Štaviše, interesuje me baš klasično-liberalna perspektiva, a ne anarho-kapitalizam. Ukratko, potreban mi je punopravan kurs mladog ekonomiste: od Mengera i Böhm-Bawerka do Mizesa, Hayeka i Kirznera. Sastavi mi konačno normalan program obuke! Inače ću samo haotično skupljati literaturu iz delova.

Nihilista (pitanje je praćeno donacijom u iznosu od 0.00011848 BTC)

Ja ću, verovatno, dati nekoliko selekcija. Prva je moj sopstveni put, po redu sastavljanja.

1. Jean Callahan. Ekonomija za obične ljude
2. Hernando de Soto. Novac, bankarski kredit i ekonomski ciklusi
3. Ludwig von Mises. Ljudsko delovanje
4. Pavel Usanov. Ciklus predavanja „Nauka o bogatstvu“
5. Elinor Ostrom. Upravljanje zajedničkim resursima
6. Friedrich Hayek. Privatni novac
7. Saifedean Ammous. Bitcoin standard

Kako se to dešavalo? Callahana mi je podbačena dok sam samo hodala i pitala šta je to AEŠ o kojoj ovde tvrdite i gde o tome mogu nešto smisleno pročitati. To se zaista ispostavilo da je prilično smislen uvod. Doživela sam prosvetljenje i dalje sam ciljano gledala šta se nalazi na prednjem kraju AEŠ. Izabrala sam de Sota, kao sasvim živog i okrepljenog savremenika, i odjednom sam savladala svu mudrost koju je izlagao o tome kako je uređeno delimično rezervisanje, bankarski multiplikator i ostala prevara. Dobro, mislim, to je bila zanimljiva specijalna tema, a sada mi dajte nešto najpotpunije i najdetaljnije. Sela sam da čitam Misesa i zaglavila u njemu. On ima dosadan stil, savladala sam samo prve delove, Praksiologiju i Katalaktiku, a posle sam se dosadila. To je bilo nažalost, pa sam prešla na audio prijem, i Usanov je u svom ciklusu predavanja, u suštini, izneo prošireno izlaganje Misesa. Ostrom sam ciljano pročitala jer sam želela da razumem kako je uređen normalan, funkcionalan anarhički socijalizam (to knjiga nije o AEŠ, ali daje materijal koji se kasnije može interpretirati u duhu AEŠ). Hajeka i Amusa sam, opet, sa interesovanjem usvojila, kako bih u opštu sliku ekonomske teorije smestila tako novomodan fenomen kao što je Bitcoin.

Jasno je da je u međuvremenu bilo još nekih knjiga i članaka, ali češće publicistika, poput Bastije, ili ne toliko ekonomija, koliko srodna pitanja: Molinari, Proizvodnja bezbednosti; Rothbard, Etika slobode; Friedman, Mehanika slobode. Posebno je takođe bilo mnogo materijala od Usanova o istoriji ekonomske misli, što je takođe u okviru pitanja pomalo van teme.

Pre otprilike tri godine, odgovarajući na ovo pitanje, dala bih jednostavniji izbor.

1. Pavel Usanov. Nauka o bogatstvu. Odlično menja Callahanu kao uvod, ali se može ostaviti i Callahana, njegov jezik je življi.
2. Pavel Usanov. Ciklus predavanja „Nauka o bogatstvu“ i jednostavno razna slučajna predavanja o različitim specijalnim pitanjima.
3. Saifedean Ammous. Bitcoin Standard. To ne ne toliko zbog nekih nijansi teorije, koliko zbog samoprogramiranja u ulozi bitcoin maksimaliste. Drugim rečima, subjektivni ukus, ne možemo to uzeti u obzir.

A upravo sada je sve postalo znatno jednostavnije, i lista se skraćuje na dve tačke.

1. ChatGPT (ili analog, jer uglavnom ćaskam baš s njim). Tražite da vam ispriča osnove austrijske ekonomske teorije i, postavljajući pitanja tokom izlaganja, proizvoljno produbljujte nijanse. Tokom procesa ispitujte autore: ko je najbolje pisao o ovoj temi.
2. Gemini notebook. Dobivši nazive knjiga od četbota, preuzmite ono što nađete na javnom dostupu i učitajte u NotebookLM. A zatim počnete da mučite taj servis već po sadržaju konkretnih knjiga, pri čemu možete učitati njih nekoliko odjednom, i neuronska mreža će ih sve koristiti za odgovore. Tako ćete dobiti sažetke upravo iz primarnih izvora, oslobođene ideološki protumačenja koje je moguće prilikom komunikacije sa običnim četbotom. Ovaj servis takođe može generisati i audio rezimee za one koji bolje razumeju slušanjem, ali njihovo kvalitet me još uvek ne zadovoljava previše.

Naravno, nahranila sam ChatGPT nacrt posta. On je mrzovoljno izjavio da ne treba očekivati previše od jadnog deljenja konkurenata, i da ja, naravno, uzalud ne preporučujem još mnoštvo potpuno neophodnih knjiga, i da nikog nije briga što ih ja lično nisam pročitala, ali da u svakom pristojnom izboru moraju biti. Da bih se osigurala u času pobune mašina, izvršavam preporuke.

1. Israel Kirzner. Konkurencija i preduzetništvo. Skup ideja iz Kirznera sam prihvatila u raštrkanom obliku kroz različite članke i predavanja, ali pošto je stvar takva, moraću da pokušam da pročitam te koncepte u originalnom izlaganju.
2. Friedrich Hayek. Individualizam i ekonomski poredak. Ideje spontanog poretka postale su toliko uobičajene u raspravama libertarijanaca da mi čak nije ni padalo na pamet da pogledam šta je o toj temi pisao jedan od glavnih autora koncepta. Takođe ću morati to da ispravim.
3. Carl Menger. Osnovi političke ekonomije Zainteresovana ne toliko istorijom AET, koliko aktuelnim stanjem teorije, retko sam ulazila u 19. vek, pa tako nisam uložila trud ni da se upoznam sa Mengerom, koji je zapravo postavio temelje austrijske ekonomske teorije. Najverovatnije neću ni pokušati, ali možda je neko od čitalaca pristalica tradicionalnijih pogleda na savladavanje složenih predmeta i želi da prati put razvoja teorije. U tom slučaju, ova knjiga postaje dobra polazna tačka.

ChatGPT takođe toplo preporučuje Mizesovu „Teoriju i istoriju“ (to su pre razmišljanja o metodologiji nego direktno ekonomska teorija) i Böhm-Bawerkovu „Pozitivnu teoriju kapitala“ (teorija kapitala je veoma razvijena od strane njegovih naslednika, pa je preporuka, kao i u slučaju sa Mengerom, više informativnog karaktera). Uz to, ove dve knjige nisam uspela odmah da pronađem u elektronskom obliku, tako da će upoznavanje sa njima ionako biti lakše indirektno, preko pitanja četbotu, ako ih ne nabavite u štampanom izdanju.