Ili – šta nosi slanje bitcoina na ličnu karticu? Jer samo čujem od svih da je samo keš. Postoje li stvarni slučajevi kada je slanje na karticu dovelo do loših posledica? Da li to zavisi od iznosa ili drugih okolnosti?

Najdirektniji način razmene bitcoina za fiat je da sednete jedno pored drugog, dogovorite se o poslu, zatim se iznos u fijatu stavi na sto, prodavac bitcoina ih prenosi kupcu, strane sačekaju prvu potvrdu, nakon čega prodavac uzima fiat sa stola i stavlja ga u džep.

Glavna nepogodnost kod ovakve vrste transakcija je potreba za veoma ozbiljnim poverenjem u kupca. Ništa ne sprečava vlasnika keša da po završetku transakcije izvuče oružje i zahteva svoj keš nazad, a uz to i privatne ključeve od bitcoin novčanika. Korišćenje bankovnih transfera umesto predaje gotovine, barem omogućava da se ne sastajete lično. Zbog toga je prilično veliku popularnost stekla usluga kao što je localbitcoins.

Smisao razmene putem ove usluge svodi se na to da strane ne veruju jedna drugoj, već samoj usluzi. Jedna strana objavi oglas, druga na njega odgovori, nakon čega se bitcoini prodavca (prethodno prebačeni na onlajn novčanik koji pripada usluzi) zamrzavaju. Kada od kupca stigne bankovni transfer, prodavac to signalizira usluzi, i usluga prenosi bitcoine kupcu. Ako nastane konflikt, usluga nastupa kao sudija (takozvani escrow), zahteva od strana dokaze o transferu novca i dokaze da isti nije stigao na račun, nakon čega donosi odluku u korist jedne od strana.

Sa tačke gledišta banke, reč je o transferu od jednog fizičkog lica drugom fizičkom licu. Banka nema pojma o bilo kakvim bitcoinima. Povratak takvog transfera je praktično nerealno. Naravno, banka može u okviru borbe protiv pranja novca da zamrzne transfer, ali to je problem kupca – on neće dobiti bitcoine, zamrznuti iznos će se jednostavno vratiti prodavcu, i on će moći da pokuša ponovo.

Localbitcoins je velika međunarodna usluga koja je dobra jer joj pomoću nje možete nabaviti fiat novac bilo koje zemlje, gde god da se nalazite. Ali konkretno u Rusiji, meni je lično pogodnije da koristim potpuno funkcionalno analogan telegram-bot (njeg samu reklamirala ovde).

U bilo kojoj od takvih usluga postoji i mogućnost kupovine bitcoina za gotovinu. Sama nisam koristila, jer je kurs obično mnogo manje povoljan. Na daljinu se to radi tako što se kartica prodavca bitcoina dopuni gotovinom na bankomatu. Upravo ovaj način obezbeđuje najveću sigurnost pri kupovini bitcoina, jer njegovi lični podaci ne dolaze do bilo koje banke. Što se tiče prodavca, njemu je svejedno, fiat će u svakom slučaju stići na bankovni račun.

Takođe se bitcoini mogu kupiti za keš u kriptomatima, ali ih na taj način još uvek nije moguće prodati za fiat. Kako se Lightning bude uspostavljao, najverovatnije će na tržište izaći kriptomati sa mogućnošću operacija u oba smera.

Rezimiram. Kupovina bitcoina za keš je zaista način da sebi obezbedite dodatnu anonimnost. Prodaja bitcoina za keš je u najboljem slučaju isti rizik, a u najgorem čak i ozbiljniji. Sve dok je obim vaše prodaje mali, primanje fiata na bankovnu karticu je najpouzdaniji način da se zaštitite. Kada obimi porastu, možete primati fiat na kartice različitih banaka. Ako i dalje porastu – pokušajte da koristite posrednike.

A za najveće paranoike želim da preporučim članak sa veoma specifičnog kanala Kriptoagora, gde su opisani još zanimljiviji načini obezbeđivanja anonimnosti pri radu sa fiatom.