Jedan od zahteva države je identifikacija osoba koje učestvuju u finansijskim operacijama i izvora porekla njihovih sredstava. KYC procedure (poznaj svog klijenta) i AML (borba protiv pranja novca, koja se sastoji u analizi istorije transakcija) direktno su navedene u zakonima mnogih zemalja. Obično, kada neko želi da izvrši zamenu kriptovaluta preko „belog“ menjačnice ili berze, njegova transakcija se proverava AML sredstvima i, ako se oceni kao visokorizična, klijent je obavezan da prođe KYC – dostavi svoje podatke iz pasoša i podatke o izvoru porekla sredstava. Sve se ovo obrazlaže borbom protiv različitih zločina, prevara i čak terorizma. Međutim, kao što ćemo sada videti, slične procedure mogu, naprotiv, podsticati prevarantske aktivnosti.
Jednu od prevarantskih šema, direktno povezanih sa AML/KYC, otkriva kreator monitoringa kripto menjačnica antiswap.info. Kada neko želi da izvrši zamenu kriptovaluta, menjačnice vrše AML proveru transakcije preko spoljnih servisa. Ali metode rada takvih servisa izazivaju sumnje. Na primer, vi sami možda uopšte ne učestvujete u kriminalnim aktivnostima, ali ako su novčići koji su sada kod vas, deset transakcija pre toga bili uključeni u njih, oni će već biti smatrani „prljavim“, i moraćete da se deanonimizujete i nekako dokažete legalnost porekla sredstava.
Jedan od korisnika monitoringa kurs.expert ukazuje na slučajeve kada su ljudi jednostavno povlačili sredstva sa berzi koje se zatvaraju, a AML servisi za proveru su ih označili kao ukradena. Takođe, suštinu AML provera dobro je opisao jedan od komentatora foruma miningclub.info: „Prodao sam Vasi bicikl i kupio od Maše auto. Posle godinu dana se ispostavilo da je Vasa trgovao drogom i ostavljao pakete vozeći bicikl koji je kupio od mene novcem od drogaša. Ispada da sam ja saučesnik, a Maša vlasnica ‘prljavog’ novca. Zbog čega će joj blokirati račun, kao i kasu prodavnice gde je juče kupila kobasicu?“. Pored toga, mnogi komentatori tamo ukazuju na to da AML servisi mogu utvrditi rizik transakcije uopšte bez ikakvih osnova, jer niko ne proverava kako oni sprovode ovu proceduru.
Naravno, ako ne prođete AML proveru i menjačnici se ne svide vaši argumenti prilikom KYC-a (ili ako uopšte ne želite da se deanonimizujete), vaša sredstva mogu jednostavno biti ukradena, ili će vam odrediti ogromnu proviziju za njihov povraćaj. Kako piše kreator Antiswapa, trećina menjačnica navedenih na popularnom monitoringu Bestchange uhvaćena je u ovakvom ponašanju. Ali zašto onda skoro sve menjačnice tamo imaju idealan rejting? Stvar je u tome što oduzimanje novčića zbog neispunjavanja AML/KYC uslova Bestchange smatra isključivo krivicom klijenta, i sve žalbe po tom pitanju se prebacuju iz negativnih recenzija u neutralne, koje ne utiču na rejting menjačnica.
Pri tome, malo je verovatno da ćete otići da se žalite na takve menjačnice državnim organima, jer će i oni sigurno imati pitanja u vezi sa poreklom vaših sredstava, i tako možete samo sebi stvoriti nove probleme, a ništa ne vratiti. Na taj način, menjačnice sa nepoštenim vlasnicima i zaposlenima mogu praktično legalno baviti krađom i prevarama.
Na sajtu antiswap.info prikupljena je lista takvih prevarantskih menjačnica, kao i lista onih kojima se može verovati. Naravno, i među poverljivim menjačnicama je veoma malo onih koje otvoreno izjavljuju spremnost da vrše zamenu bez prisile na AML/KYC, jer se mnogi i dalje plaše represija od strane „stacionarnog bandita“ i javno izjavljuju da njihove aktivnosti odgovaraju njegovim zahtevima, čak i ako u stvarnosti ne vrše nikakve provere. To stvara poteškoće u pronalaženju menjačnica koje su zaista spremne da vrše anonimne transakcije. Ipak, važno je odvojiti otvoreno prevarantske menjačnice od onih kojima se sa velikom verovatnoćom može verovati.
