentu. Svaka kupovina i prepiska, svako putovanje Uberom, svaki dodir čitača kartica i svaki korak sa Fitbit-om — sve to stvara digitalne artefakte.

Na taj način, teorijski bismo mogli doći do toga da jednostavno preuzmete javni blokčej mrežne države i reprodukujete na svom klijentu čitavu kriptografski potvrđenu istoriju zajednice.²⁵ To je budućnost javnih zapisa, koncept koji postaje za papirni sistem tradicionalne države isto ono što je papir postao za usmeno prenošenje znanja.

To je takođe i predstava o tome kakva će makroistorija postati. To nisu rasuti artefakti – ovde je Abelarevo pismo, tamo egipatske kamene tablice. To je potpuni log, kriptohistorija. Spajanje mikroistorije i makroistorije u jednom džinovskom skupu podataka, podložnom kriptografskoj proveri. Ovu neuništivu, izračljivu, digitalnu, pouzdanu istoriju nazivamo registrom zapisa.

Ovaj koncept je temelj mrežne države. I može se koristiti i na dobro i na zlo. U decentralizovanom obliku, registar zapisa omogućava pojedincu da se suprotstavi staljinskom prepisivanju prošlosti. To je vrhunski izraz pogleda odozdo nagore na istoriju kao na ono što je zapisano u registru. Ali lako se može zamisliti i ružan oblik, u kojem su kriptografske provere uklonjene, pristup za čitanje/pisanje centralizovan, a ideja totalne digitalne istorije se koristi od strane države za kreiranje sistema sveprisutnog doživotnog nadzora u duhu NSA ili kineskog digitalnog rejtinga.²⁷

To nas, s druge strane, dovodi do pogleda na istoriju odozgo nadole, ka budućoj trajektoriji koju želimo da izbegnemo, gde se politička moć koristi za pobedu nad tehnološkom istinom.

²¹ Da, može se pokvariti. U tom slučaju, uvek se može koristiti novi, isti taj model sa iste fabrike.

²² Ljubitelji funkcionalnog programiranja razumeće da je ovo slično razlici između čistih i nečistih funkcija. Čista funkcija, kao što je sin(x), uvek vraća isti rezultat pri istim ulaznim podacima. Nečista funkcija, kao što je number_of_users() , to ne čini, obično zato što postoji neka spoljna promenljiva stanja, na primer, referenca na bazu podataka.

²³ Ovo je slično kontinuumu između mikroekonomije i makroekonomije (što osporavaju kejnsijanci koji kažu da su vlade i domaćinstva suštinski različiti) ili kontinuumu između prirodne i veštačke inteligencije (što osporavaju oni koji smatraju da je ljudska inteligencija — to sui Generis, a ne nešto što se postepeno oblikuje tokom evolucionog procesa i što može biti oblikovano putem računarskog procesa), ili kontinuumu između mikroevolucije i makroevolucije (što osporavaju oni koji misle da se evolucija DNK sekvenci suštinski razlikuje od evolucije vrsta ili (što je razumniji prigovor), da abiogeneza još uvek nije u potpunosti eksperimentalno potvrđena).

²⁴ Pretpostavimo da prevaziđemo Veliki Filter.

²⁵ Ali kako ovi ne-bitcoin blockchainovi mogu biti kriptografski proverljivi ako nisu zasnovani na dokazu rada? Kratak odgovor: čak i blockchain koji koristi proof-of-stake može putem OP_RETURN-a da hešuje poslednje blokove svoje lanca u svakom novom Bitcoin bloku. Sa približno 10 minuta između blokova to je 144 transakcije dnevno ili 52.560 transakcija godišnje. Iako naknade za bitcoin transakcije mogu vremenom porasti, trenutno iznose od jednog do šezdeset američkih dolara, pa bi hešovanje koštalo od 52 hiljade do 3 miliona američkih dolara godišnje u vidu naknada bitcoin rudarima, ako bi cilj bio „pravljenje rezervne kopije u Bitcoinu“ svakih 10 minuta. Ako se ograničimo na bekap svakih sat vremena, troškovi će iznositi 1/6 te vrednosti, a jednom dnevno — svega 1/144. Takav nivo cena je dostupan bilo kom spoljnom blockchainu koji ima značajne obrtne volumene. Grupa pod nazivom Veriblock je sprovela određeno istraživanje o ovom pitanju, koje su nazvali dokazom dokaza, i predstavila funkcionalan proizvod koji je u jednom trenutku činio značajan udeo takozvanih OP_RETURN transakcija, ali je sada prestanuo, kao i izdavanje USDT-a preko Omni protokola.

Neki se protive korišćenju OP_RETURN-a na ovaj način, ali nikome nije potrebno odobrenje da koristi ovu funkciju Bitcoina. Zato smatram prilično verovatnim da će proof-of-stake blockchainovi sa velikim obrtima biti u jednom ili drugom obliku hešovani u Bitcoin blockchainu. Ovo rešava problem koji je Vitalik Buterin nazvao slaba subjektivnost, gde je za utvrđivanje na koji lanac treba osloniti potrebno koristiti određene informacije spoljne u odnosu na blockchain, dok za Bitcoin važi potpuno objektivna metodika: „lanac sa najvećim akumuliranim radom — to je ispravan lanac kojim treba slediti“.

Takva objektivna metodika bi bila korisna u slučaju kada mnoštvo blokčejnova koji izgledaju kao stvarni istovremeno objavljuje na internetu visoko motivisani zlodjelac, koji kontroliše i društvene mreže (to može biti, na primer, Kina), tako da ćete morati da izaberete pravi lanac iz glave te hidre pomoću samo vašeg vernog računara. Možete se orijentisati tako što ćete prvo u tom haosu pronaći pravi Bitcoin blokčejn, a zatim u njemu, pomoću „dokaza dokaza“, pronaći prave krajeve svih ostalih blokčejnova.

Kriptopolitičke posledice ovakvih postupaka su zabavne, jer nekim bitcoin maksimalistima se ne sviđa korišćenje OP_RETURN, a neki korisnici ne-bitcoin blokčejnova žele da imaju svoje sopstvene potpuno autonomne ekosisteme, ali će upravo opisana kombinacija dovesti do (a) konstantnog protoka naknada za rudare bitcoina, što pomaže u poboljšanju sigurnosti Bitcoina, i (b) pružanja rezervne kopije (backup) za druge blokčejnove u krajnjem slučaju, što će osigurati njihovu sigurnost.

²⁶ Sve ovo se takođe može heširati u Bitcoin blokčejnu pomoću ranije opisane tehnike Merkleovog korena po ceni od svega jedne (1) bitcoin transakcije. To neće rešiti takozvani problem dostupnosti podataka, ali će rešiti problem dokaza o postojanju.

²⁷ Za registar će to biti isto što i digitalna valuta centralne banke (CBDC) za Bitcoin: nešto što preuzima neke koncepte, ali oduzima slobodu. Kao što ćemo videti kasnije, oni odgovaraju redom dobroćudnoj i zlonamernoj verziji sinteze mreže/države.

• Bumerang leti napred i vraća se u početnu tačku
• Napakuljena čestica u konstantnom magnetnom polju pod dejstvom je sile usmerene pod pravim uglom i kreće se po krugu.
• Raketa sa dovoljno goriva umesto povratka može napustiti Zemljinu atmosferu.
• Loptica sa spinom, usled Magnusovog efekta, može skrenuti sa linije bacača na putu ka odredištu.
• Metak ispaljen u dovoljno debeo želatin, zaustavlja se čak i pre nego što udari u zemlju.
• Dron opremljen motorom može se kretati po bilo kojoj složenoj trajektoriji, na primer, u spiralu, ili simulirajući let pčele.

Dakle, način na koji se sistem razvija tokom vremena — njegova trajektorija — može biti nešto složeno i nelogično, čak i ako sistem ima skromnu veličinu. Ovu analogiju je korisno primeniti na istoriju. Ako trajektorija leta jednog neživog objekta može biti tako iznenađujuća, zamislite dinamiku ogromnog sistema sa mnoštvom aktera, i to veoma živih. Zamislite da se na mapi pojavljuju milijarde ljudi, formirajući klastere, sudarajući se jedni s drugima, razmnožavajući se i preplavljajući posmatrača petabajtima podataka o sebi tokom celog vremena posmatranja. To je upravo istorija.

A vremenska skala još više otežava proučavanje. Kamenu koji bacite u vazduh neće trebati decenije da završi let po svojoj putanji. A ljudima će trebati. Na taj način, istorijski posmatrač može bukvalno umreti, a da ne vidi posledice svog delovanja.

Štaviše, subjekti istraživanja ne žele, da ih se proučava. Običan kamen nije stealth avion. On nema ni motiv ni sredstva da vas obmanjuje u vezi sa putanjom svog leta. A ljudi imaju. Čak i kada su stavljeni pod mikroskop, ljudi pokušavaju da učine da se sočivo zamagli.

Dakle: skala je ogromna, rokovi su veliki, a merenja nisu samo šumovita, već i namerno iskrivljena.

Sve to možemo sažeti u frazi: istorija je misteriozna epopeja krivudavih putanja. Misteriozna, jer su pripovedači nepouzdani i često namerno zavode. Epopeja, jer su vremenski okviri toliko veliki da morate svesno izabrati okvir posmatranja van granica sopstvenog iskustva i van granica bilo kog ljudskog života kako biste uočili obrasce. Krivudava, jer ovde ima dovoljno krivina, ciklusa, kolapsa i drugih neočiglednih obrazaca. I putanja, jer je istorija, u suštini, povezana sa evolucijom ljudskih bića u vremenu, što odgovara fizičkoj ideji dinamičkog sistema, skupa pokretnih i interagujućih čestica.

