Тег: kanal

Malo novosti kanala

Na mom sajtu se od 2018. godine nakupilo mnoštvo tekstova, i odjednom sam osetila potrebu da sav taj korpus materijala prevedem na engleski. Desi se ponekad da razgovaram sa nekim govornikom engleskog, pomenem da imam sajt sa materijalima o ankapu, on se zainteresuje, ode na navedenu adresu, a tamo ćirilica. I čak nema ni dugmeta za prebacivanje na engleski. Iznoglašeno je to ispalo glupo. Pa eto: sada postoji dugme.

Zbog toga sam savladala vibe-coding, napravila WordPress dodatak i set Python alata koji komuniciraju sa tim dodatkom, kao i API pozive ka LLM-u, jer bez njih ne može. Strašno je uzbudljivo, a pritom sam uspela da se ograničim isključivo na besplatne alate. Trebaće mi još nekoliko dana da do-prevedem poslednje, najstarije objave, i da pokrenem skriptu za zamenu internih linkova u prevodima sa ruskih na engleske. Ali, naravno, to će biti čisto neuronski prevod, i izvorni govornici će se možda mrštiti čitajući određene fraze. S druge strane, ako englesku verziju sajta ne nudimo Amerikancima, već recimo Nemcima, postoji šansa da uopšte ništa ne primete. Ipak, ako među čitaocima bude onih koji žele i mogu da lektirišu, ako ne sve objave jednu za drugom, već barem one najvrednije, to bi bilo sjajno. Kada se završi engleska verzija sajta, na isti način ću napraviti i srpsku, a onda ćemo videti.

Zapravo, nisam se bacila na ovu aktivnost bez razloga, već zato što ove jeseni ipak preselim u Srbiju. Crna Gora uvodi vize za Ruse, i svi načini za legalan život u toj zemlji postaju previše skupi za mene. Pritom, retorika vlade ne ostavlja sumnje u to da ne planiraju da stanu, i istiskivanje stranaca pre stupanja u EU je njihova svesna politika. Tako da ne vidim razlog da se držim te zemlje do poslednjeg, bolje ću pokušati da se od nule razvijem u susednoj. I ako je Crna Gora Montelibero, onda je Srbija Liberland. Znači, biće mnogo komunikacije sa engleskoj jezikovnom publikom, a to znači da je potreban prevod sajta — otprilike je takav bio moj tok misli.

To je bila druga vest, a treća je još veselija. Otprilike sredinom aprila planiram da se porodim. I činjenica da pritom neću morati da se oslanjam na čuvenu crnogorsku medicinu već me ispunjava velikom radošću, tako da se sve sklapa izuzetno povoljno.

Zbog trudnoće postajem sve manje pogodna za fizički rad, pa sam počela da tražim poslove na daljinu. Za sada sam uradila prelom svoje „Libertarijanske teorije rata“ za izdavačku kuću „Sloboda“, klijentu se dopalo, dao mi je novu knjigu, sada radim na njoj, a videćemo kasnije koliki im je red čekanja za narudžbine. Mala je verovatnoća da će ovaj jedan honorarni posao biti dovoljan za život, ali početak je napravljen. Ako imate još zanimljivih opcija za rad na daljinu, predložite. Ali čak i ako nemate, možete jednostavno donirati za razvoj projekta, jer on, kao što vidite, sasvim napreduje.

2025 итоги

Ponovo sam pročitala svoje rezultate prošle godine, koje su bili umereno optimistični. Nažalost, taj optimizam se nikako nije opravdao. Kanal se vodio više po inerciji, Montelibero je postojao više po inerciji, nikakvi održivi fork-ovi se iz njega nisu odvojili, svake investicije u Crnu Goru su se pokazale kao gubitničke, a sama crnogorska država je počela da se rešava stranaca: pa šta, već smo jednom nogom u EU, sada kada sednemo na evropske subvencije, zašto nam uopšte treba funkcionalna ekonomija, hajde da rasteramo sve ove došljake.

