Тег: razmena

Kako nametanje AML/KYC od strane države podstiče prevare

Jedan od zahteva države je identifikacija osoba koje učestvuju u finansijskim operacijama i izvora porekla njihovih sredstava. KYC procedure (poznaj svog klijenta) i AML (borba protiv pranja novca, koja se sastoji u analizi istorije transakcija) direktno su navedene u zakonima mnogih zemalja. Obično, kada neko želi da izvrši zamenu kriptovaluta preko „belog“ menjačnice ili berze, njegova transakcija se proverava AML sredstvima i, ako se oceni kao visokorizična, klijent je obavezan da prođe KYC – dostavi svoje podatke iz pasoša i podatke o izvoru porekla sredstava. Sve se ovo obrazlaže borbom protiv različitih zločina, prevara i čak terorizma. Međutim, kao što ćemo sada videti, slične procedure mogu, naprotiv, podsticati prevarantske aktivnosti.

Jednu od prevarantskih šema, direktno povezanih sa AML/KYC, otkriva kreator monitoringa kripto menjačnica antiswap.info. Kada neko želi da izvrši zamenu kriptovaluta, menjačnice vrše AML proveru transakcije preko spoljnih servisa. Ali metode rada takvih servisa izazivaju sumnje. Na primer, vi sami možda uopšte ne učestvujete u kriminalnim aktivnostima, ali ako su novčići koji su sada kod vas, deset transakcija pre toga bili uključeni u njih, oni će već biti smatrani „prljavim“, i moraćete da se deanonimizujete i nekako dokažete legalnost porekla sredstava.

Jedan od korisnika monitoringa kurs.expert ukazuje na slučajeve kada su ljudi jednostavno povlačili sredstva sa berzi koje se zatvaraju, a AML servisi za proveru su ih označili kao ukradena. Takođe, suštinu AML provera dobro je opisao jedan od komentatora foruma miningclub.info: „Prodao sam Vasi bicikl i kupio od Maše auto. Posle godinu dana se ispostavilo da je Vasa trgovao drogom i ostavljao pakete vozeći bicikl koji je kupio od mene novcem od drogaša. Ispada da sam ja saučesnik, a Maša vlasnica ‘prljavog’ novca. Zbog čega će joj blokirati račun, kao i kasu prodavnice gde je juče kupila kobasicu?“. Pored toga, mnogi komentatori tamo ukazuju na to da AML servisi mogu utvrditi rizik transakcije uopšte bez ikakvih osnova, jer niko ne proverava kako oni sprovode ovu proceduru.

Naravno, ako ne prođete AML proveru i menjačnici se ne svide vaši argumenti prilikom KYC-a (ili ako uopšte ne želite da se deanonimizujete), vaša sredstva mogu jednostavno biti ukradena, ili će vam odrediti ogromnu proviziju za njihov povraćaj. Kako piše kreator Antiswapa, trećina menjačnica navedenih na popularnom monitoringu Bestchange uhvaćena je u ovakvom ponašanju. Ali zašto onda skoro sve menjačnice tamo imaju idealan rejting? Stvar je u tome što oduzimanje novčića zbog neispunjavanja AML/KYC uslova Bestchange smatra isključivo krivicom klijenta, i sve žalbe po tom pitanju se prebacuju iz negativnih recenzija u neutralne, koje ne utiču na rejting menjačnica.

Pri tome, malo je verovatno da ćete otići da se žalite na takve menjačnice državnim organima, jer će i oni sigurno imati pitanja u vezi sa poreklom vaših sredstava, i tako možete samo sebi stvoriti nove probleme, a ništa ne vratiti. Na taj način, menjačnice sa nepoštenim vlasnicima i zaposlenima mogu praktično legalno baviti krađom i prevarama.

Na sajtu antiswap.info prikupljena je lista takvih prevarantskih menjačnica, kao i lista onih kojima se može verovati. Naravno, i među poverljivim menjačnicama je veoma malo onih koje otvoreno izjavljuju spremnost da vrše zamenu bez prisile na AML/KYC, jer se mnogi i dalje plaše represija od strane „stacionarnog bandita“ i javno izjavljuju da njihove aktivnosti odgovaraju njegovim zahtevima, čak i ako u stvarnosti ne vrše nikakve provere. To stvara poteškoće u pronalaženju menjačnica koje su zaista spremne da vrše anonimne transakcije. Ipak, važno je odvojiti otvoreno prevarantske menjačnice od onih kojima se sa velikom verovatnoćom može verovati.