Sve to spojite i uništićete kako tačku gledišta linearnog ekstrapolatora o tome da će današnji poredak ostati uglavnom stabilan u kratkom roku, tako i samozadovoljavajuću poziciju poput „linija moralnog progresa je duga, ali se ona postepeno kreće ka pravdi“. Takođe ćete osporiti ideju da su pad buržoazije „i pobeda proletarijata podjednako neizbežni“, ili da „nijedna zemlja koja se pridržava bitkoinskog standarda neće ratovati sa drugom“, ili čak da je tehnološki progres bio brz, pa će i ostati takav, i da se nikakav kolaps društva neće dogoditi.

Ove fraze potiču iz različitih ideologija, ali svaka od njih verbalno izražava ideju da „kamen leti strogo po paraboli“. Istina je zapravo sasvim drugačija. Mnogo je složenija. Trendovi, naravno, postoje, i ove fraze zaista izdvajaju stvarne tendencije, ali postoje i suprotstavljanje ovim trendovima, otpor koji se javlja kao odgovor na primenjene sile, postoje sinteze koje se formiraju iz teza i antiteza, i postoje otvoreni kolapsi. Drugim rečima, dinamika je veoma složena.

A kako mi proučavamo složene dinamičke sisteme? Prvi zadatak je merenje.

2.2.2. Mikroistorija je istorija reproduktivnih sistema.

Mikroistorija je istorija reproduktivnog sistema u kojem ima dovoljno malo varijabli, tako da se može resetovati i ponovo reprodukovati od samog početka u seriji kontrolisanih eksperimenata. To je istorija kao kvantitativna trajektorija, istorija kao precizan zapis merenja. Na primer, to može biti zapis svih prethodnih vrednosti vektora prostora stanja u dinamičkom sistemu, evidencija svih poteza koje su napravila dva deterministička algoritma igrajuća šah protiv birbirog, ili hronika svih instrukcija koje izvršava logovana datoteku sistema nakon resetovanja na fabrička podešavanja.

Mikroistorija je primenjena disciplina u kojoj precizna istorijska merenja imaju direktan tehnički i komercijalni značaj. To možemo videti na primeru tehnologija kao što je Kalmanov filter, koji je korišćen za upravljanje svemirskim brodom tokom sletanja na Mesec. Željavši mogu se obratiti potpunim tehničkim informacijama, ali ukratko, Kalmanov filter koristi prethodna merenja x[t-1], x[t-2], x[t-3] za procenu trenutnog stanja sistema x[t], akcije koja treba preduzeti u[t], i odgovarajuće prognoze budućeg stanja x[t+1] u slučaju da ta akcija bude preduzeta. Na primer, on koristi prethodnu brzinu, smer kretanja, nivo goriva itd., kako bi preporučio kako upravljati svemirskim šatlom u trenutnom vremenskom intervalu. Važno je napomenuti da ako mikroistorija nije dovoljno precizna, ako su intervali poverenja oko svakog merenja preširoki ili, recimo, ako je procena brzine potpuno pogrešna, Kalmanov filter neće raditi i projekat Apolon jednostavno neće biti pokrenut.

Na površnom nivou, Kalmanov filter podseća na analizu vremenskih serija koja je uobičajena u finansijama. Ključna razlika je u tome što se Kalmanov filter koristi u reproduktivnim sistemima, dok su finansije obično nereproduktivni sistem. Ako koristite Kalmanov filter da usmerite dron od tačke A do tačke B, ali postoji greška u vašem kodu i dron se sruši, možete jednostavno uzeti dron²¹, vratiti ga na početnu platformu u tački A i pokušati ponovo. Pošto možete ponavljati eksperiment iznova i iznova, na kraju ćete uspeti da dobijete veoma precizna merenja i funkcionalni algoritam upravljanja. To je reproduktivni sistem.

Međutim, u finansijama obično ne možete jednostavno nastaviti da pokrećete trgovinski algoritam koji donosi novac i dobijati isti rezultat. Vremenom će se vaši protivnici prilagoditi i postati pametniji. Ključna razlika u odnosu na naš primer sa dronom je prisustvo svesnih objekata (drugih ljudi), koji neće uvek raditi istu stvar pri istim ulaznim podacima.²² Zapravo, oni često mogu pokazati neprijateljstvo posmatrajući vaše postupke i reagujući na njih tako da namerno zbune vaše prognoze, naročito ako od toga mogu imati koristi. U finansijama, za razliku od fizike, prošli rezultati nisu garancija budućih rezultata. Za razliku od situacije sa dronovima, tržište nije reproduktivni sistem.

Dakle, mikroistorija ima svoja ograničenja, ali je to neverovatno moćan koncept. Ako imamo dovoljno dobre mere prošlosti, moći ćemo u najdoslovnijem smislu bolje predvideti budućnost. Ako imamo uske intervale poverenja za naše mere prošlosti, ako distribucija verovatnoće P(x[t−1]) ima visoke vrhove, tada dobijamo odgovarajuće uske intervale poverenja za sadašnjost P(x[t]) i budućnost P(x[t+1]). I obrnuto, što je više nesigurnosti u svojoj prošlosti, što je veća neizvesnost u tome odakle i kuda idete, to je veća verovatnoća da će vaša raketa pasti. Ovo je Orwellov svet doslovnije nego što je ikada pretpostavljao: onaj ko kontroliše prošlost, kontroliše budućnost, u direktnom smislu, jer ima bolju teoriju kontrole. Samo civilizacija koja poseduje snažnu sposobnost precizne mikroistorije mogla je ikada dospeti do Meseca.

Ovo je moćna analogija sa civilizacijom. Grupa ljudi koja ne zna ko je i odakle je došla, nikada neće stići do Meseca, a kamoli do Marsa.

Možemo li to učiniti nečim većim od analogije?

2.2.3. Makroistorija je istorija nereproduktivnih sistema.

Makroistorija je priča o ireproduktivnom sistemu u kojem ima previše varijabli da bi se stanje sistema moglo lako resetovati i reprodukovati od samog početka. To je priča koja ne podrazumeva direktne kontrolisane eksperimente. Primer za male razmere je nepredvidljiv tok turbulentne tečnosti; u veoma velikim razmerama to je priča o čovečanstvu.

Verujemo da makroistorija i mikroistorija čine jedinstveni kontinuum. Zašto? Hajde da izdvajamo nekoliko tačaka, a zatim ćemo ih sve povezati.

• Prvo, nauka napreduje tako što uzima fenomene koji su se ranije smatrali ireproduktivnim (i, stoga, nepredvidivim) sistemima, izoluje ključne varijable i pretvara ih u reproduktivne (i, stoga, predvidive) sisteme. Na primer, Kochovi postulati uključuju ideju patogenog dejstva, koja je pretvorila maglu koncepcije zaraze preko „mijazmi“ u reproduktivni fenomen: izložite miša određenom mikroorganizmu u laboratorijskim uslovima, i infekcija nastaje, i ništa drugo.
• Drugo, i u uskoj vezi sa prvom tačkom, nauka ide napred zahvaljujući usavršavanju instrumenata i boljem vođenju evidencije. Zvezdane mape su omogućile pouzdanu navigaciju. Dokumentovanje Johannom Balmerom preciznog rastojanja između spektara zračenja vodonika dovelo je do stvaranja kvantne mehanike. Temeljno brojanje različitih sorti graška, koje je sproveo Gregor Mendel, dovelo je do stvaranja moderne genetike. Stvari koje smo smatrali jednostavno nedostupnim ljudskom razumevanju — zvezde, atom, genom — postale su stvari koje ljudi mogu razumeti, jednostavno ih brojeći.
• Treće, odakle uopšte bilo šta znamo o istoriji Starog Rima, Egipta ili srednjovekovne Evrope? Iz artefakata i pisanih izvora. Pre više hiljada godina ljudi su zapisivali povratne informacije klijenata na kamenu tablicu, jednu od prvih aplikacija za tablete (u originalu tablet, što znači i tablicu, i tablet). Znamo ko su bili Abelard i Eloiza iz njihovih pisama jedno drugom. Znamo kakvi su bili Rimljani iz njihovih zapisa. U velikoj meri naše znanje o istoriji izvučeno je iz onoga što su ljudi zapisivali.
• Fourthly, today digital documentation is being maintained on an unprecedented scale. Billions of people have been using social networks every day for almost ten years now. We also have billions of phones that take photos and videos every day. We have countless streams of data from different tools. And we have very high-capacity hard drives to store all of this. Thus, if we count raw bytes, we probably record more information in a day than all of humanity recorded before 1900. This is certainly the most complete chronicle of human activity we have ever had.

Now we can discern the continuum²³ between macrohistory and microhistory. We are accumulating precise quantitative microhistorical measurements, and usually such things have led to the emergence of qualitatively new knowledge… and this is already on the scale of billions of people and has been going on for a second decade.

Thus, a synonym for „big data“ could be „big history.“ All data are records of past events, sometimes of the recent past, sometimes of the last months or years, and sometimes (in the case of Google Books or the Digital Michelangelo project) we are talking about decades or centuries. After all, what else can you call storing data on a computer? Memory. Memory, both in the sense of human memory and in the sense of history.

