Тег: preporuke

Ulični marševi. Preporuke.

Sutra, 31. januara, ponovo izlazimo na ulice. Posle 23. januara vidimo prilično jasnu taktiku režima: maksimalno otežati koordinaciju i izbaciti iz igre sve organizatore, kao i one koji teoretski mogli biti organizatori, čak i ako se konkretno sada ne izlažu, ali su u prošlosti bili primećeni u nečem sličnom. Na mestima održavanja akcija će biti gušena veza, ograničavano kretanje javnog prevoza, blokirani trotoari i putevi, a objekti zatvarani.

Navaljnov štab nastavlja da insistira na tome da predstojeća akcija bude mirna. To znači da se predlaže da se policajci ne šutiraju po stomaku, čak i ako im zapari vizir.

Kako se predlaže da se ponašamo u okviru onih ograničenja koja nam nameće neprijatelj i koja nam nameće sopstveno komandovanje?

  1. Ovo nije poslednja odlučujuća bitka, već samo jedna od epizoda predstojećeg veoma dugog suočavanja.
  2. Ali sutra treba nastupiti upečatljivije nego pre nedelju dana.
  3. Verovatno će izaći malo više ljudi, ali to nema naročit značaj.
  4. Moramo pokazati odlučnost, ali pritom pretrpeti minimalne gubitke.
  5. Zato glavni akcenat stavljamo upravo na bezbednost.
  6. Anonimnost. Neupadljiva odeća koja krije prepoznatljive osobine, obavezno stavljamo maske, bez bedževa i ostalih aksesoara koji olakšavaju identifikaciju.
  7. Dolazimo u grupama. Ako nemate svoju ekipu, pokušajte da se priključite nekome. Ne smete ostati sami i bez nadzora.
  8. Ne stojimo na trgovima, stalno se krećemo kao gusta masa, ne dozvoljavamo da nas opkole ili preseku; pri pokušajima policajaca da uđu u redove – spajamo se rukama.
  9. Pri pokušajima hapšenja, hvatamo one koje hapse, opkružujemo nastalu gužvu i zahtevamo od policajaca da odu bez plena.
  10. Snimamo kamerama samo policajce. Svoje – ni u kom slučaju. Od novinara zahtevajte da snimaju samo opšte planove i to samo otpozadi. Bez intervjua, šaljite ih u p****. Pritom baš psovkama, kako ne bi bilo iskušenja da to puste u etar. Najbolje što možete uraditi sa novinarom vladinog kanala je da ga tajno gurnete na policajce i odmah nestanete u masi.
  11. Plakate ne nosimo. Osim ako taj plakat nije na šperploči, a šperploča na čvrstom drvenom stubu. Ko zna, možda zatreba.
  12. O oružju. Koristi se samo za sprečavanje hapšenja i samo tada kada to ne beleže kamere. Spray-bočice i gel-bočice su dobre. Aerosolne su loše (mogu postradati svoji).
  13. Zastave su potrebne samo za orijentaciju, da bi se znalo gde je glava i rep kolone. Zastavonoša ne sme ići sa ivice – on je primarni cilj za hapšenje. Ako zastavonošu ipak hapse – otimajte mu zastavu, ako sam ne dozna da je baci daleko u masu. Neka zastavu dalje nosi neko drugi. Glupo je nositi zastavu sa sobom u policijski kombi.
  14. Skandiranja – minimum, bolje je glasno pozdravljati prijateljski nastrojene vozače koji sirendaju. Skandiranjem se takođe mogu obaveštavati zadnji redovi o važnim detaljima situacije. „Putin je govno!“ – loše skandiranje. „Policija desno!“ – dobro.
  15. Kada se dostigne krajnja tačka šetnje, potrebno je odmah i veoma brzo se razići u različitim pravcima, ali ne pojedinačno, već u nekoliko kolona, prema broju mogućih pravaca kretanja na završnoj tački šetnje. Ovo je najopasnija faza akcije, bilo bi žao proći celu rutu i završiti u kombiju pred sam kraj.
  16. Ako na završnoj tački čekaju policajci, tamo uopšte ne treba ići – bolje je skrenuti ranije i otići daleko u stranu, i tek na bezbednoj udaljenosti od neprijatelja završiti akciju.

