Тег: KYC

Kako prevariti državu: umetnost „razmnožavanja ličnosti“

Hajde danas da razgovaramo o triku koji je stariji od interneta, ali u digitalno doba radi bolje nego ikada. Nazovimo ga „razmnožavanje ličnosti“, što naravno nije pitanje šizofrenije, već preživljavanja.
 
Zašto policajci ne hvataju svaku „sitnicu“? Svaka država, čak i ona najluđa, ima ograničene resurse. FSB, poreska, Roskomnadzor, kontrolori – to su živi ljudi sa platama, KPI-jevima i pauzama za ručak. Oni fizički ne mogu da jure svakoga ko je zamenio 50 dolara u kriptovalute ili napisao na Telegramu da je „car gol“.
 
Zato sistem ima pragove reakcije. Zamena kriptovaluta bez KYC-a – pažnja Rosfinmonitoringa se uključuje od 600.000 ₽ po transakciji. Poreska će se pokrenuti kada „nedeclarišano“ počne da miriše na milione. A za jedan post sa psovama na Putinov račun sa anonimnog naloga sa 50 pratilaca, niko neće poslati specijalne jedinice – to je ekonomski neisplativo.
 
Međutim, sistem prikuplja dosiije. Policajci često namerno „ne primećuju“ sitnice – čekaju da sakupite kritičnu masu, a zatim dolaze u pretres i iznose ukupan obim. I rešenje je ovde sasvim očigledno: budite mrav, a ne slon! Svaka vaša akcija mora izgledati kao akcija nove, zasebne osobe. Episode se mogu spojiti u jedan slučaj samo ako je dokazana veza između njih. A ako nema veze – nema ni slučaja.
 
Na primer, želite da zamenite 5 miliona rubalja u kriptovalutama bez KYC-a? Ne radite to jednom operacijom sa svog telefona koji je povezan sa pasošem. Podelite to na 9-10 transakcija, i za svaku:  

  1. Novo izmišljeno „ime i prezime“ i korisničko ime za P2P kontragenta.
  2. Drugi VPN server.
  3. Zaseban mejl (Proton Mail, Tutanota, jednokratni mejlovi registrovani preko Tor-a).
  4. Drugi pretraživač (Mullvad, Brave sa čišćenjem, AdsPower, TOR Browser).
  5. Različite anonimne SIM kartice na različitim jednokratnim uređajima ili različiti anonimni virtuelni brojevi sa različitih servisa za njihovo iznajmljivanje (ili bar sa različitih naloga).
  6. Različiti novčanici, između kojih novac ide preko miksera ili bar preko lanca zamena BTC > XMR > BTC, što važi i za plaćanje zakupa anonimnog broja i VPN-a u prethodnim fazama.
  7. Različiti vremenski obrasci – ne svakog ponedeljka u 19:00.

 
Za sistem će to izgledati kao 10 različitih ljudi, od kojih je svaki ispod praga interesovanja. Možete biti spojeni u jedan slučaj samo ako neko sprovede ručnu analizu – a ručnu analizu zbog 500 hiljada rubalja niko neće raditi.
 
Ili uzmimo drugi primer – opozicione aktivnosti. Pišete tekstove? Jedan virtuelni broj, jedan VPN, jedan profil pretraživača, jedan Telegram nalog. Želite da objavite video snimak sa protesta koji će jako iznervirati vlast, ili možda snimke „udara“ dronova? To radi druga vaša ličnost sa drugog IP-a i uređaja (ili bar sa virtuelne mašine).
 
Isto važi i za „sivi“ biznis. Jedan preduzetnik sa prometom od 50 miliona – kandidat je za proveru. Pet „prijatelja-rođaka“ sa prometom od po 8 miliona svaki – statistička je buka (samo nemojte da budu stvarno povezani rođaci – to je upravo ta „veza“ preko koje će vas spojiti).
 
Glavne greške koje početnici prave su one kada jedan zajednički element sruši celu šemu. Isti VPN provajder povezan sa vašom karticom? Isti mejl za oporavak za 10 „različitih“ naloga? Svi „različiti ljudi“ na kraju uplaćuju novac na vašu jednu Sber karticu? Slučajno ste ušli na opozicioni nalog sa kućnog Wi-Fi-ja bez VPN-a? Prebacili ste ostatak u kriptovalutama sa anonimnog novčanika na svoj lični, povezan sa menjačnicom sa KYC-om? Prijavili ste se na dva različita lažna mejla u jednom običnom pretraživaču? Ovakvi scenarii su više puta postali presuda za ličnosti nepoželjne vlastima. Iz svega ovoga sledi glavno pravilo preživljavanja pod tiranijom stacionarnog bandite: vaše anonimne „ličnosti“ nikada ne smeju da se presekaju!
 
Sumnjate da ovo zaista radi? Radi, i to itekako! Milioni ljudi i dalje tiho primaju platu u USDT-u preko desetina malih P2P transakcija. A hapšenja zbog toga su retka, i hapse se upravo oni koji su ili tražili pažnju ili provlačili milione preko jednog novčanika.