This memory has commercial value. An adherent of technology who neglects history guarantees that their users will be exploited. Evidence? Let’s look at reputation systems. They exist in any large-scale market. The history of a driver’s or passenger’s behavior on the Uber platform partially predicts their future behavior. Without years of ratings, without the memory of past actions of millions of people, these platforms would be destroyed by fraud. Macrohistory brings money.

This is just one example. There are huge short-term and long-term incentives for recording all this data, all this microhistory and macrohistory. And future historians²⁴ will study our digital chronicle to understand what kind of civilization we were.

2.2.4. Bitcoin’s blockchain is a technology of reliable macrohistory

Međutim, u konceptu digitalne makroistorije postoje određene zamke: smeće, botovi, cenzura i lažni vesti. Kao što ćemo pokazati, Bitcoin i generalizovana rešenja zasnovana na njemu pružaju moćan alat za rešavanje ovih problema.

Prvo, hajde da se pozabavimo problemima smeća, botova, cenzure i lažnih vesti. Makroistorijski logovi se uglavnom čuvaju na različitim korporativnim serverima, na Twitteru, Facebooku i Googleu. Poruke, po pravilu, nemaju digitalni potpis ili kriptografsku vremensku oznaku, pa većina sadržaja potiče (ili može poticati) od botova, a ne od ljudi. Neželjenu digitalnu istoriju je moguće obrisati vršenjem dovoljno pritiska na centralizovane medijske kompanije ili akademske izdavače, podvrgavajući istinitu informaciju cenzuri u ime uklanjanja „dezinformacija“, kao što smo već imali priliku da vidimo. A pojava veštačke inteligencije omogućava kreiranje veoma realističnih falsifikata prošlosti i sadašnjosti. Ako ne budemo oprezni, možemo se utopiti u lažnim podacima.

I kako će neko u budućnosti (ili čak u sadašnjosti) moći da sazna da li je određeni događaj, koji nije lično posmatrao, bio stvaran? Jedan odgovor daje Bitcoin blockchain. To je najstroži oblik istorije poznat čovečanstvu, istorija koja je tehnički i ekonomski otporna na reviziju. Zahvaljujući kombinaciji kriptografskih primitiva i finansijskih podsticaja, veoma je teško falsifikovati ko je, kada i tačno koju transakciju upisao u Bitcoin blockchain.

Ko je inicirao ovaj prenos, koliki je broj bitcoin-a poslao, koje metapodatke je priložio uz transakciju i kada se slanje dogodilo? Ove informacije se upisuju u blockchain i dovoljno su da pruže opštu istoriju cele Bitcoin ekonomije od 2009. godine. I ako saberete svu tu istoriju do danas, takođe ćete dobiti informaciju o tome koliko BTC-a čuva se na svakoj adresi. To je imedijatistički model istorije, gde prošlost nije čak ni sasvim prošlost — ona je sa nama svake sekunde.

Pokušajmo malo ući u detalje: zašto Bitcoin blockchain toliko otporan na prepisivanje istorije? Da biste falsifikovali adresu pošiljaoca u samo jednoj transakciji, morali biste da falsifikujete njegov digitalni potpis. Da biste falsifikovali šta je poslato, morate da polomite hash funkciju. Da biste falsifikovali vreme slanja, morali biste da pokvarite vremensku oznaku. I sve to morate da izvedete, nekako ne narušavajući sve ostale zapise kriptografski povezane sa tom transakcijom, putem mehanizma složenih zaglavlja blokova.

Neki čak ne nazivaju Bitcoin blockchain lancom blokova, već lancem vremena, jer, za razliku od mnogih drugih blockchainova, njegov mehanizam dokaza rada (proof-of-work) i prilagođavanje težine obezbeđuju statistički redovan vremenski interval između blokova, što je od presudnog značaja za njegovu funkciju obezbeđivanja digitalne istorije.

(Razumem da sada i u budućnosti analiziramo isključivo tehničke koncepte. Naše ubrzano putovanje može izazvati ili saglasno klimanje glavom ili zbunjeno češanje glave. Ako su vam potrebne detaljnije informacije, dali smo linkove ka definicijama svakog termina, ali njihovo puno objašnjenje već izlazi iz okvira ovog rada. Međutim, popularan opis možete pogledati u knjizi „The Truth Machine, a tehničke detalje u Kriptografskom kursu Dana Boneha.)

Ipak, evo šta je važno čak i za tehnički nespretno čitaoca: Bitcoin blockchain pruža istoriju koju je teško falsifikovati. Ako se ne desi napredak u kvantnom računarstvu, proboj u čistoj matematici, ranije neprimećena greška u kodu ili veoma skupa 51% napad, koji će verovatno moći da organizuje samo Kina, prepisati istoriju Bitcoin blockchaina ili bilo šta što je tamo upisano – praktično je nemoguće. I čak i ako se takav događaj zaista dogodi, to neće postati trenutno spaljivanje Aleksandrijske biblioteke Bitcoina. Hash funkcija može biti zamenjena kvantno otpornom verzijom, ili mesto Bitcoina može zauzeti drugi lanac otporan na navedeni napad, a rezervna kopija registra svih istorijskih Bitcoin transakcija biće sačuvana u novom protokolu.

Pri tome, ne tvrdimo da je Bitcoin nepogrešiv. Tvrdimo da je to najbolja od ikada izumljenih tehnologija za zapisivanje ljudske istorije. I ako koncept kriptovalute uspe da preživi izum kvantnog dešifrovanja, verovatno ćemo razmišljati o početku kriptografski proverljive istorije kao o početku pisane istorije koja se dogodila pre više milenijuma. Društva budućnosti mogu razmišljati o 2022. godini „posle Hristovog rođenja“ kao o 13. godini „posle Satoshinog dolaska“, a o blok satovima kao o novom univerzalnom vremenu.

2.2.5. Bitcoin blockchain može čuvati događaje koji se ne odnose na Bitcoin

Po ceni jedne transakcije, Bitcoin blockchain generalno može obezbediti kriptografski proverljiv zapis bilo kog istorijskog događaja, dokaz o postojanju.

Na primer, van mreže postoji neki važan događaj i želite da ga sačuvate za istoriju. Recimo da je to poznata fotografija Staljina sa njegovim sledbenicima, i da predviđate prepisivanje istorije. Metoda dokazivanja postojanja koju ćemo opisati neće moći direktno dokazati da sami podaci u datoteci odgovaraju stvarnosti, ali možete zabeležiti za budućeg posmatrača metapodatke te datoteke — odgovore na pitanja „ko“, „šta“ i „kada“.

Konkretno, u prisustvu dokaza o postojanju, budući posmatrač će moći da potvrdi da je ovaj digitalni potpis (ko) stavio ovaj heš fotografije (šta) u blockchain u to određeno vreme (kada). Ovaj budući posmatrač može sasvim opravdano sumnjati da fotografija i dalje može biti lažna, ali će znati da je za to bilo potrebno da je falsifikuje upravo tada i upravo ona strana koja je kontrolisala taj novčanik. I taj dokaz će se pojaviti u mreži nekoliko godina pre nego što bude objavljena izmenjena zvanična Staljinova fotografija. To je neverovatno iz svih uglova. Ko je mogao da falsifikuje nešto tako konkretno nekoliko godina pre nego što se to dogodilo? Mnogo je verovatnije da je falsifikovana zvanična fotografija, a ne njen raniji dokaz o postojanju.

Dakle, pretpostavimo da vam se čini da je takav ograničen nivo dokaza dovoljan. Spremni ste da platite tu cenu kako bi buduće generacije mogle da vide neizbrisive istorijske zapise. Kako biste postavili taj dokaz u Bitcoin blockchain?

To se može uraditi organizovanjem vašeg proizvoljno velikog spoljnog skupa podataka (fotografije ili nečeg mnogo većeg) u Merkle stablo, izračunavanjem stringa fiksne dužine koji se naziva Merkle koren, a zatim upisivanjem tog korena u Bitcoin blockchain putem OP_RETURN. Ovaj algoritam pruža alat za potvrdu postojanja bilo kojeg digitalnog fajla.

Možete ovo raditi bilo jednokratno za jedan komad podataka, bilo kao periodično pravljenje rezervne kopije metapodataka bilo kog lanca koji nije povezan sa Bitcoinom. Na taj način, teorijski biste mogli da postavljate digitalni sažetak mnogo gigabajta podataka iz drugog lanca u Bitcoin blockchain svakih deset minuta po ceni jedne BTC transakcije, čime dokazujete njegovo postojanje. To će efikasno „podržati“ taj drugi blockchain i dati mu neka svojstva nepovratnosti Bitcoina. Nazovimo takav lanac podlančem.

Po analogiji sa industrijskom upotrebom zlata, ova varijanta „industrijske“ upotrebe bitkoin transakcija može se ispostaviti kao veoma važna. Pod-lanac van Bitkoina, u kojem se svakih deset minuta pojavljuje mnogo miliona transakcija, najverovatnije će moći da generiše dovoljno ekonomske aktivnosti da lako plati jednu bitkoin transakciju.²⁵

I kako sve više ljudi bude pokušavalo da koristi Bitkoinov blockchain, uzimajući u obzir njegova ograničenja u snazi, može se ispostaviti da će samo za takve načine industrijske upotrebe biti opravdana isplata dovoljnih naknada rudarima, jer direktna individualna upotreba Bitkoinovog blockchaina može postati previše skupa.