Sve ove preporuke su za regione. Dve stolice imaju svoju specifičnost, ogromno iskustvo sa sličnim akcijama, plus potpuno drugačiji broj ljudi, oni će se sami snaći.

A razne banalnosti, poput toga kako se ponašati u policijskoj stanici, ostavljam pravnicima. Za početak, ne treba tamo ni dospeti.

Da, sve je ovo priprema za prošli rat. Ako nas sutra umesto pendreka dočekaju vodeni topovi, gas i gumeni meci, od ovih preporuka će malo šta biti od koristi. Ako se situacija pokaže kao toliko nepredviđena, treba jednostavno bežati što dalje sa mesta akcije, jer će to značiti da sledeći put treba poneti potpuno drugu opremu.

Prepostovanje ovog teksta je bolje raditi sa anonimnih naloga.

Na ovo još uvek ne pozivam, mada već želim, naravno

Zašto je tako važno prodavati bitkoin u kešu, a ne putem prenosa na karticu?

Ili – šta nosi slanje bitcoina na ličnu karticu? Jer samo čujem od svih da je samo keš. Postoje li stvarni slučajevi kada je slanje na karticu dovelo do loših posledica? Da li to zavisi od iznosa ili drugih okolnosti?

Najdirektniji način razmene bitcoina za fiat je da sednete jedno pored drugog, dogovorite se o poslu, zatim se iznos u fijatu stavi na sto, prodavac bitcoina ih prenosi kupcu, strane sačekaju prvu potvrdu, nakon čega prodavac uzima fiat sa stola i stavlja ga u džep.

Glavna nepogodnost kod ovakve vrste transakcija je potreba za veoma ozbiljnim poverenjem u kupca. Ništa ne sprečava vlasnika keša da po završetku transakcije izvuče oružje i zahteva svoj keš nazad, a uz to i privatne ključeve od bitcoin novčanika. Korišćenje bankovnih transfera umesto predaje gotovine, barem omogućava da se ne sastajete lično. Zbog toga je prilično veliku popularnost stekla usluga kao što je localbitcoins.

Smisao razmene putem ove usluge svodi se na to da strane ne veruju jedna drugoj, već samoj usluzi. Jedna strana objavi oglas, druga na njega odgovori, nakon čega se bitcoini prodavca (prethodno prebačeni na onlajn novčanik koji pripada usluzi) zamrzavaju. Kada od kupca stigne bankovni transfer, prodavac to signalizira usluzi, i usluga prenosi bitcoine kupcu. Ako nastane konflikt, usluga nastupa kao sudija (takozvani escrow), zahteva od strana dokaze o transferu novca i dokaze da isti nije stigao na račun, nakon čega donosi odluku u korist jedne od strana.

Sa tačke gledišta banke, reč je o transferu od jednog fizičkog lica drugom fizičkom licu. Banka nema pojma o bilo kakvim bitcoinima. Povratak takvog transfera je praktično nerealno. Naravno, banka može u okviru borbe protiv pranja novca da zamrzne transfer, ali to je problem kupca – on neće dobiti bitcoine, zamrznuti iznos će se jednostavno vratiti prodavcu, i on će moći da pokuša ponovo.

Localbitcoins je velika međunarodna usluga koja je dobra jer joj pomoću nje možete nabaviti fiat novac bilo koje zemlje, gde god da se nalazite. Ali konkretno u Rusiji, meni je lično pogodnije da koristim potpuno funkcionalno analogan telegram-bot (njeg samu reklamirala ovde).

U bilo kojoj od takvih usluga postoji i mogućnost kupovine bitcoina za gotovinu. Sama nisam koristila, jer je kurs obično mnogo manje povoljan. Na daljinu se to radi tako što se kartica prodavca bitcoina dopuni gotovinom na bankomatu. Upravo ovaj način obezbeđuje najveću sigurnost pri kupovini bitcoina, jer njegovi lični podaci ne dolaze do bilo koje banke. Što se tiče prodavca, njemu je svejedno, fiat će u svakom slučaju stići na bankovni račun.

Takođe se bitcoini mogu kupiti za keš u kriptomatima, ali ih na taj način još uvek nije moguće prodati za fiat. Kako se Lightning bude uspostavljao, najverovatnije će na tržište izaći kriptomati sa mogućnošću operacija u oba smera.