Nijedan od dugoročnih projekata koje je trebalo da završim nije završen, ostale su bukvalno poslednje glave, možda ću u novoj godini ipak uspeti da stignem do cilja. Kao sledeću zemlju za naseljavanje trenutno razmatram Srbiju, i tamo ću ponovo morati da gradim zajednicu oko sebe od nule, a takvi trikovi su mi s godinama postali nekako teži.

Uglavnom, svet oko mene me priprema na naglo povećanje vremenske preferencije: živeti od meseca u mesec i ne planirati za sledeći, rešavati se bilo kakvih dugoročnih aktiva pri prvoj prilici, jer kada zaprišti, teško ćeš ih realizovati po prihvatljivoj ceni, ne držati se čak ni za ljude, ionako su danas ovde, a sutra u Paragvaju. A zapravo želim suprotno: da se sognazim, čvrsto se zgrabim za komad zemlje, osnovam klan, napunim štale raznom korisnom stokom, a garaže korisnom tehnikom, rodiću decu, učiti ih ekonomskoj teoriji i pilotiranju dronova…

Za sada je moje jedino stvarno dostignuće u godini bilo učenje vožnje automobila, on me sada i hrani. Od vremena bele emigracije je poznato da su najtraženija zanimanja za Ruse vozači i dadilje, pa ja sada tako-tako kombinujem oba, radeći u dostavi i imajući udeo u vrtiću.

Iza prozora je paklen vetar koji obara s nogu. Ali ja ću sigurno preživeti. I to je jedino što mogu dovoljno iskreno poželeti svojim čitaocima u novoj godini.

Iznenađujuće, ali ovde čak ima i novih pratilaca. Odakle se vi pojavljujete?

2024, итоги

Bot za statistiku je poslao uobičajenu čestitku o tome kako napreduje kanal. Vidi se da je malo porastao, što je povezano sa nekoliko akcija uzajamne promocije koje je organizovao časopis Fronda, hvala mu na tome. U tom časopisu pišem autorsku kolumnu i nadam se da će to za nekoga biti povod da se prijavi. Druga saradnja koja se nastavlja ove godine je pisanje članaka za tematske zbornike u časopisu „Yozh„.

Ove godine sam završila dva dugo započeta projekta – prevod knjige Davida Fridmana „Pravni sistemi koji se značajno razlikuju od našeg„, kao i Erika Maka „Libertarijanizam“ (i još „Mrežna država“ Baladži Šrinivasana, koja po mojim merilima nije stigla da postane „dugostroj“, iako se prevod dosta odužio). U 2025. godini planiram da završim poslednji dugi projekat – „Praktičnu anarhiju“ Stefana Molinjua, i još ću tri puta razmisliti da li da preuzmem nešto novo. Svoju knjigu „Libertarianska teorija rata“ pišem užasno sporo, i kraj se još uvek ne nazire na horizontu.

Personalno otkriće godine za mene je bio sajt „Anarhonomikon„, koji vodi jedna kanadska „catgirl“, paganka, bela rasistkinja i ljubiteljka nasilnih metoda rešavanja problema – sve ono što mi, libertarijanci, cenimo i čime se inspirišemo. Indirektan rezultat toga je bio otvaranje mog naloga na Substack-u, mada tamo za sada samo čitam, ne usuđujem se da pišem i komentarišem.

U Montelibero-u pomažem u promociji ideja decentralizacije, učestvujući u pokretu za privlačenje P2P investicija u lokalne biznise, kao i u organizaciji Tihog Omuta – libertarianskog kluba koji pripada njegovim članovima. Moje učešće u dopunjavanju decentralizovanog imenika https://monte.wiki/ i u decentralizovanoj društvenoj mreži BSN za sada je potpuno nedovoljno, ali se nadam da ću ga vremenom povećati. Takođe, polako nanosim Crnu Goru na OSM mape.