To znači da možemo koristiti metodu dokaza o postojanju za registraciju proizvoljnih podataka u Bitkoinovom blockchainu, uključujući podatke iz drugih lanaca.

2.2.6. U blockchainovima se može čuvati istorija ekonomije i društva

Upravo smo detaljno razmotrili kako se može dodati jedna transakcija u Bitkoinov blockchain kako bi se dokazalo da se neki istorijski događaj zaista dogodio. Sada hajde da smanjimo obim.

Kao što je već napomenuto, čitav obim onoga što predstavlja Bitkoinov blockchain nije ništa drugo do istorija cele bitkoin ekonomije. Svaka transakcija je zapisana od trenutka t=0. Uzima se u obzir svaki udeo BTC, sve do jedne stotinu miliona dela bitkoina. Ništa nije izgubljeno.

Osim, naravno, svih off-chain podataka koji prate transakciju — na primer, identiteta pošiljaoca i primaoca, razloga transakcije, kodova prodatih proizvoda i tako dalje. Obično postoje opravdani razlozi zašto te stvari ostaju poverljive ili delimično poverljive, pa je bolje smatrati da to nije bag, već feature.

Problem je u tome što smo dizajn Bitcoina predstavili malo pojednostavljeno, dok on zapravo ne garantuje da će javne transakcije ostati privatne. Zaista postoje kompanije kao što su Elliptic i Chainalysis, koje se bave upravo deanonimizacijom javnih bitcoin adresa i transakcija. O istoriji bitcoin ekonomije ispravnije je reći da se ona nalazi u hibridnom stanju, gde svi imaju pristup sirovim podacima o transakcijama, ali privatni učesnici (poput Elliptic i Chainalysis) mogu izvući mnogo veću količinu informacija i, konkretno, deanonimizovati mnoge transakcije.

Štaviše, Bitcoin može izvršavati samo bitcoin transakcije, a ne sve druge vrste digitalnih operacija koje biste mogli izvršiti koristeći više blok prostora. Ali na ovom problemu se radi.

• Tehnologije nultog saznanja, kao što su ZCash, Ironfish i Tornado Cash, omogućavaju potvrdu on-chain samo onoga što se želi objaviti, i ništa više.
• Blockchaini pametnih ugovora, kao što su Ethereum i Solana, proširuju mogućnosti on-chain operacija zahvaljujući većoj složenosti.
• Decentralizovane društvene mreže, kao što su Mirror i DeSo, spajaju društvene događaje sa finansijskim transakcijama.
• Sistemi imenovanja, kao što su Ethereum Name Service (ENS) i Solana Name Service (SNS), omogućavaju dodeljivanje nekog identiteta transakcijama u lancu.
• Korporativni sistemi omogućavaju predstavljanje korporativnih apstrakcija iznad nivoa obične transakcije u mreži, kao što su finansijski izveštaji ili čak potpuno programabilni ekvivalenti kompanija, poput DAO.
• Nove metode dokazivanja, kao što su dokaz solventnosti i dokaz lokacije, proširuju skup stvari koje se mogu kriptografski potvrditi on-chain na istoj toj bazi ko/šta/kada u Bitcoin blockchainu.
• Kriptosertifikati, nepozicionabilni tokeni (NFT), neprenosivi zamenljivi tokeni (NTF) i neprenosivi nepozicionabilni tokeni (Soulbounds) omogućavaju predstavljanje on-chain nefinansijskih podataka, kao što su diplome ili dozvole.

U čemu je smisao svega ovoga? Ako blok prostor nastavi da se povećava, sve više digitalne istorije naše ekonomije i društva biće zapisano u blockchainima – podaci će ostati poverljivi, ali kriptografski proverljivi. Dobra analogija ovde bi bilo povećanje propusnosti mreže, koja nam sada omogućava da učitamo megabajt JavaScript koda na mobilni telefon za pokretanje web aplikacije, što bi bilo nezamislivo luksuzstvo 2000. godine.

Ovo je proboj u digitalnoj makroistoriji koji rešava probleme smeća, botova, cenzure i lažnih vesti. Javni blockchaini nisu izolovani unutar korporacija, već su dostupni svima. Oni pružaju nove alate, kao što su staking i identifikacija u ENS stilu, što omogućava razdvajanje botova od ljudi. Oni mogu uključivati mnoštvo različitih metoda dokazivanja, uključujući dokaz postojanja i još mnogo toga, i to će pomoći u rešavanju problema deepfake-ova. I mogu imati veoma visok nivo otpornosti na cenzuru, plaćajući naknadu za transakciju kako bi hešovali stanje svoje mreže u Bitcoin blockchainu.

2.2.7. Kriptohistorija je kriptografski proverljiva makroistorija

Tako vidimo da se proširenje blok prostora kreće ka tome da nam pruži kriptografski proverljivu makroistoriju, ili skraćeno kriptohistoriju.

To je dnevnik svega što su milijarde ljudi odlučile da učine javnim: svaki decentralizovani tvit, svaka javna donacija, svaki izvod iz matične knjige rođenih i umrlih, svaki zapis o braku i državljanstvu, svaka registracija kriptodomena, svako spajanje i preuzimanje on-chain organizacije, svaki finansijski izveštaj, svaki javni zapis — sve ima digitalni potpis, vremensku oznaku i hešuje se u slobodno dostupnim javnim registrima²⁶.

Stvar je u tome što praktično svako je ljudsko ponašanje danas ima digitalnu komponentu. Svaka kupovina i prepiska, svako putovanje Uberom, svaki dodir čitača kartica i svaki korak sa Fitbit-om — sve to stvara digitalne artefakte.

Na taj način, teorijski bismo mogli doći do toga da jednostavno preuzmete javni blokčej mrežne države i reprodukujete na svom klijentu čitavu kriptografski potvrđenu istoriju zajednice.²⁵ To je budućnost javnih zapisa, koncept koji postaje za papirni sistem tradicionalne države isto ono što je papir postao za usmeno prenošenje znanja.

To je takođe i predstava o tome kakva će makroistorija postati. To nisu rasuti artefakti – ovde je Abelarevo pismo, tamo egipatske kamene tablice. To je potpuni log, kriptohistorija. Spajanje mikroistorije i makroistorije u jednom džinovskom skupu podataka, podložnom kriptografskoj proveri. Ovu neuništivu, izračljivu, digitalnu, pouzdanu istoriju nazivamo registrom zapisa.

Ovaj koncept je temelj mrežne države. I može se koristiti i na dobro i na zlo. U decentralizovanom obliku, registar zapisa omogućava pojedincu da se suprotstavi staljinskom prepisivanju prošlosti. To je vrhunski izraz pogleda odozdo nagore na istoriju kao na ono što je zapisano u registru. Ali lako se može zamisliti i ružan oblik, u kojem su kriptografske provere uklonjene, pristup za čitanje/pisanje centralizovan, a ideja totalne digitalne istorije se koristi od strane države za kreiranje sistema sveprisutnog doživotnog nadzora u duhu NSA ili kineskog digitalnog rejtinga.²⁷

To nas, s druge strane, dovodi do pogleda na istoriju odozgo nadole, ka budućoj trajektoriji koju želimo da izbegnemo, gde se politička moć koristi za pobedu nad tehnološkom istinom.

²¹ Da, može se pokvariti. U tom slučaju, uvek se može koristiti novi, isti taj model sa iste fabrike.

²² Ljubitelji funkcionalnog programiranja razumeće da je ovo slično razlici između čistih i nečistih funkcija. Čista funkcija, kao što je sin(x), uvek vraća isti rezultat pri istim ulaznim podacima. Nečista funkcija, kao što je number_of_users() , to ne čini, obično zato što postoji neka spoljna promenljiva stanja, na primer, referenca na bazu podataka.

²³ Ovo je slično kontinuumu između mikroekonomije i makroekonomije (što osporavaju kejnsijanci koji kažu da su vlade i domaćinstva suštinski različiti) ili kontinuumu između prirodne i veštačke inteligencije (što osporavaju oni koji smatraju da je ljudska inteligencija — to sui Generis, a ne nešto što se postepeno oblikuje tokom evolucionog procesa i što može biti oblikovano putem računarskog procesa), ili kontinuumu između mikroevolucije i makroevolucije (što osporavaju oni koji misle da se evolucija DNK sekvenci suštinski razlikuje od evolucije vrsta ili (što je razumniji prigovor), da abiogeneza još uvek nije u potpunosti eksperimentalno potvrđena).

²⁴ Pretpostavimo da prevaziđemo Veliki Filter.

²⁵ Ali kako ovi ne-bitcoin blockchainovi mogu biti kriptografski proverljivi ako nisu zasnovani na dokazu rada? Kratak odgovor: čak i blockchain koji koristi proof-of-stake može putem OP_RETURN-a da hešuje poslednje blokove svoje lanca u svakom novom Bitcoin bloku. Sa približno 10 minuta između blokova to je 144 transakcije dnevno ili 52.560 transakcija godišnje. Iako naknade za bitcoin transakcije mogu vremenom porasti, trenutno iznose od jednog do šezdeset američkih dolara, pa bi hešovanje koštalo od 52 hiljade do 3 miliona američkih dolara godišnje u vidu naknada bitcoin rudarima, ako bi cilj bio „pravljenje rezervne kopije u Bitcoinu“ svakih 10 minuta. Ako se ograničimo na bekap svakih sat vremena, troškovi će iznositi 1/6 te vrednosti, a jednom dnevno — svega 1/144. Takav nivo cena je dostupan bilo kom spoljnom blockchainu koji ima značajne obrtne volumene. Grupa pod nazivom Veriblock je sprovela određeno istraživanje o ovom pitanju, koje su nazvali dokazom dokaza, i predstavila funkcionalan proizvod koji je u jednom trenutku činio značajan udeo takozvanih OP_RETURN transakcija, ali je sada prestanuo, kao i izdavanje USDT-a preko Omni protokola.