Voluntarist, Bitarh

Strategija „Bogatog Siromaha“: kako prevariti državu i sačuvati kapital

Zamislite dvojicu momaka. Prvi vozi sjajni Ferrari, obučen je u Brioni odelo i objavljuje slike ostriga na Instagramu. Ima gomilu dugova, nesanicu i hladan znoj svaki put kada stigne pismo iz poreske uprave. Drugi ide metroom u nenapadnom dresu bez logotipa, jede šaurmu na uglu i uzdiše u razgovoru sa komšijom o tome kako su komunalije opet poskupele. A u njegovoj glavi je seed-fraza od novčanika na kojem leže stotine bitkoina. Ko od njih je zaista slobodan? Odgovor je, za svakog agoristu koji sebe poštuje, očigledan.

Mi živimo u eri u kojoj se država pretvorila u ogromnog Tyrannosaurus Rex-a. A kao što se sećamo iz „Juraškog parka“, vid tiranosaurusa se zasniva na kretanju. U našim realijama – on se zasniva na hvalisanju. Ako želite da živite slobodno, gradite svoj kapital i ne privlačite pažnju „druga majora“, poreske inspekcije ili jednostavno kriminalnih elemenata, morate ovladati najvećom umetnošću 21. veka – biti „siromašni“ bogataš.

Pre svega, treba sve iznajmljivati, a ne kupovati u vlasništvo. Znate šta znači kupovina luksuzne kuće ili automobila na svoje ime? To je dobrovoljno pričvršćivanje ogromne mete na leđa sa natpisom: „Tu sam! Muljite me!“. To je idealna imovina za konfiskaciju, zaplenu ili nametanje ogromnih poreza. Iznajmljujte smeštaj i transport. U idealnom slučaju – čak i ne na svoje ime, već preko poverenika, kooperativa ili anonimnih kompanija, ako razmer to dozvoljava. Možete živeti u penthausu i voziti Bentley, ali po papirima ste samo prolaznik.

Takođe je važno odreći se luksuza: Roleksi, Birkin torbe, Gucci kaiševi – to je porez na nesigurnost u sebe. U agorizmu je vaša odeća kamuflaža. Oblačite se uredno, ali tako da vas bude nemoguće zapamtiti. Steve Jobs i Mark Zuckerberg nisu popularizovali osnovne majice bez razloga. Kada na sebi nemate etikete, ljudi (i činovnici) vas ne mogu „proceniti“. Stopite se sa masom.

Naravno, ne smete pričati o svojoj imovini! Prijatelji će početi da traže pozajmice (i uvrediću se ako odbijete). Poznanici mogu slučajno probrbljati o vašem bogatstvu u baru gde sedi neko ko ne bi trebalo. Novac voli tišinu, a kripto – grobnu tišinu. Za sve ostale morate biti onaj lik koji „nešto tamo radi na internetu, kao da mu stiže za hranu“.

Ne bi bilo loše naučiti se profesionalno predstavljati siromašnim. U našem društvu uspešnim ljudima se zavidi, a siromašnih se žale i ostavljaju na miru. Žalite se na inflaciju, uzdišite kada plaćate račun u kafiću, uvek tražite popuste i promo-kodove, cenjkanje na pijacama. I ovde nije stvar u ušteđenih 5 dolara – stvar je u kreiranju alibija. Kada konstantno pokazujete da brojite sitnice, nikome vam neće ni pasti na pamet da vas mogu „razkulčiti“.

Još jedan savet – obrišite dođavola Instagram, ili bar prestanite da objavljujete slike iz biznis klase. Društvene mreže su otvorena baza podataka za poreske inspektore i prevarante. Vaš profil treba da izgleda kao da odmor provodite u bakinoj kući na selu, a ne na Maldivima.

Osim toga, investirajte svoj novac u ono što se ne može oduzeti. Umesto zlatnih lanaca, ulažite u svoje zdravlje (najbolja medicina, kvalitetna ali jednostavna hrana, biohacking) i u znanje. A strani pasoši i boravišne dozvole (o kojima, naravno, nikome nećete reći) su najbolje osiguranje, nevidljivo za komšije.

I na kraju, koristite keš i P2P. Ako svuda plaćate imenovanim bankovnom karticom, vaš profil potrošnje je vidljiv kao na dlanu. Plaćajte svakodnevne troškove gotovinom gde god je to moguće, jer papirni novac ne ostavlja tragove.

Na kraju treba reći da agorizam nije samo filozofija slobodnog tržišta, već svakodnevna špijunska igra. Stacionarni bandit želi da budete transparentni, predvidivi i vezani za jedno mesto. Ali možete živeti tako da ćete se samo smeškati gledajući kako sistem pokušava da vas zgrcne za vrat, a njegovi prsti hvataju prazninu. Jer za sistem vi jednostavno nećete postojati, bićete duh. Veoma imućan, slobodan i neuranjiv duh.