Nadam se da sam ove godine bila dobra devojka i zaslužila malo poklona.

Čestitam svim čitaocima godinu u kojoj bi u svetu jasno trebalo da se nazna okret u pravcu veće slobode. Budite u trendu, pridružujte se perspektivnim počecima, promovišite sopstvene projekte, bogatite se i ostvarujte sebe. Uspešnoj ideologiji – uspešni nosioci!

Možda kanal ide na odmor

Stigao je još jedan nalog za prevod, i to takođe prilično hitan. To znači da će mi možda biti potrebna pauza u vođenju kanala.

Zato vam za sada mogu preporučiti da poslušate podkaste na našem monteliberanskom kanalu MTL-TV, naročito, naravno, novu rubriku Ankapošnaja, tamo nije toliko reč o Monteliberu, već o raznoj libertarianskoj teoriji, pa ste se ovde i okupili da čitate o njoj, zar ne?

Montelibero je decentralizovana zajednica, zato kanal nema jednog vođe, njime se bavi onome kome je u datom trenutku najpotrebnije. Prvo je to bio Soz, zatim Birkin, sada je to Ivan sa kanala Ogurizam, a kasnije će se možda još neko preuzeti.

A takođe, kako ne biste previše bili dosadni, možete u međuvremenu boostovati kanal. Ranije bi mi to davalo samo mogućnost da objavljujem storiz, ali meni deluje divlje raditi na sadržaju koji je suđen da brzo nestane, takva je moja tašta priroda. A sada se dobro razvijen kanal može još i malo iziskanije oblikovati, a bolje je imati takvu mogućnost nego je nemati.

2023, итоги

Kao i obično, konstatujem da ne umeo da sprovedem sopstvene planove. Ranije započete knjige i dalje nisu do kraja prevedene, sopstvena knjiga o ankapu i dalje nije snimljena, zato sam počela da prevodim novu, o mrežnoj državi, i da pišem svoju novu, o libertarianskoj teoriji rata.

Telegram kanal se ne razvija naročito: pratilaca je jadi malo više, publikacija i pregleda jadi malo manje, citiranost je blago opala. U celini je to logično: projekat je zreo, nema agresivnog reklamiranja, slobodnog vremena je sve manje, jednostavno nastavljamo da vodimo kanal, jer kako ga ne voditi?

Sa Monteliberom je sve prilično zanimljivo. Projekat je ove godine nastavio sa povećanjem sistemske složenosti, i sada se može sigurno reći: niko ne zna koliko ljudi ima u pokretu, niti kako stoje stvari u pokretu generalno, jer je nemoguće obuhvatiti neobuhvatljivo. A i nema potrebe. Zato su određene glavne prekretnice svima poznate (MTL-fest, naseljavanje MTL-Siti), a pored njih postoji mnoštvo malih lokalnih dostignuća koja za neke izgledaju kao proboj, a kod drugih izazivaju zbunjenost. Zbog toga već dugo ne izdajem vesti Montelibera, ali ću verovatno izabrati neki segment koji me zanima i početi da ga osvetljavam direktno na opštem kanalu pokreta.

Uopšte, segmentacija je postala glavni trend za Montelibero, i to je u celini zdravo: ljudi se trude da ne troše snage na ono što ih malo zanima, i fokusiraju se na važno. Pri tome različite kompanije nekako međusobno prodiru i ujedinjene su samo tim labavim komunikacijama, sličnim sistemima vrednosti i skupom pristupa radu sa stvarnošću. Takav Montelibero uopšte nije vezan ni za kakve državne granice, iako su, naravno, većina družtava u pokretu nekako geografski lokalizovana. Očekujem da će ovaj trend sledeće godine postati institucionalno formiraniji, čvorovi mreže će poprimiti jasniji oblik, a njihove aktivnosti će dobijati raznovrsnije i decentralizovanije osvetljavanje.

