Daniil

Koliko sam razumela, glavna poruka kluba je sledeća: oružje je, naravno, super, ali uspeva se retko koristiti za samoodbranu, a bezbedno – još ređe. U međuvremenu, libertarijancu nije samo korisno znati kako da se zaštiti u najrazličitijim situacijama, već ta veština, kada se primeni, sama po sebi reklamira libertarijansku ideologiju.

U predloženom članku opisuje se da, u okviru privatne proizvodnje bezbednosti, svet nije samo privatna security agencija – pošto je ova sfera veoma strogo regulisana od strane države, i stoga takva preduzeća, prvo, pružaju svoje usluge nesrazmerno skupo, a drugo, spektar usluga ne pokriva sve vrste potražnje.

Umesto security agencija, predlaže se oživljavanje tako blagog i humanog sredstva za ublažavanje neprijateljskih kontragenata, kao što je angažovanje tima obučenih mišićavaca sa snažnim pesnicama. Naravno, u većini slučajeva se ovo ne može smatrati alternativom angažovanju profesionalne bezbednosti, ali za organizaciju nekih libertarijanskih događaja takva teška artiljerija kao što su security agencije i nije potrebna. Da, zapravo, čak je i angažovanje obučenih boraca za obezbeđivanje sale ili suvišno (po pravilu, dovoljno je opominjanje i pretnja pozivanjem policije), ili nedovoljno (ako je agresor zapravo policija).

Zato je to stilizovano. Na kraju krajeva, ni od press-wall-a nema direktne koristi, fotografisati se može i ispred praznog zida – ali ipak se naručuje njihov štampanje. Tako i pravilnom ankap obezbeđenjem ne bi trebalo zapostaviti otprilike iz istih razloga.

Članak se završava pozivom za pristupanje klubu (koji pretpostavljeno želi vremenom da mutira u takvu borbenu korporaciju) i pretplatu na kanal Ljudi Dobre Volje. Otišla sam da pogledam kanal, tamo postoji zanimljiv Kodeks Čoveka Dobre Volje. Kodeks je prožet vrednostima republikanizma o kojima toliko ubedljivo govori Rodion Belkovič, i generalno crta prilično privlačan imidž. Dakle, pročitajte, korisno je za dušu.