Rezimiram. Kupovina bitcoina za keš je zaista način da sebi obezbedite dodatnu anonimnost. Prodaja bitcoina za keš je u najboljem slučaju isti rizik, a u najgorem čak i ozbiljniji. Sve dok je obim vaše prodaje mali, primanje fiata na bankovnu karticu je najpouzdaniji način da se zaštitite. Kada obimi porastu, možete primati fiat na kartice različitih banaka. Ako i dalje porastu – pokušajte da koristite posrednike.

A za najveće paranoike želim da preporučim članak sa veoma specifičnog kanala Kriptoagora, gde su opisani još zanimljiviji načini obezbeđivanja anonimnosti pri radu sa fiatom.

Connecto VPN

U periodu kada je Roskomnadzor poludeo i pokušavao da blokira Telegram, mnogim ruskim korisnicima pomogao je proxy kompanije Vee Security. Sada je Roskomnadzor smanjio intenzitet, Telegram je postao pametniji, i većinu vremena mu proxy više nije potreban.

Međutim, ovaj epizod je pokazao da u represivnoj državi (a sve države su potencijalno represivne) ima smisla unapred savladati pravila mrežne higijene. Konkretno, jedno od sredstava za to je korišćenje VPN servisa.

Naravno, ako imate različite specifične zadatke poput surfovanja iza Velike kineske vatrene barijere ili gledanja filmova na Netflixu iz zemlje u koju on ne distribuira sadržaj, sigurno ste već pronašli pouzdane, brze i skupe servise za to. Međutim, za apsolutnu većinu korisnika to je suvišan funkcionalitet za koji se ne želi preplatiti.

Connecto VPN kompanije Vee Security je upravo takvo optimalno rešenje za naše siromašnije tržište. S jedne strane – jasan fokus na bezbednost. Bez ikakvih logova, bez obaveznog navođenja ličnih podataka prilikom povezivanja, a po želji se za servis može platiti kriptovalutama. S druge strane, uz mesečno plaćanje, cena će iznositi samo četiri evra mesečno, dok lideri traže oko deset.

Kompanija trenutno ima samo četiri servera, ali pročitala sam zimske recenzije i tada ih je bilo tri. Postepeni rast kako se brend širi je dobra i održiva poslovna model. Vee Security se nalazi pod sigurnom estonskom jurisdikcijom, tako da ruski klijenti u tom pogledu nemaju razloga za brigu.

Od svakog ko odluči da se poveže na Connecto VPN servis preko mog linka, dobiću 2 evra za mesečnu pretplatu, 5 evra za polugodišnju i 8 evra za godišnju. Dakle, ako ste već razmišljali da mi pošaljete neki donativ, možete spojiti korisno sa prijatnim. Servis je zaista dobar, čitala sam mnogo toplih recenzija o njemu, ne samo neposredno pre pisanja ovog članka kada sam pokušavala da pronađem neke skrivene mane, već i mnogo pre toga od svojih poznanika. Obično su ga hvalili.

Uz to, preporučujem da se pretplatite na kanal vlasnika Vee Security, koji je posvećen sajber bezbednosti. Takođe, pitanja bezbednosti možete diskutovati i u odgovarajućem četu.

Subjektivni etički utilitarizam

Želim da vam preporučim veoma zanimljiv članak, koji je napisao Kreadon, a objavljen je u zajednici Freedom pride na gadskom vkontaktiku. Članak približava etiku ekonomiji u okviru opšteg principa metodološkog subjektivizma, što je, zapravo, i vredno, budući da je ekonomska teorija već veoma dobro razvijena i izvedena prilično strogo, dok su libertarijanskoj etici pokušavali pripisati razne čudne osnove. Ovde je osnova pouzdana. Navodim fragment za početak:

Recimo direktno: niko nikome ništa ne duguje. Umesto da delimo ljude na dužnike i beneficijare, posmatraćemo sve ljudske postupke u opštijem obliku — kao balans između nagrada i troškova. A pitanja dugovanja ostaće poseban slučaj ovog balansa.
To se može ukratko okarakterisati rečima „subjektivni utilitarizam”. Subjektivni, jer posmatra ljude kao subjekte delovanja i uzima u obzir njihove ciljeve i sredstva. Utilitarizam, jer postavlja kao svoj cilj maksimalnu efikasnost i maksimalnu korisnost. Ova koncepcija ima veliki potencijal jer, polazeći od iste teorije igara, u ponavljajućim dilemama će pobediti najefikasnije strategije. Takođe, sama „korisnost” ima veoma važnu osobinu — u okviru nauke se prilično lako uvodi u formalne sisteme i u njima zauzima poziciju aksiomatskog oslonca. Oslanjajući se na ovaj oslonac, možemo graditi dalju analizu oko sistema utilitarizma, ne zaglavljujući se u slepom ćošku.