U Crnoj Gori se nije desilo ništa zanimljivo, osim nove vlade, novog predsednika, zatezanja šrafova i popisa. U RF takođe ništa zanimljivo, osim neuspelog puča. Zato je iznenada na scenu stupila Argentina. Sada se može sa radosnim znatiželjanjem posmatrati kako se sa etatistima bore etatističkim metodama, i pojedinačni primeri skupljati u kolekciju.

U novoj godini želim svojim čitaocima dve najvažnije stvari: osećaj sopstvenog dostojanstva i odlučnost. Ne trpite govno ni u sebi, ni oko sebe, i dosledno se krećite ka onom svetu gde ga ima manje.

Ljubav ankapa prema deci – prelazak u praktičnu ravan

I recently had the chance to present my book at the Montelibero club. There were about twenty-five people, no one threw tomatoes; on the contrary, they threw donations. Despite the fact that the decision to speak was spontaneous and not properly prepared, it seemed to go quite well.

But as a result, I was asked to create some kind of adaptation for children, so that there would be a way to clearly explain to them what these strange games are that their parents play, and to involve them in those very games.

Well, games it is. I want to make one game in a purely conversational genre, a trial run. We will play „the kind king.“ The child inherits a kingdom and wants to make their subjects happy. They can ask how things are in their kingdom, give orders, and find out from me what is reported back. Here, I am mainly interested in what questions the children will actually ask. Considering that I don’t have any of my own, it should be a mutually beneficial experience. I think that within a couple of weeks I will decide to hold the first game there, in the club.

Another game will require more serious development; I want to make a board game about life under etatism. In the basic module, I want to offer the roles of worker, entrepreneur, official, and politician. The goal is to show their relationships as simply as possible, but without losing realism. I also want there to be room for ethical decisions in the game.

Those are the ambitious plans. I spent more than a year on the book about ancap, and I hope to finish this significantly faster.

I also really hope that in the near future I will have much more free time, and I will be able to give the channel as much attention as it deserves.

2022, итоги

Malo je smešno sada ponovo čitati sa kolikim sam entuzijazmom gledala u novu 2022. godinu. Ipak, taj entuzijazam se u velikoj meri opravdao.

Projekat Montelibero se uspešno razvija, i ako smo se pre godinu dana svi okupili da slavimo u jednoj kući, sada takva mogućnost nije ni blizu, nas je u Crnoj Gori više od sto ljudi. Na lokaciji MTLcity završava se izgradnja prve dve kuće, započeta je treća, plus podignut je geodetski kupola u kojoj će biti moguće isprobati sezonsko stanovanje. U Baru se u punom jeku razvija libertarianski klub, gde se ljudi redovno okupljaju da druže, popiju ukusnu kafu, posete predavanje, igraju društvene igre, učestvuju u snimanju podkasta i tako dalje. Kapital investicionog fonda MTL iznosi već više od 170 hiljada tokena, a cena tokena je porasla sa 1 evra na nešto više od 3. Fond ima više od 600 akcionara. Tokena svih vrsta i boja oko projekta Montelibero kruži već toliko da sam izgubila račun, a iza svakog stoji neka ili druga aktivnost koja je u određenom trenutku zahtevala tokenizaciju. Ukratko, na ovom frontu sve je zaista veoma živo, i za sada nije primetno da udaramo u neki plafon.

Zauzvrat, aktivnost oko mog kanala je ipak pronašla svoj plafon. Broj pratilaca se tokom godine smanjio za stotinu, broj objava je takođe primetno opao. Završeno je ozvučavanje teksta Mehanike slobode i dopisana je moja sopstvena knjiga o ankapu, dok prevodi nekoliko drugih knjiga idu prilično polako. Neka značajnija zajednica oko kanala se tako i nije formirala, a sada nam to ni nije potrebno, jer postoji Montelibero. Tamo su, uzgred, nedavno takođe sumirali rezultate godine i, konkretno, sastavili listu najznačajnijih ličnosti za projekat. I ako bih u prvoj godini očigledno bila u prve tri, sada sam samo u druge pet, što mi se, uostalom, čini sasvim objektivnom ocenom.