Neki se protive korišćenju OP_RETURN-a na ovaj način, ali nikome nije potrebno odobrenje da koristi ovu funkciju Bitcoina. Zato smatram prilično verovatnim da će proof-of-stake blockchainovi sa velikim obrtima biti u jednom ili drugom obliku hešovani u Bitcoin blockchainu. Ovo rešava problem koji je Vitalik Buterin nazvao slaba subjektivnost, gde je za utvrđivanje na koji lanac treba osloniti potrebno koristiti određene informacije spoljne u odnosu na blockchain, dok za Bitcoin važi potpuno objektivna metodika: „lanac sa najvećim akumuliranim radom — to je ispravan lanac kojim treba slediti“.

Takva objektivna metodika bi bila korisna u slučaju kada mnoštvo blokčejnova koji izgledaju kao stvarni istovremeno objavljuje na internetu visoko motivisani zlodjelac, koji kontroliše i društvene mreže (to može biti, na primer, Kina), tako da ćete morati da izaberete pravi lanac iz glave te hidre pomoću samo vašeg vernog računara. Možete se orijentisati tako što ćete prvo u tom haosu pronaći pravi Bitcoin blokčejn, a zatim u njemu, pomoću „dokaza dokaza“, pronaći prave krajeve svih ostalih blokčejnova.

Kriptopolitičke posledice ovakvih postupaka su zabavne, jer nekim bitcoin maksimalistima se ne sviđa korišćenje OP_RETURN, a neki korisnici ne-bitcoin blokčejnova žele da imaju svoje sopstvene potpuno autonomne ekosisteme, ali će upravo opisana kombinacija dovesti do (a) konstantnog protoka naknada za rudare bitcoina, što pomaže u poboljšanju sigurnosti Bitcoina, i (b) pružanja rezervne kopije (backup) za druge blokčejnove u krajnjem slučaju, što će osigurati njihovu sigurnost.

²⁶ Sve ovo se takođe može heširati u Bitcoin blokčejnu pomoću ranije opisane tehnike Merkleovog korena po ceni od svega jedne (1) bitcoin transakcije. To neće rešiti takozvani problem dostupnosti podataka, ali će rešiti problem dokaza o postojanju.

²⁷ Za registar će to biti isto što i digitalna valuta centralne banke (CBDC) za Bitcoin: nešto što preuzima neke koncepte, ali oduzima slobodu. Kao što ćemo videti kasnije, oni odgovaraju redom dobroćudnoj i zlonamernoj verziji sinteze mreže/države.

Mreža država. 2. Istorija kao trajektorija.

Gledano odozdo nagore, istorija su zapisi u registrima. Ako je sve što se dogodilo pouzdano zapisano, istorija kao disciplina je jednostavno analiza logova. Da bismo razumeli ovu tačku gledišta, razmotrićemo ideju istorije kao trajektorije. Zatim ćemo uvesti pojmove mikroistorije i makroistorije po analogiji sa mikroekonomijom i makroekonomijom. Na kraju, sve ćemo to povezati sa novim konceptom kriptistorije.

2.2.1. Istorija kao misteriozni epom krivudavih trajektorija

Šta će se dogoditi ako bacite predmet u vazduh? Prvo što padne na pamet je trajektorija leta lopte. Bacite je i svedočite obliku krive. Najobičnija parabola, vežba iz fizike za početnike. Ali postoje i složenije trajektorije.

• Bumerang leti napred i vraća se u početnu tačku
• Napakuljena čestica u konstantnom magnetnom polju pod dejstvom je sile usmerene pod pravim uglom i kreće se po krugu.
• Raketa sa dovoljno goriva umesto povratka može napustiti Zemljinu atmosferu.
• Loptica sa spinom, usled Magnusovog efekta, može skrenuti sa linije bacača na putu ka odredištu.
• Metak ispaljen u dovoljno debeo želatin, zaustavlja se čak i pre nego što udari u zemlju.
• Dron opremljen motorom može se kretati po bilo kojoj složenoj trajektoriji, na primer, u spiralu, ili simulirajući let pčele.

Dakle, način na koji se sistem razvija tokom vremena — njegova trajektorija — može biti nešto složeno i nelogično, čak i ako sistem ima skromnu veličinu. Ovu analogiju je korisno primeniti na istoriju. Ako trajektorija leta jednog neživog objekta može biti tako iznenađujuća, zamislite dinamiku ogromnog sistema sa mnoštvom aktera, i to veoma živih. Zamislite da se na mapi pojavljuju milijarde ljudi, formirajući klastere, sudarajući se jedni s drugima, razmnožavajući se i preplavljajući posmatrača petabajtima podataka o sebi tokom celog vremena posmatranja. To je upravo istorija.

A vremenska skala još više otežava proučavanje. Kamenu koji bacite u vazduh neće trebati decenije da završi let po svojoj putanji. A ljudima će trebati. Na taj način, istorijski posmatrač može bukvalno umreti, a da ne vidi posledice svog delovanja.

Štaviše, subjekti istraživanja ne žele, da ih se proučava. Običan kamen nije stealth avion. On nema ni motiv ni sredstva da vas obmanjuje u vezi sa putanjom svog leta. A ljudi imaju. Čak i kada su stavljeni pod mikroskop, ljudi pokušavaju da učine da se sočivo zamagli.

Dakle: skala je ogromna, rokovi su veliki, a merenja nisu samo šumovita, već i namerno iskrivljena.

Sve to možemo sažeti u frazi: istorija je misteriozna epopeja krivudavih putanja. Misteriozna, jer su pripovedači nepouzdani i često namerno zavode. Epopeja, jer su vremenski okviri toliko veliki da morate svesno izabrati okvir posmatranja van granica sopstvenog iskustva i van granica bilo kog ljudskog života kako biste uočili obrasce. Krivudava, jer ovde ima dovoljno krivina, ciklusa, kolapsa i drugih neočiglednih obrazaca. I putanja, jer je istorija, u suštini, povezana sa evolucijom ljudskih bića u vremenu, što odgovara fizičkoj ideji dinamičkog sistema, skupa pokretnih i interagujućih čestica.

Sve to spojite i uništićete kako tačku gledišta linearnog ekstrapolatora o tome da će današnji poredak ostati uglavnom stabilan u kratkom roku, tako i samozadovoljavajuću poziciju poput „linija moralnog progresa je duga, ali se ona postepeno kreće ka pravdi“. Takođe ćete osporiti ideju da su pad buržoazije „i pobeda proletarijata podjednako neizbežni“, ili da „nijedna zemlja koja se pridržava bitkoinskog standarda neće ratovati sa drugom“, ili čak da je tehnološki progres bio brz, pa će i ostati takav, i da se nikakav kolaps društva neće dogoditi.

Ove fraze potiču iz različitih ideologija, ali svaka od njih verbalno izražava ideju da „kamen leti strogo po paraboli“. Istina je zapravo sasvim drugačija. Mnogo je složenija. Trendovi, naravno, postoje, i ove fraze zaista izdvajaju stvarne tendencije, ali postoje i suprotstavljanje ovim trendovima, otpor koji se javlja kao odgovor na primenjene sile, postoje sinteze koje se formiraju iz teza i antiteza, i postoje otvoreni kolapsi. Drugim rečima, dinamika je veoma složena.

A kako mi proučavamo složene dinamičke sisteme? Prvi zadatak je merenje.

2.2.2. Mikroistorija je istorija reproduktivnih sistema.

Mikroistorija je istorija reproduktivnog sistema u kojem ima dovoljno malo varijabli, tako da se može resetovati i ponovo reprodukovati od samog početka u seriji kontrolisanih eksperimenata. To je istorija kao kvantitativna trajektorija, istorija kao precizan zapis merenja. Na primer, to može biti zapis svih prethodnih vrednosti vektora prostora stanja u dinamičkom sistemu, evidencija svih poteza koje su napravila dva deterministička algoritma igrajuća šah protiv birbirog, ili hronika svih instrukcija koje izvršava logovana datoteku sistema nakon resetovanja na fabrička podešavanja.

Mikroistorija je primenjena disciplina u kojoj precizna istorijska merenja imaju direktan tehnički i komercijalni značaj. To možemo videti na primeru tehnologija kao što je Kalmanov filter, koji je korišćen za upravljanje svemirskim brodom tokom sletanja na Mesec. Željavši mogu se obratiti potpunim tehničkim informacijama, ali ukratko, Kalmanov filter koristi prethodna merenja x[t-1], x[t-2], x[t-3] za procenu trenutnog stanja sistema x[t], akcije koja treba preduzeti u[t], i odgovarajuće prognoze budućeg stanja x[t+1] u slučaju da ta akcija bude preduzeta. Na primer, on koristi prethodnu brzinu, smer kretanja, nivo goriva itd., kako bi preporučio kako upravljati svemirskim šatlom u trenutnom vremenskom intervalu. Važno je napomenuti da ako mikroistorija nije dovoljno precizna, ako su intervali poverenja oko svakog merenja preširoki ili, recimo, ako je procena brzine potpuno pogrešna, Kalmanov filter neće raditi i projekat Apolon jednostavno neće biti pokrenut.

