Mrežno državno. 4. Decentralizacija, recentralizacija.
4.4.1. AR naočare povezuju fizički i digitalni svet
Naočare proširene stvarnosti (Augmented Reality, AR) su, možda, najiščekivaniji izum svih vremena.
U 90-im i 2000-im godinama govorilo se o uređaju konvergencije. Gejts je pretpostavljao da će to biti pametni televizor, ali ispostavilo se da je to iPhone. Koji će biti sledeći uređaj konvergencije? Mislim da su to AR naočare. Uzmimo sledeće tehnologije:
- Spectacles naočare od Snapchata
- Oculus Quest naočare od Facebooka
- Google Glass Enterprise
- AR Kit set za programere od Apple-a
- Aplikacije proširene stvarnosti poput Pokemon Go
Ako sve ovo spojimo, dobićemo sliku naočara proširene stvarnosti koje pružaju trenutni pristup digitalnom svetu u našem vidnom polju, a zatim, na primer, jednim dodirom postaju tamne, stvarajući virtualnu stvarnost. Uz naš pristanak, bilo ko može da se teleportuje u naše vidno polje ili iz njega, možemo „desnim klikom“ označiti bilo koji objekat kako bi nam AI pružio metapodatke o njemu, i možemo dobiti kompjuterska uputstva za izvršavanje praktično bilo koje fizičke procedure, od popravke automobila do šivenja.
Znamo da milioni ljudi uspevaju da nose naočare ceo dan, lakše su od headset-a i lako ih je staviti i skinuti. Na taj način, one mogu postati svuda prisutne kao i telefoni. Naravno, to će biti inženjersko čudo, i iako je Apple snažan konkurent, Facebook će možda biti najverovatnija kompanija koja će moći prva da ih izbaci na tržište, uzimajući u obzir njen napredak u Oculus-u i pažnju osnivača prema inovacijama.
Zašto će AR naočare dobiti tako veliki udeo na tržištu? Ako razmislimo o tome koliko svog života provodimo gledajući u ekran, bilo da je to laptop, telefon ili sat, onda je >50% našeg vremena budnosti već provedeno u matrici. AR naočare će u jednom smislu smanjiti vreme „ispred ekrana“, omogućavajući vam da obavljate potrebne operacije direktno u pokretu, ne gledajući u sam ekran, ali će u drugom smislu povećati digitalno vreme, jer će ovi uređaji kod ljudi biti stalno aktivni čak i samo da bi videli svet.
To znači da će naše svakodnevno iskustvo u još većoj meri kombinovati ne samo fizički svet u kojem dominiraju prirodni zakoni, već i digitalni svet kojim upravlja kod koji je napisao čovek. Autonomni svet i dalje postoji, fizika i biologija i dalje postoje, ali algoritmi i baze podataka već upravljaju većim delom ljudskog postojanja. Mreža nas okružuje u još većoj meri nego Država.
U kombinaciji sa bilo kojim interfejsom gestova (rukavice, prstenje ili, možda, jednostavno sofisticirano praćenje pokreta), moći ćemo da koristimo svoje ruke da radimo bilo šta u digitalnoj sferi. Na taj način, uz AR naočare, digitalna i fizička sfera se potpuno stapaju, i ljudi će zaista moći da vide i komuniciraju sa otvorenom metaverzom u stvarnom životu.
4.4.2. Eksperimentalna makroekonomija
Kriptoekonomija pretvara makroekonomiju u predmet eksperimenata.
Zašto? Zato što možemo samostalno izdati valutu, postaviti monetarnu politiku, privući dobrovoljne učesnike i testirati svoje teorije u praksi. Pudding sa dokazom je već poslužen. I u slučaju uspeha, taj pudding će vredeti milijarde dolara.
Ovo opovrgava pretpostavku da su ekonomija i biznis potpuno odvojeni. Oni uopšte nisu odvojeni. Mikroekonomija je teorija pojedinca i firme, i ona je direktno povezana sa vođenjem posla. Svaka cena koju postavite, svaka kompanija koju otvorite, predstavlja neku vrstu mikroekonomskog eksperimenta (iako on obično loše kontrolisano).
Makroekonomija je, nasuprot tome, do nedavno bila zatvorena za eksperimente. Prvi korak napred bio je rani rad Edvarda Kastronova sa Masačusetskog tehnološkog instituta o virtuelnoj ekonomiji, kao što je World of Warcraft. Sada bilo ko može da kreira kriptovalutu, postavi monetarnu politiku i vidi šta će se dogoditi.
Možda je ono što je bilo najbliže eksperimentalnoj makroekonomiji pre kriptovaluta bilo iskustvo kreiranja i skaliranja velikih dvostranih tržišta, kao što su Airbnb, eBay, Google Ads itd.
Praksa će brzo pokazati da je ideologija loš orijentir. I naivno libertarijanstvo i progresivizam doživljavaju neuspeh. Zašto? U suštini, ljudi žele da zarađuju novac na ovim platformama. Oni reaguju apsolutno precizno na stimuluse, za razliku od naivnog progresivnog modela prema kojem bi njihovo ponašanje bilo altruističko. Ali tržišni operater poseduje ogromnu moć da oblikuje stimuluse, dobre ili loše. Na taj način, ni naivna libertarijanska vera u potpuno decentralizovani Hajekov poredak ne ostvaruje se uvek.