Zamislite interakciju pojedinaca kao ogromnu igru u kojoj su svi resursi ograničeni, kao i što nema stoperostodesetprocentnih garancija i bezuslovnih dobara koja padaju s neba. Jedini način da se dobiju resursi u takvom sistemu je izvršavanje zadataka. Svaki zadatak ima dva parametra: cenu (ili trošak), koju plaćamo za njegovo izvršavanje, i rezultat, koji je naša nagrada. Kada nagrada premašuje troškove, prihvatamo takav projekat. Kada troškovi premašuju nagradu, odustajemo od njega. I ipak, pošto prognostičke sposobnosti ljudi nisu idealne, ponekad propustimo priliku da učestvujemo u profitabilnom projektu. Ili, obrnuto, prihvatimo unapred osuđeni posao i trpimo gubitke.

Čak i ako u ove razmatranja dodamo neki viši autoritet (na primer, Boga), koji će nas kažnjavati za pregrešenja u skladu sa svojim principima, centralna ideja modela neće nigde nestati. Mi i dalje imamo zadatke koji imaju svoju cenu i svoju nagradu.Cena jabuke može biti penjanje na drvo ili odlazak u prodavnicu.Cena greha, recimo preljube, jeste večnost u paklu.

Važno je razumeti da je obaveza nečija subjektivna perspektiva. Vi, po mišljenju kasira, treba da platite robu. Vi, po mišljenju vaše majke, treba češće da je posećujete. Vi, po mišljenju javnosti (uz svu nejasnoću ove kategorije, ali ipak) treba da poštujete opšteprihvaćene norme ponašanja. Vi, po mišljenju države, treba da plaćate poreze. I konačnu odluku o svim ovim dilemama, bez obzira na okolnosti, donosi sam aktivni subjekt.

Vi. Vi odlučujete kome i šta dugujete.

Polidržava

Bitarch kolumna

Polidržava je ideja američkog pisca Zaka Vinersmita. U knjizi Polystate: A Thought Experiment in Distributed Government predlaže se jednostavna, ali radikalna ideja.

Sada, pri običnoj demokratiji, živimo po zakonima koje je postavila partija koju je izabrao većina. Vinersmit smatra da to nije ispravno i da bi građanin koji je dao glas određenoj sili trebalo da živi po zakonima te sile. Da plaća porez njoj, a ne pobednicima ili konkurentima. Recimo, pristalice komunista bi plaćale više, a libertarijanci manje. Ali penzije i socijalna davanja komunista bi bile veće, dok bi libertarijanci morali sami da štede za starost.

Glasao za levičare — idi u vojsku. Za desničare — plaćaj za ugovorne vojnike. Suštinski, na taj način na teritoriji jedne zemlje nastaje nekoliko država. Zakov sistem se može uporediti sa izborom mobilnog operatera ili internet provajdera. Neko ima bolju pokrivenost, ali manje cene. I obrnuto. Ipak, stvaraju se nove mogućnosti. Recimo, možete ne plaćati porez za skladištenje nuklearnog oružja. U teoriji, ovo će pomoći građanima da zaista razumeju političke programe, a partijama da vode ispravnu liniju.

Polidržava (na engleskom)Preuzmi

Pariz gori

Već sam ovde davala kratak pregled nekih Telegram kanala uz objašnjenje zašto sam se na njih pretplatila i zašto to preporučujem drugima. Danas će to verovatno biti najegzotičnija preporuka.