Na površnom nivou, Kalmanov filter podseća na analizu vremenskih serija koja je uobičajena u finansijama. Ključna razlika je u tome što se Kalmanov filter koristi u reproduktivnim sistemima, dok su finansije obično nereproduktivni sistem. Ako koristite Kalmanov filter da usmerite dron od tačke A do tačke B, ali postoji greška u vašem kodu i dron se sruši, možete jednostavno uzeti dron²¹, vratiti ga na početnu platformu u tački A i pokušati ponovo. Pošto možete ponavljati eksperiment iznova i iznova, na kraju ćete uspeti da dobijete veoma precizna merenja i funkcionalni algoritam upravljanja. To je reproduktivni sistem.

Međutim, u finansijama obično ne možete jednostavno nastaviti da pokrećete trgovinski algoritam koji donosi novac i dobijati isti rezultat. Vremenom će se vaši protivnici prilagoditi i postati pametniji. Ključna razlika u odnosu na naš primer sa dronom je prisustvo svesnih objekata (drugih ljudi), koji neće uvek raditi istu stvar pri istim ulaznim podacima.²² Zapravo, oni često mogu pokazati neprijateljstvo posmatrajući vaše postupke i reagujući na njih tako da namerno zbune vaše prognoze, naročito ako od toga mogu imati koristi. U finansijama, za razliku od fizike, prošli rezultati nisu garancija budućih rezultata. Za razliku od situacije sa dronovima, tržište nije reproduktivni sistem.

Dakle, mikroistorija ima svoja ograničenja, ali je to neverovatno moćan koncept. Ako imamo dovoljno dobre mere prošlosti, moći ćemo u najdoslovnijem smislu bolje predvideti budućnost. Ako imamo uske intervale poverenja za naše mere prošlosti, ako distribucija verovatnoće P(x[t−1]) ima visoke vrhove, tada dobijamo odgovarajuće uske intervale poverenja za sadašnjost P(x[t]) i budućnost P(x[t+1]). I obrnuto, što je više nesigurnosti u svojoj prošlosti, što je veća neizvesnost u tome odakle i kuda idete, to je veća verovatnoća da će vaša raketa pasti. Ovo je Orwellov svet doslovnije nego što je ikada pretpostavljao: onaj ko kontroliše prošlost, kontroliše budućnost, u direktnom smislu, jer ima bolju teoriju kontrole. Samo civilizacija koja poseduje snažnu sposobnost precizne mikroistorije mogla je ikada dospeti do Meseca.

Ovo je moćna analogija sa civilizacijom. Grupa ljudi koja ne zna ko je i odakle je došla, nikada neće stići do Meseca, a kamoli do Marsa.

Možemo li to učiniti nečim većim od analogije?

2.2.3. Makroistorija je istorija nereproduktivnih sistema.

Makroistorija je priča o ireproduktivnom sistemu u kojem ima previše varijabli da bi se stanje sistema moglo lako resetovati i reprodukovati od samog početka. To je priča koja ne podrazumeva direktne kontrolisane eksperimente. Primer za male razmere je nepredvidljiv tok turbulentne tečnosti; u veoma velikim razmerama to je priča o čovečanstvu.

Verujemo da makroistorija i mikroistorija čine jedinstveni kontinuum. Zašto? Hajde da izdvajamo nekoliko tačaka, a zatim ćemo ih sve povezati.

• Prvo, nauka napreduje tako što uzima fenomene koji su se ranije smatrali ireproduktivnim (i, stoga, nepredvidivim) sistemima, izoluje ključne varijable i pretvara ih u reproduktivne (i, stoga, predvidive) sisteme. Na primer, Kochovi postulati uključuju ideju patogenog dejstva, koja je pretvorila maglu koncepcije zaraze preko „mijazmi“ u reproduktivni fenomen: izložite miša određenom mikroorganizmu u laboratorijskim uslovima, i infekcija nastaje, i ništa drugo.
• Drugo, i u uskoj vezi sa prvom tačkom, nauka ide napred zahvaljujući usavršavanju instrumenata i boljem vođenju evidencije. Zvezdane mape su omogućile pouzdanu navigaciju. Dokumentovanje Johannom Balmerom preciznog rastojanja između spektara zračenja vodonika dovelo je do stvaranja kvantne mehanike. Temeljno brojanje različitih sorti graška, koje je sproveo Gregor Mendel, dovelo je do stvaranja moderne genetike. Stvari koje smo smatrali jednostavno nedostupnim ljudskom razumevanju — zvezde, atom, genom — postale su stvari koje ljudi mogu razumeti, jednostavno ih brojeći.
• Treće, odakle uopšte bilo šta znamo o istoriji Starog Rima, Egipta ili srednjovekovne Evrope? Iz artefakata i pisanih izvora. Pre više hiljada godina ljudi su zapisivali povratne informacije klijenata na kamenu tablicu, jednu od prvih aplikacija za tablete (u originalu tablet, što znači i tablicu, i tablet). Znamo ko su bili Abelard i Eloiza iz njihovih pisama jedno drugom. Znamo kakvi su bili Rimljani iz njihovih zapisa. U velikoj meri naše znanje o istoriji izvučeno je iz onoga što su ljudi zapisivali.
• Fourthly, today digital documentation is being maintained on an unprecedented scale. Billions of people have been using social networks every day for almost ten years now. We also have billions of phones that take photos and videos every day. We have countless streams of data from different tools. And we have very high-capacity hard drives to store all of this. Thus, if we count raw bytes, we probably record more information in a day than all of humanity recorded before 1900. This is certainly the most complete chronicle of human activity we have ever had.

Now we can discern the continuum²³ between macrohistory and microhistory. We are accumulating precise quantitative microhistorical measurements, and usually such things have led to the emergence of qualitatively new knowledge… and this is already on the scale of billions of people and has been going on for a second decade.

Thus, a synonym for „big data“ could be „big history.“ All data are records of past events, sometimes of the recent past, sometimes of the last months or years, and sometimes (in the case of Google Books or the Digital Michelangelo project) we are talking about decades or centuries. After all, what else can you call storing data on a computer? Memory. Memory, both in the sense of human memory and in the sense of history.

This memory has commercial value. An adherent of technology who neglects history guarantees that their users will be exploited. Evidence? Let’s look at reputation systems. They exist in any large-scale market. The history of a driver’s or passenger’s behavior on the Uber platform partially predicts their future behavior. Without years of ratings, without the memory of past actions of millions of people, these platforms would be destroyed by fraud. Macrohistory brings money.

This is just one example. There are huge short-term and long-term incentives for recording all this data, all this microhistory and macrohistory. And future historians²⁴ will study our digital chronicle to understand what kind of civilization we were.

2.2.4. Bitcoin’s blockchain is a technology of reliable macrohistory

Međutim, u konceptu digitalne makroistorije postoje određene zamke: smeće, botovi, cenzura i lažni vesti. Kao što ćemo pokazati, Bitcoin i generalizovana rešenja zasnovana na njemu pružaju moćan alat za rešavanje ovih problema.

Prvo, hajde da se pozabavimo problemima smeća, botova, cenzure i lažnih vesti. Makroistorijski logovi se uglavnom čuvaju na različitim korporativnim serverima, na Twitteru, Facebooku i Googleu. Poruke, po pravilu, nemaju digitalni potpis ili kriptografsku vremensku oznaku, pa većina sadržaja potiče (ili može poticati) od botova, a ne od ljudi. Neželjenu digitalnu istoriju je moguće obrisati vršenjem dovoljno pritiska na centralizovane medijske kompanije ili akademske izdavače, podvrgavajući istinitu informaciju cenzuri u ime uklanjanja „dezinformacija“, kao što smo već imali priliku da vidimo. A pojava veštačke inteligencije omogućava kreiranje veoma realističnih falsifikata prošlosti i sadašnjosti. Ako ne budemo oprezni, možemo se utopiti u lažnim podacima.

I kako će neko u budućnosti (ili čak u sadašnjosti) moći da sazna da li je određeni događaj, koji nije lično posmatrao, bio stvaran? Jedan odgovor daje Bitcoin blockchain. To je najstroži oblik istorije poznat čovečanstvu, istorija koja je tehnički i ekonomski otporna na reviziju. Zahvaljujući kombinaciji kriptografskih primitiva i finansijskih podsticaja, veoma je teško falsifikovati ko je, kada i tačno koju transakciju upisao u Bitcoin blockchain.

Ko je inicirao ovaj prenos, koliki je broj bitcoin-a poslao, koje metapodatke je priložio uz transakciju i kada se slanje dogodilo? Ove informacije se upisuju u blockchain i dovoljno su da pruže opštu istoriju cele Bitcoin ekonomije od 2009. godine. I ako saberete svu tu istoriju do danas, takođe ćete dobiti informaciju o tome koliko BTC-a čuva se na svakoj adresi. To je imedijatistički model istorije, gde prošlost nije čak ni sasvim prošlost — ona je sa nama svake sekunde.