Voluntarist, Bitarh

Zašto je finansijska anonimnost osnovno ljudsko pravo, a ukidanje valutne kontrole ključ prosperiteta celog društva

Sigurno su mnogi već umorni od toga što moraju da dokazuju banci, poreskoj upravi, pa čak i nekom nasumičnom činovniku, da nisu kamila i da je njihov novac zarađen „zakonito“. Poznata situacija, zar ne? Mislim da se svako barem jednom susreo sa ponižavajućim osećajem kada sopstveni, pošteno zarađeni novac odjednom postane sumnjiva supstanca, i da kako bi ga dobili, moraju da sakupe gomilu papira debelu kao roman „Rat i mir“.

I bilo bi u redu da su samo porezi. Mnogi ljudi žive u paradigmi „plati i spavaj mirno“ (iako je san pri pogledu na poreske stope pre više nervozan). Problem je u drugom – čak i ako si spreman da daš stacionarnom banditi „njegov deo“, on ne pristaje uvek tako jednostavno na taj dogovor, i često moraš da izgubiš još desetine procenata prihoda na apsolutno beskorisnom proceduru „legalizacije“. Neko je primoran da izmišlja ugovore sa nepostojećim preduzetnicima, neko kupuje fiktivne usluge, a neko čak daje do polovine zarade za „podizanje keša“ (u nekim „razvijenim“ zemljama to više nije preterivanje) – samo da bi mogao da koristi sopstveni novac.

Zašto se to dešava? Države zahtevaju „svoj deo“, ali istovremeno se plaše da izgube kontrolu, naročito zbog pojave finansijski nezavisnih ljudi koji mogu da finansiraju i opoziciju, pa zato guše svaki pokušaj slobodnog korišćenja novca. I ova priča, nažalost, nije samo o Rusiji, već i o svim ostalim državama.

Važno je razumeti: novac je jednostavno tvoj trud, talenat i vreme, pretvoreni u cifre na računu. Oduzimajući čoveku mogućnost da raspolaže zarađenim, država ga, u suštini, lišava dela slobode. Presumpcija nevinosti? Zaboravi. Sada je presumpcija ovakva: ako imaš novca, onda si automatski ili lopov, ili prevarant, ili jednostavno lukav, dok ne dokažeš suprotno.

Takođe, države se bore protiv gotovine i pokušavaju da svakog pojedinca uguraju u transparentan elektronski svet, gde će svaki rubalj ili dolar biti potpuno vidljiv. U Nemačkoj ili Velikoj Britaniji već sada mogu trenutno blokirati račun ako pokušaš da podigneš svega nekoliko hiljada evra u gotovini. Zašto se to radi? Navodno, da bi se borili protiv terorizma i kriminala. Ali rezultat je žaloban: kriminal je ostao kakav je i bio (gotovo sav kriminalni novac se pere – efikasnost borbe je praktično nula), a obični ljudi pate u birokratskom paklu.

Tu na scenu stupaju kriptovalute i tehnologije finansijske anonimnosti. Vlasti ih mrze, nazivaju prljavim i opasnim. Ali u stvarnosti – to je jedino ostrvo finansijske slobode koje preostaje u svetu totalne kontrole. Dok god imaš kripto – ti zaista poseduješ svoj novac, a ne ga iznajmljuješ od banke ili poreske uprave (naravno, ako ga čuvaš na svom novčaniku, a ne na berzi ili kod drugih posrednika). Naravno, kripto nije idealan, a država pokušava da oduzme i ovaj alat, srećom, za sada neuspešno. Ali sama njegova popularnost pokazuje – ljudima je potrebno mesto gde njihov novac ostaje samo njihov novac, bez stalnih opravdanja i ponižavajućih procedura.

Takođe, kontrola valuta značajno smanjuje ekonomsku aktivnost. Mnogi ljudi imaju gotovinu ili kripto za kupovinu stana, automobila, zemljišta, ali preferiraju da žive „kao svi“ i da ne privlače pažnju. To nije samo neprijatnost za pojedinačne građane – to nanosi štetu celoj ekonomiji. Kada ljudi ne investiraju i ne troše svoj pošteno zarađeni novac, pati ceo ekonomski lanac: potražnja opada, proizvodnja se smanjuje, zaposlenost i prihodi opadaju. Ishod je ekonomski zastoj i gubitak ogromnog potencijala za rast i blagostanje za sve.

Uzgred, argumenti protiv kontrole valuta mnogo lakše prolaze kod široke publike nego, na primer, argumenti za ukidanje poreza. Ljudima je teško da zamisle kako bi se bez poreza obezbedila socijalna dobra, ali zbog ukidanja kontrole valuta niko ne gubi – naprotiv, svi dobijaju zahvaljujući rastu ekonomije i slobodi preduzetništva!

Voluntarista, Bitarh