Paris Burns – to je kanal koji vode hardkor klasični anarhisti. Tamo ima malo razmišljanja, to je više izveštaj o praktičnim aktivnostima. Direktni reportaži o tome čime živi pokret žutih prsluka u Francuskoj, vesti o slučaju Azata Miftahova i drugih anarhista koje država progoni, reportaži sa kripto-forumâ i skotova, praktični trikovi za anonimizaciju na mreži, i još mnogo, mnogo toga. Ja sama se ne šifrujem sa istom pažnjom kao ovi momci, ali ako država počne da se bavi ne samo levim anarhistima, već i ankapovima, imaću od koga da učim.

Ako imate mnogo snage i energije, posebno preporučujem da prođete kroz kanal koristeći tag „stigmergija“ i procenite da li da ne učestvujete u zabavnom kvestu direktne akcije. Ako vam ideja bude privlačna, kontaktirajte posebnog bota gde će vam pojasniti detalje, a onda ćete konačno odlučiti da li ste spremni da se uključite.

Da li ste nailazili na slične čudne oglase na javnim mestima?

Libertarijanski kanali

Napisano zajedno sa Bitarchom

Vreme stalno nedostaje. Srećom, prilično mnogo informacija o libertarijanizmu se sada može dobiti u audio formatu. Najpopularniji kanal za isporuku takvog sadržaja je, bez sumnje, YouTube. Samo što se tamo podrazumeva da sediš i gledaš u ekran, a ne da šetaš ulicom sa slušalicama, a mobilna aplikacija odbija da radi u pozadinskom režimu. Tačnije, milostivo pristaje, ali samo u plaćenoj verziji.

Srećom, za Android je tržište rešilo situaciju, i oni koji žele mogu sebi instalirati NewPipe – besplatan open-source klijent za YouTube, koji podržava pozadinski režim i čuvanje video snimaka lokalno na telefon za kasniji offline pregled. Može se preuzeti instalaciona datoteka direktno, ili, ako želite da primate ažuriranja aplikacije, uz alternativni YouTube klijent instalirati i alternativnu prodavnicu aplikacija F-Droid, pa instalirati NewPipe preko nje. Zatim ćete morati da eksportujete svoje pretplate sa YouTube-a u obliku datoteke i uvezete tu datoteku u NewPipe, i tek nakon celog tog niza naporih manipulacija konačno ćete dobiti željenu mogućnost da prevarite Google. Inače, nek’ ide u propadost taj pozadinski režim, ali u NewPipe-u se seče i dosadna reklama, i to definitivno čini sve napore opravdanim. U svakom slučaju, preporučujem.

A dalje, Bitarch preporučuje izbor kanala na koje vredi pretplatiti se. Nisam upoznata sa svima njima, tako da ću samo ponegde komentarisati kurzivom.

Dobroum (Aleksander Elesev) – zanimljiv evanđelist nenasilja, živi u Sjedinjenim Američkim Državama, govori na ruskom, okupio je oko sebe određenu zajednicu, konkretno, sam Bitarch je došao upravo odatle, tako da kanal zaslužuje počasno prvo mesto)))

Stefan Molyneux (Stefan Molyneux) — na engleskom, ali je veoma lako razumeti, postoje titlovi – nisam slušala, ali sam zabeležila, znam da se Svetov povremeno pozivao na njega.

Aleksej Šerstnjov – koliko sam razumela, to je momak iz Zlatoreovske ekipe, a sam Vladimir, nažalost, nije predstavljen na YouTube-u, ali se s vremena na vreme pojavljuje na televiziji.

Pavel Usanov – pa, to je uopšte moj najomiljeniji kanal na YouTube-u)))

SVTV (Mihail Svetov) – frontmen LPR-a, koji se ovde više puta pominje, sa kojim se ne može složiti, ali se ne može a da se ne uzme u obzir

Žukov blog (Egor Žukov) – momak kojeg zbog nečega ne vole u LPR-u, svedok Džina Šarpa, propovednik divne ideje da se policiji poklanja cveće i uopšte talentovani samouk, otprilike kao i ja)))

InLiberty – nisam ni znala da imaju video kanal, moraću da se pretplatim

Ruslan Sokolovski – najpoznatiji u Rusiji uhvatilac pokemona i prinuđeni kriptovalutni praktičar

BitNovosti — uglavnom o kriptovalutama, ponekad izlaze podkasti o ankapu.

Mister Dedlajn kao da nagoveštava da se video treba slušati u pozadini, kako se ne bi ubijalo Vreme