Pokušajmo malo ući u detalje: zašto Bitcoin blockchain toliko otporan na prepisivanje istorije? Da biste falsifikovali adresu pošiljaoca u samo jednoj transakciji, morali biste da falsifikujete njegov digitalni potpis. Da biste falsifikovali šta je poslato, morate da polomite hash funkciju. Da biste falsifikovali vreme slanja, morali biste da pokvarite vremensku oznaku. I sve to morate da izvedete, nekako ne narušavajući sve ostale zapise kriptografski povezane sa tom transakcijom, putem mehanizma složenih zaglavlja blokova.

Neki čak ne nazivaju Bitcoin blockchain lancom blokova, već lancem vremena, jer, za razliku od mnogih drugih blockchainova, njegov mehanizam dokaza rada (proof-of-work) i prilagođavanje težine obezbeđuju statistički redovan vremenski interval između blokova, što je od presudnog značaja za njegovu funkciju obezbeđivanja digitalne istorije.

(Razumem da sada i u budućnosti analiziramo isključivo tehničke koncepte. Naše ubrzano putovanje može izazvati ili saglasno klimanje glavom ili zbunjeno češanje glave. Ako su vam potrebne detaljnije informacije, dali smo linkove ka definicijama svakog termina, ali njihovo puno objašnjenje već izlazi iz okvira ovog rada. Međutim, popularan opis možete pogledati u knjizi „The Truth Machine, a tehničke detalje u Kriptografskom kursu Dana Boneha.)

Ipak, evo šta je važno čak i za tehnički nespretno čitaoca: Bitcoin blockchain pruža istoriju koju je teško falsifikovati. Ako se ne desi napredak u kvantnom računarstvu, proboj u čistoj matematici, ranije neprimećena greška u kodu ili veoma skupa 51% napad, koji će verovatno moći da organizuje samo Kina, prepisati istoriju Bitcoin blockchaina ili bilo šta što je tamo upisano – praktično je nemoguće. I čak i ako se takav događaj zaista dogodi, to neće postati trenutno spaljivanje Aleksandrijske biblioteke Bitcoina. Hash funkcija može biti zamenjena kvantno otpornom verzijom, ili mesto Bitcoina može zauzeti drugi lanac otporan na navedeni napad, a rezervna kopija registra svih istorijskih Bitcoin transakcija biće sačuvana u novom protokolu.

Pri tome, ne tvrdimo da je Bitcoin nepogrešiv. Tvrdimo da je to najbolja od ikada izumljenih tehnologija za zapisivanje ljudske istorije. I ako koncept kriptovalute uspe da preživi izum kvantnog dešifrovanja, verovatno ćemo razmišljati o početku kriptografski proverljive istorije kao o početku pisane istorije koja se dogodila pre više milenijuma. Društva budućnosti mogu razmišljati o 2022. godini „posle Hristovog rođenja“ kao o 13. godini „posle Satoshinog dolaska“, a o blok satovima kao o novom univerzalnom vremenu.

2.2.5. Bitcoin blockchain može čuvati događaje koji se ne odnose na Bitcoin

Po ceni jedne transakcije, Bitcoin blockchain generalno može obezbediti kriptografski proverljiv zapis bilo kog istorijskog događaja, dokaz o postojanju.

Na primer, van mreže postoji neki važan događaj i želite da ga sačuvate za istoriju. Recimo da je to poznata fotografija Staljina sa njegovim sledbenicima, i da predviđate prepisivanje istorije. Metoda dokazivanja postojanja koju ćemo opisati neće moći direktno dokazati da sami podaci u datoteci odgovaraju stvarnosti, ali možete zabeležiti za budućeg posmatrača metapodatke te datoteke — odgovore na pitanja „ko“, „šta“ i „kada“.

Konkretno, u prisustvu dokaza o postojanju, budući posmatrač će moći da potvrdi da je ovaj digitalni potpis (ko) stavio ovaj heš fotografije (šta) u blockchain u to određeno vreme (kada). Ovaj budući posmatrač može sasvim opravdano sumnjati da fotografija i dalje može biti lažna, ali će znati da je za to bilo potrebno da je falsifikuje upravo tada i upravo ona strana koja je kontrolisala taj novčanik. I taj dokaz će se pojaviti u mreži nekoliko godina pre nego što bude objavljena izmenjena zvanična Staljinova fotografija. To je neverovatno iz svih uglova. Ko je mogao da falsifikuje nešto tako konkretno nekoliko godina pre nego što se to dogodilo? Mnogo je verovatnije da je falsifikovana zvanična fotografija, a ne njen raniji dokaz o postojanju.

Dakle, pretpostavimo da vam se čini da je takav ograničen nivo dokaza dovoljan. Spremni ste da platite tu cenu kako bi buduće generacije mogle da vide neizbrisive istorijske zapise. Kako biste postavili taj dokaz u Bitcoin blockchain?

To se može uraditi organizovanjem vašeg proizvoljno velikog spoljnog skupa podataka (fotografije ili nečeg mnogo većeg) u Merkle stablo, izračunavanjem stringa fiksne dužine koji se naziva Merkle koren, a zatim upisivanjem tog korena u Bitcoin blockchain putem OP_RETURN. Ovaj algoritam pruža alat za potvrdu postojanja bilo kojeg digitalnog fajla.

Možete ovo raditi bilo jednokratno za jedan komad podataka, bilo kao periodično pravljenje rezervne kopije metapodataka bilo kog lanca koji nije povezan sa Bitcoinom. Na taj način, teorijski biste mogli da postavljate digitalni sažetak mnogo gigabajta podataka iz drugog lanca u Bitcoin blockchain svakih deset minuta po ceni jedne BTC transakcije, čime dokazujete njegovo postojanje. To će efikasno „podržati“ taj drugi blockchain i dati mu neka svojstva nepovratnosti Bitcoina. Nazovimo takav lanac podlančem.

Po analogiji sa industrijskom upotrebom zlata, ova varijanta „industrijske“ upotrebe bitkoin transakcija može se ispostaviti kao veoma važna. Pod-lanac van Bitkoina, u kojem se svakih deset minuta pojavljuje mnogo miliona transakcija, najverovatnije će moći da generiše dovoljno ekonomske aktivnosti da lako plati jednu bitkoin transakciju.²⁵

I kako sve više ljudi bude pokušavalo da koristi Bitkoinov blockchain, uzimajući u obzir njegova ograničenja u snazi, može se ispostaviti da će samo za takve načine industrijske upotrebe biti opravdana isplata dovoljnih naknada rudarima, jer direktna individualna upotreba Bitkoinovog blockchaina može postati previše skupa.

To znači da možemo koristiti metodu dokaza o postojanju za registraciju proizvoljnih podataka u Bitkoinovom blockchainu, uključujući podatke iz drugih lanaca.

2.2.6. U blockchainovima se može čuvati istorija ekonomije i društva

Upravo smo detaljno razmotrili kako se može dodati jedna transakcija u Bitkoinov blockchain kako bi se dokazalo da se neki istorijski događaj zaista dogodio. Sada hajde da smanjimo obim.

Kao što je već napomenuto, čitav obim onoga što predstavlja Bitkoinov blockchain nije ništa drugo do istorija cele bitkoin ekonomije. Svaka transakcija je zapisana od trenutka t=0. Uzima se u obzir svaki udeo BTC, sve do jedne stotinu miliona dela bitkoina. Ništa nije izgubljeno.

Osim, naravno, svih off-chain podataka koji prate transakciju — na primer, identiteta pošiljaoca i primaoca, razloga transakcije, kodova prodatih proizvoda i tako dalje. Obično postoje opravdani razlozi zašto te stvari ostaju poverljive ili delimično poverljive, pa je bolje smatrati da to nije bag, već feature.

Problem je u tome što smo dizajn Bitcoina predstavili malo pojednostavljeno, dok on zapravo ne garantuje da će javne transakcije ostati privatne. Zaista postoje kompanije kao što su Elliptic i Chainalysis, koje se bave upravo deanonimizacijom javnih bitcoin adresa i transakcija. O istoriji bitcoin ekonomije ispravnije je reći da se ona nalazi u hibridnom stanju, gde svi imaju pristup sirovim podacima o transakcijama, ali privatni učesnici (poput Elliptic i Chainalysis) mogu izvući mnogo veću količinu informacija i, konkretno, deanonimizovati mnoge transakcije.

Štaviše, Bitcoin može izvršavati samo bitcoin transakcije, a ne sve druge vrste digitalnih operacija koje biste mogli izvršiti koristeći više blok prostora. Ali na ovom problemu se radi.

• Tehnologije nultog saznanja, kao što su ZCash, Ironfish i Tornado Cash, omogućavaju potvrdu on-chain samo onoga što se želi objaviti, i ništa više.
• Blockchaini pametnih ugovora, kao što su Ethereum i Solana, proširuju mogućnosti on-chain operacija zahvaljujući većoj složenosti.
• Decentralizovane društvene mreže, kao što su Mirror i DeSo, spajaju društvene događaje sa finansijskim transakcijama.
• Sistemi imenovanja, kao što su Ethereum Name Service (ENS) i Solana Name Service (SNS), omogućavaju dodeljivanje nekog identiteta transakcijama u lancu.
• Korporativni sistemi omogućavaju predstavljanje korporativnih apstrakcija iznad nivoa obične transakcije u mreži, kao što su finansijski izveštaji ili čak potpuno programabilni ekvivalenti kompanija, poput DAO.
• Nove metode dokazivanja, kao što su dokaz solventnosti i dokaz lokacije, proširuju skup stvari koje se mogu kriptografski potvrditi on-chain na istoj toj bazi ko/šta/kada u Bitcoin blockchainu.
• Kriptosertifikati, nepozicionabilni tokeni (NFT), neprenosivi zamenljivi tokeni (NTF) i neprenosivi nepozicionabilni tokeni (Soulbounds) omogućavaju predstavljanje on-chain nefinansijskih podataka, kao što su diplome ili dozvole.