Najčudniji pravac moje aktivnosti u vođenju kanala bila je serija antiruskih objava, gde sam sebi dozvolila da dajem preporuke o tome šta uraditi sa Rusijom. Pozivi za paljenje vojnih kancelarija imali su uspeha, svi ostali – ne naročito. Rusija se još uvek nije raspala, ali ide ka tome. Uostalom, nije toliko važno šta će se desiti sa tom državom, već šta će se desiti sa Rusima, a za njih zadržavam prethodnu želju. Volela bih da se Rusi rasuju po celom svetu što je više moguće, da se tamo smeste što udobnije, da čuvaju i razvijaju svoju veliku rusku kulturu, a rusku državu zaborave kao ružan san, ili da, pokazujući svoju istorijsku odgovornost, poslovno ulažu u njen demontažu.

U celini sam zadovoljna prošlom godinom. Sledeće godine želim ipak da završim sve trenutne razvučene prevode, snimim audio verziju knjige o ankapu, i, naravno, nastavim da izveštavam o izgradnji naše libertarianske utopije u sunčanoj Crnoj Gori. Svima srećna Nova godina!

Antikrajinski post, update

Prethodna objava izazvala je niz kritika. Kako one ne bi ostale neodgovorene, ne ispravljam tu objavu, već iznosim dopunu.

Kao prvo, pogrešila sam i umesto Zelenskog objavila drugog čoveka u radnim odelima, nekog šefa Nikolajevske ODA Vitalija Kima. Želim dugovečnost ovom vlasniku veselih čarapa! Sebi želim malo više pažnje prilikom razmatranja slika, iako razumem da je to teško ostvarivo.

Kao drugo, citirali su mi norme zakona na osnovu kojih je vršena podela oružja. One podrazumevaju pokazivanje pasoša, upis u redove teritorialne odbrane, neke druge formalnosti i, što je najodvratnije, obavezu pod pretnjom krivičnog gonjenja da se primljeno državno imovinsko dobro vrati u roku od deset dana nakon ukidanja ratnog stanja. Mislim da će jadnost ovih normi biti više nego potpuno poništena njihovim neispunjavanjem. Gotovo sigurno će lavlji deo izdatog oružja na kraju, prema dokumentaciji, biti tragično izgubljen u borbi – otprilike isto kao što lovačke puške imaju zapanjujuću tendenciju da, prema dokumentima, potonu tokom lova na patke.

2021, итоги

Ponovo sam pročitala rezultate proteklih godina: 2018. (radosne), 2019. (samouverene) i 2020. (mrke). Srećom, uspela sam da preokrenem trend, i u 2022. godinu gledam sa mnogo više entuzijazma nego što sam nekada gledala u 2021.

Godina je bila razorna za rusku opoziciju, kojoj sam ipak u određenoj meri pripadala, iako nisam pridavala mnogo pažnje politici. Mnogi su napustili zemlju pod pretnjom direktnog krivičnog gonjenja, bežeći u prazninu, i pretpostavljam da im nije bilo lako. Meni je imalo više sreće: napustila sam zemlju kako bih gradila oflajn libertariansku utopiju, i ta utopija, Montelibero, prilično je napredovala u realizaciji. Nas, koji smo se preselili u Crnu Goru da gradimo lokalni erzac-ancap, već ima dve desetine, i u novogodišnju noć ćemo se prvi put u celoj istoriji projekta okupiti zajedno za jednim stolom (jedna bomba može da nas pokrije). Ipak, nadam se da nas bomba neće pogoditi, i da ćemo već sledeće godine ovde izgraditi dovoljno pouzdanu platformu za prijem i smeštaj libertarijanaca.