Voluntarist, Bitarch

Zašto je tako važno prodavati bitkoin u kešu, a ne putem prenosa na karticu?

Ili – šta nosi slanje bitcoina na ličnu karticu? Jer samo čujem od svih da je samo keš. Postoje li stvarni slučajevi kada je slanje na karticu dovelo do loših posledica? Da li to zavisi od iznosa ili drugih okolnosti?

Najdirektniji način razmene bitcoina za fiat je da sednete jedno pored drugog, dogovorite se o poslu, zatim se iznos u fijatu stavi na sto, prodavac bitcoina ih prenosi kupcu, strane sačekaju prvu potvrdu, nakon čega prodavac uzima fiat sa stola i stavlja ga u džep.

Glavna nepogodnost kod ovakve vrste transakcija je potreba za veoma ozbiljnim poverenjem u kupca. Ništa ne sprečava vlasnika keša da po završetku transakcije izvuče oružje i zahteva svoj keš nazad, a uz to i privatne ključeve od bitcoin novčanika. Korišćenje bankovnih transfera umesto predaje gotovine, barem omogućava da se ne sastajete lično. Zbog toga je prilično veliku popularnost stekla usluga kao što je localbitcoins.

Smisao razmene putem ove usluge svodi se na to da strane ne veruju jedna drugoj, već samoj usluzi. Jedna strana objavi oglas, druga na njega odgovori, nakon čega se bitcoini prodavca (prethodno prebačeni na onlajn novčanik koji pripada usluzi) zamrzavaju. Kada od kupca stigne bankovni transfer, prodavac to signalizira usluzi, i usluga prenosi bitcoine kupcu. Ako nastane konflikt, usluga nastupa kao sudija (takozvani escrow), zahteva od strana dokaze o transferu novca i dokaze da isti nije stigao na račun, nakon čega donosi odluku u korist jedne od strana.

Sa tačke gledišta banke, reč je o transferu od jednog fizičkog lica drugom fizičkom licu. Banka nema pojma o bilo kakvim bitcoinima. Povratak takvog transfera je praktično nerealno. Naravno, banka može u okviru borbe protiv pranja novca da zamrzne transfer, ali to je problem kupca – on neće dobiti bitcoine, zamrznuti iznos će se jednostavno vratiti prodavcu, i on će moći da pokuša ponovo.

Localbitcoins je velika međunarodna usluga koja je dobra jer joj pomoću nje možete nabaviti fiat novac bilo koje zemlje, gde god da se nalazite. Ali konkretno u Rusiji, meni je lično pogodnije da koristim potpuno funkcionalno analogan telegram-bot (njeg samu reklamirala ovde).

U bilo kojoj od takvih usluga postoji i mogućnost kupovine bitcoina za gotovinu. Sama nisam koristila, jer je kurs obično mnogo manje povoljan. Na daljinu se to radi tako što se kartica prodavca bitcoina dopuni gotovinom na bankomatu. Upravo ovaj način obezbeđuje najveću sigurnost pri kupovini bitcoina, jer njegovi lični podaci ne dolaze do bilo koje banke. Što se tiče prodavca, njemu je svejedno, fiat će u svakom slučaju stići na bankovni račun.

Takođe se bitcoini mogu kupiti za keš u kriptomatima, ali ih na taj način još uvek nije moguće prodati za fiat. Kako se Lightning bude uspostavljao, najverovatnije će na tržište izaći kriptomati sa mogućnošću operacija u oba smera.

Rezimiram. Kupovina bitcoina za keš je zaista način da sebi obezbedite dodatnu anonimnost. Prodaja bitcoina za keš je u najboljem slučaju isti rizik, a u najgorem čak i ozbiljniji. Sve dok je obim vaše prodaje mali, primanje fiata na bankovnu karticu je najpouzdaniji način da se zaštitite. Kada obimi porastu, možete primati fiat na kartice različitih banaka. Ako i dalje porastu – pokušajte da koristite posrednike.

A za najveće paranoike želim da preporučim članak sa veoma specifičnog kanala Kriptoagora, gde su opisani još zanimljiviji načini obezbeđivanja anonimnosti pri radu sa fiatom.