U čemu je smisao svega ovoga? Ako blok prostor nastavi da se povećava, sve više digitalne istorije naše ekonomije i društva biće zapisano u blockchainima – podaci će ostati poverljivi, ali kriptografski proverljivi. Dobra analogija ovde bi bilo povećanje propusnosti mreže, koja nam sada omogućava da učitamo megabajt JavaScript koda na mobilni telefon za pokretanje web aplikacije, što bi bilo nezamislivo luksuzstvo 2000. godine.

Ovo je proboj u digitalnoj makroistoriji koji rešava probleme smeća, botova, cenzure i lažnih vesti. Javni blockchaini nisu izolovani unutar korporacija, već su dostupni svima. Oni pružaju nove alate, kao što su staking i identifikacija u ENS stilu, što omogućava razdvajanje botova od ljudi. Oni mogu uključivati mnoštvo različitih metoda dokazivanja, uključujući dokaz postojanja i još mnogo toga, i to će pomoći u rešavanju problema deepfake-ova. I mogu imati veoma visok nivo otpornosti na cenzuru, plaćajući naknadu za transakciju kako bi hešovali stanje svoje mreže u Bitcoin blockchainu.

2.2.7. Kriptohistorija je kriptografski proverljiva makroistorija

Tako vidimo da se proširenje blok prostora kreće ka tome da nam pruži kriptografski proverljivu makroistoriju, ili skraćeno kriptohistoriju.

To je dnevnik svega što su milijarde ljudi odlučile da učine javnim: svaki decentralizovani tvit, svaka javna donacija, svaki izvod iz matične knjige rođenih i umrlih, svaki zapis o braku i državljanstvu, svaka registracija kriptodomena, svako spajanje i preuzimanje on-chain organizacije, svaki finansijski izveštaj, svaki javni zapis — sve ima digitalni potpis, vremensku oznaku i hešuje se u slobodno dostupnim javnim registrima²⁶.

Stvar je u tome što praktično svako je ljudsko ponašanje danas ima digitalnu komponentu. Svaka kupovina i prepiska, svako putovanje Uberom, svaki dodir čitača kartica i svaki korak sa Fitbit-om — sve to stvara digitalne artefakte.

Na taj način, teorijski bismo mogli doći do toga da jednostavno preuzmete javni blokčej mrežne države i reprodukujete na svom klijentu čitavu kriptografski potvrđenu istoriju zajednice.²⁵ To je budućnost javnih zapisa, koncept koji postaje za papirni sistem tradicionalne države isto ono što je papir postao za usmeno prenošenje znanja.

To je takođe i predstava o tome kakva će makroistorija postati. To nisu rasuti artefakti – ovde je Abelarevo pismo, tamo egipatske kamene tablice. To je potpuni log, kriptohistorija. Spajanje mikroistorije i makroistorije u jednom džinovskom skupu podataka, podložnom kriptografskoj proveri. Ovu neuništivu, izračljivu, digitalnu, pouzdanu istoriju nazivamo registrom zapisa.

Ovaj koncept je temelj mrežne države. I može se koristiti i na dobro i na zlo. U decentralizovanom obliku, registar zapisa omogućava pojedincu da se suprotstavi staljinskom prepisivanju prošlosti. To je vrhunski izraz pogleda odozdo nagore na istoriju kao na ono što je zapisano u registru. Ali lako se može zamisliti i ružan oblik, u kojem su kriptografske provere uklonjene, pristup za čitanje/pisanje centralizovan, a ideja totalne digitalne istorije se koristi od strane države za kreiranje sistema sveprisutnog doživotnog nadzora u duhu NSA ili kineskog digitalnog rejtinga.²⁷

To nas, s druge strane, dovodi do pogleda na istoriju odozgo nadole, ka budućoj trajektoriji koju želimo da izbegnemo, gde se politička moć koristi za pobedu nad tehnološkom istinom.

²¹ Da, može se pokvariti. U tom slučaju, uvek se može koristiti novi, isti taj model sa iste fabrike.

²² Ljubitelji funkcionalnog programiranja razumeće da je ovo slično razlici između čistih i nečistih funkcija. Čista funkcija, kao što je sin(x), uvek vraća isti rezultat pri istim ulaznim podacima. Nečista funkcija, kao što je number_of_users() , to ne čini, obično zato što postoji neka spoljna promenljiva stanja, na primer, referenca na bazu podataka.

²³ Ovo je slično kontinuumu između mikroekonomije i makroekonomije (što osporavaju kejnsijanci koji kažu da su vlade i domaćinstva suštinski različiti) ili kontinuumu između prirodne i veštačke inteligencije (što osporavaju oni koji smatraju da je ljudska inteligencija — to sui Generis, a ne nešto što se postepeno oblikuje tokom evolucionog procesa i što može biti oblikovano putem računarskog procesa), ili kontinuumu između mikroevolucije i makroevolucije (što osporavaju oni koji misle da se evolucija DNK sekvenci suštinski razlikuje od evolucije vrsta ili (što je razumniji prigovor), da abiogeneza još uvek nije u potpunosti eksperimentalno potvrđena).

²⁴ Pretpostavimo da prevaziđemo Veliki Filter.

²⁵ Ali kako ovi ne-bitcoin blockchainovi mogu biti kriptografski proverljivi ako nisu zasnovani na dokazu rada? Kratak odgovor: čak i blockchain koji koristi proof-of-stake može putem OP_RETURN-a da hešuje poslednje blokove svoje lanca u svakom novom Bitcoin bloku. Sa približno 10 minuta između blokova to je 144 transakcije dnevno ili 52.560 transakcija godišnje. Iako naknade za bitcoin transakcije mogu vremenom porasti, trenutno iznose od jednog do šezdeset američkih dolara, pa bi hešovanje koštalo od 52 hiljade do 3 miliona američkih dolara godišnje u vidu naknada bitcoin rudarima, ako bi cilj bio „pravljenje rezervne kopije u Bitcoinu“ svakih 10 minuta. Ako se ograničimo na bekap svakih sat vremena, troškovi će iznositi 1/6 te vrednosti, a jednom dnevno — svega 1/144. Takav nivo cena je dostupan bilo kom spoljnom blockchainu koji ima značajne obrtne volumene. Grupa pod nazivom Veriblock je sprovela određeno istraživanje o ovom pitanju, koje su nazvali dokazom dokaza, i predstavila funkcionalan proizvod koji je u jednom trenutku činio značajan udeo takozvanih OP_RETURN transakcija, ali je sada prestanuo, kao i izdavanje USDT-a preko Omni protokola.

Neki se protive korišćenju OP_RETURN-a na ovaj način, ali nikome nije potrebno odobrenje da koristi ovu funkciju Bitcoina. Zato smatram prilično verovatnim da će proof-of-stake blockchainovi sa velikim obrtima biti u jednom ili drugom obliku hešovani u Bitcoin blockchainu. Ovo rešava problem koji je Vitalik Buterin nazvao slaba subjektivnost, gde je za utvrđivanje na koji lanac treba osloniti potrebno koristiti određene informacije spoljne u odnosu na blockchain, dok za Bitcoin važi potpuno objektivna metodika: „lanac sa najvećim akumuliranim radom — to je ispravan lanac kojim treba slediti“.

Takva objektivna metodika bi bila korisna u slučaju kada mnoštvo blokčejnova koji izgledaju kao stvarni istovremeno objavljuje na internetu visoko motivisani zlodjelac, koji kontroliše i društvene mreže (to može biti, na primer, Kina), tako da ćete morati da izaberete pravi lanac iz glave te hidre pomoću samo vašeg vernog računara. Možete se orijentisati tako što ćete prvo u tom haosu pronaći pravi Bitcoin blokčejn, a zatim u njemu, pomoću „dokaza dokaza“, pronaći prave krajeve svih ostalih blokčejnova.

Kriptopolitičke posledice ovakvih postupaka su zabavne, jer nekim bitcoin maksimalistima se ne sviđa korišćenje OP_RETURN, a neki korisnici ne-bitcoin blokčejnova žele da imaju svoje sopstvene potpuno autonomne ekosisteme, ali će upravo opisana kombinacija dovesti do (a) konstantnog protoka naknada za rudare bitcoina, što pomaže u poboljšanju sigurnosti Bitcoina, i (b) pružanja rezervne kopije (backup) za druge blokčejnove u krajnjem slučaju, što će osigurati njihovu sigurnost.

²⁶ Sve ovo se takođe može heširati u Bitcoin blokčejnu pomoću ranije opisane tehnike Merkleovog korena po ceni od svega jedne (1) bitcoin transakcije. To neće rešiti takozvani problem dostupnosti podataka, ali će rešiti problem dokaza o postojanju.

²⁷ Za registar će to biti isto što i digitalna valuta centralne banke (CBDC) za Bitcoin: nešto što preuzima neke koncepte, ali oduzima slobodu. Kao što ćemo videti kasnije, oni odgovaraju redom dobroćudnoj i zlonamernoj verziji sinteze mreže/države.

Подели ово:

• Tweet
• Telegram