Drugi značajan događaj u životu kanala bio je taj što sam konačno u potpunosti prevela Fridmanovu Mehaniku slobode, i to je najveći od mojih do sada realizovanih projekata. Sada, kao bonus, Oleg Teterevlev snima audio-knjigu, i do danas je stigao do 45 od 66 poglavlja. Mislim da će i audio-knjiga biti završena u 2022. godini. Prevod još tri knjige odvija se u paralelnom režimu, podstaknut vašim donacijama, i pre ili kasnije će takođe biti završen – barem nakon Mehanike slobode sam već uverena da sam sposobna da savladam nešto obimno, a da ne odustanem na pola puta.

Treći važni poduhvat koji je u punom jeku jeste pisanje moje sopstvene knjige o ancapu. Prvi deo, koji sadrži esej o libertarianskom svetonazoru, je potpuno gotov, piše se drugi – o životu u ancapu. Ko zna, možda uspem da i njega završim u 2022. godini.

Što se tiče pokazatelja kanala, njih možete videti ispod na ljubazno poslatoj čestitki od statbota. Po broju čitalaca stigla sam do platoa, kanal je ispao prosečan, i malo je verovatno da će bez agresivnog marketinga rasti primetnim tempom. To me sada više ne brine naročito, jer su se našle druge zanimljive aktivnosti. Opet, moji čitaoci su se pokazali, iako malobrojni, spremnim na poduhvate: među doseljenicima u Montelibero, više od polovine je u projekat ušlo upravo preko mog kanala, što je, naravno, pohvalno. Nadam se da će se ovaj trend nastaviti i ubuduće.

Čestitam svim libertarijancima predstojeću novu godinu. Ne bojte se preuzimanja ambicioznih projekata, držite se jedno drugog i ne zaboravite da, u odnosu na glavnog protivnika, sitni unutrašnji razdori ne znače ništa.

2020, итоги

Godina je bila užasna. Kanal skoro da nije dobio nove pratioce, objave su postale ređe, i uopšte se počeo osećati krizni period žanra. Video kurs o libertarianizmu na kanalu Libertarian Band zapeo je još u proleće, i ubrzo je prekinut usred rečenice. Na pitanja sada odgovaram prilično nevoljno, jer sam u suštini na sve već odgovorila, a ne želim da se ponavljam. Komentarisanje aktuelnih događaja iz svoje perspektive je jedini izduvni ventil, ali to je prilično sekundaran proizvod i ne bih želela da se potpuno fokusiram na to. Ostaju prevodi, ali je štetno prehraniti pratioce i njima.

U takvoj situaciji, naravno, treba započeti neki novi projekat, po mogućnosti uz očuvanje postojećih priprema.

Najočiglednije je sistematizacija onoga što je već napisano, u obliku jedinstvenog povezanog teksta o libertarianizmu. Projekat ima jasan minus. Takvih knjiga je već napisano mnogo, među njima nema nijedne idealne, i moja očigledno neće postati takva.

Drugi pravac – umesto knjige napraviti viki, kako bi se čovek za svaki termin ili pojam mogao uputiti na konkretnu adresu, i time presekli većina sporova o definicijama. Minus – takve aktivnosti nije veoma zgodno osvetljavati na kanalu. Drugi minus – viki je engine za decentralizovano kreiranje sadržaja, tako da će ili ići sporo i turobno u samoće, ili će ovaj prank brzo izmaći kontroli.

Mnogi se takođe žale na ozbiljan nedostatak libertarianske beletristike, i to je potencijalno veoma bogato polje. Istina, plašim se da ću to raditi još veštački nego Ajn Rend. Treba pokušati.

Ukratko, završavam ovu godinu u potpunom kreativnom rastroju, i najviše me čudi što se i dalje nalaze neki ludaci koji mi doniraju. Sa donacijama se zaista radi mnogo veselije, ali je veoma čudno kada neko veruje u tebe više nego ti sama.