Тег: FSB

Kako da živim sa saznanjem da će mog oca, koji je služio u KGB-u i ranom FSB-u, u ankapu ubiti?

Ili će ga barem naterati da plati ogromne odštete za brojne prekršaje NAP-a s njegove strane u vezi sa službom, a dugovi koje on ne stigne da izmiri preći će na mene kao nasledstvo, iako sam rođen već nakon njegovog odlaska u penziju i nisam kriv za ono što je on radio. Bitarch, i ti sigurno smatraš da deca treba da odgovaraju za dugove i zločine roditelja?

Semyon Persunov (pitanje je pratio donat u iznosu od 0.00000546 BTC)

Mislim da mu je u ranim devedesetim pretila daleko veća opasnost da bude ubijen, jer samo zvuči lepo to da je osveta jelo koje se najbolje poslužuje hladno. U stvarnosti, stari događaji ubrzo bivaju zamenjeni aktuelnijim, i oni koji su žarko želeli da se osvete agentima KGB-a, ali se nisu udostojili da to urade odmah nakon raspuštanja organizacije, sada sanjaju o osveti nekom drugom, ali će verovatno i tada propustiti priliku da se time zaposle.

Ankap znači decentralizaciju prava. Kršenje NAP-a se neće samo od sebe kazniti. Sve dok se ne pojavi konkretan subjekt koji odluči da goni tvog oca za taj konkretan štetu koju mu je naneo, nikakvog gonjenja neće biti.

Ali.

Postoji stvar kao što je stado refleks. Dovoljno je da neko veoma uporan, na primer Navaljni, ipak uspe da izdejstvuje suđenje grupi zaposlenih FSB-a i da putem suda naplati odštetu od njih – i tada će i drugi poželeti isto. A ako taj isti Navaljni uspe da obezbedi zgodan servis za to, stvar može krenuti mnogo aktivnije. Ja bih umesto Navaljnog postavila Svetova, ali u njega imam mnogo manje vere: on je izuzetno zloboran, ali u litigaciji još uvek nije primećen, već se ograničava na publicistiku.

Međutim, čak i u slučaju da ljudi, uz pomoć pravnika koji su bili politički zatvorenici, počnu masovno da podnose tužbe protiv bivših pripadnika organa, tvoj otac će verovatno i dalje biti negde na kraju liste. Sumnjam da je, ako je imao neprijatelje kojih je zaista trebalo da se plaši, njih ubio još dok je nosio uniformu.

Što se tiče njihovih potomaka, za njih će činjenica da negde živi upir koji je ubio njihove roditelje biti više predmet znatiželje. Naći ga, doći, pogledati ga u oči. Hmknuti i otići. Ne garantujem takav ishod, ali ne treba ni očekivati da će u ankapu svi odjednom postati pravi džigiti i praktikovati krvnu osvetu.

Kako ti živiš sa saznanjem da će otac, najverovatnije, izaći suv iz ove neprijatnosti, čak i ako je u kasnosovjetsko vreme bio krvav do laktova? Pa, nadam se da će te to uznemiravati, ali ne do ozbiljnih neuroza. A ako ga na neki način ipak zakači, libertarijanstvo negira pravo na naplatu za postupke u kojima ti nisi učestvovao, pa je maksimum što te čeka zaplena imovine koju će otac pokušati u žurbi da prepiše na tebe kada već zamiriše na spaljeno. U tom slučaju, činjenica tvoje saradnje sa njim u skrivanju vrednosti koje mogu biti zaplenjene biće previše očigledna da bi je ignorisali.

Ja bih, prateći Svetova, savetovala ocu i aktivno pokajanje, ali taj korak, iako moralno opravdan, utilitarno nosi više rizika nego potencijalne koristi, pa neka on sam sve odvaguje i odluči.

A nadam se da će se Bitarch oglasiti svojim mišljenjem o ovom pitanju u komentarima.

Prvi presedan koji mi je pao na pamet: https://karagodin.org

Tržišni odnosi i odnosi sa stacionarnim banditom

Voluntarist, Bitarh

Zamislite – zaključili ste sa nekim ugovor bilo koje vrste, bilo da je reč o kupovini robe ili zaposlenju. Ali kasnije je druga strana ugovora odlučila da vas „prevari“. Kakve su posledice tog postupka? Na ovo pitanje se može odgovoriti na osnovu toga ko je zapravo vaš bivši partner. Ako je to bila sasvim obična osoba ili kompanija, najgore što ćete iskusiti su finansijski gubici, i možda u određenoj meri moralna šteta. Ostaćete bez novca, mogu vam prevarom oduzeti imovinu, ali generalno ćete i dalje biti u redu i na slobodi. Nijedan tržišni subjekt koji ne koristi nasilje kao alat u svom radu ne može vas toga lišiti.

Ali šta će se desiti ako odluči da vas prevari neki bandit? A bandit može sve što poželi, pa čak i prebiti vas do doživotne invalidnosti, ili čak vas ubiti. Vođenje bilo kakvih odnosa sa banditom je uvek opasno, jer postoji velika verovatnoća da će u određenom trenutku odlučiti da vas se reši. I državu se može svrstati u kategoriju bandita, jer je ona sama stacionarni bandit koji uopšte ne gnuša da primeni nasilje nad svojim građanima ako mu to pomaže da ostvari određene ciljeve. To znači da je sa njom opasno voditi bilo kakve poslove, kao i sa bilo kojim drugim banditom. Dovoljno je da jednom ne udovoljite nečemu ili da se jednostavno ne dopadnete nekom činovniku, da ozbiljno krenu protiv vas i da završite ili iza rešetaka, ili na groblju.

Na primer, setimo se nedavnog slučaja sa Group-IB – kompanijom koja se bavi sajber-bezbednošću. Njen osnivač je uhapšen, a u samoj kompaniji su sprovedene pretresne istege. Iako je ranije blisko sarađivala sa FSB-om, to definitivno nije nešto što može garantovati odsustvo nasilja sa njihove strane. Od starijih priča možemo se setiti slučaja „Sedmog studija“, kada su članovi pozorišne trupe, koji su od države primali subvencije, na kraju zatvoreni zbog navodne nepropisne potrošnje tih sredstava. Opasno je čak i baviti se poslom koji država obezbeđuje ili koji ona strogo reguliše. Nedavno su dva zaslužna lekara sa herojskom prošlošću poslata u pritvor zbog sasvim običnog pružanja medicinske pomoći starijoj pacikinji.

Kao rezultat, prilično je rizično raditi na državnoj poziciji ili čak jednostavno sarađivati sa državom, jer u tom slučaju svaka greška ili čak samo nezadovoljstvo „partnera“ koštaće vas ne samo sredstava — možete ostati bez slobode, pa čak i sopstvenog života. Vaše veze sa državom sigurno ne garantuju vašu bezbednost od nje same.