Sada možemo jasno videti gde vodi nasilje kao metod rešavanja problema i postizanja ciljeva. Bez obzira na to ko i kakvih stavova zastupa po pitanju konflikta na Donbasu, Donjecke i Luganske narodne republike, odnosa između Ukrajine i Rusije, stanja stvari u obe zemlje, ko je u pravu, a ko nije, u svim mogućim pozicijama upravo pokušaj da se nešto postigne nasilnim, u ovom slučaju vojnim putem, može se nazvati i primarnim uzrokom i faktorom koji pogoršava postojeće probleme.
Uostalom, čega možemo očekivati u svetu gde se vlade i države proglašavaju „monopolistima“ prava na „legalnu“ primenu nasilja u postizanju određenih ciljeva. I sada je vlada Rusije jednostavno iskoristila takvo „pravo nasilja“. Kao što će to iskoristiti i bilo koja druga vlada koja se oslanja na silni instrument, ako joj se to učini dovoljno profitabilnim.
Neko može opravdati ono što se dešava time da je to odgovor na nasilje vlade Ukrajine prema stanovnicima Donbasa koji ne žele da joj se pokore. Ali čak i ako je tako – mogu li se u ovom slučaju opravdati bilo koje silne mere, osim onih koji su isključivo zaštitne? Može li se opravdati invazija u mirne gradove sa pratećim ljudskim žrtvama? Ne i još jednom ne! I ako neko misli drugačije, ako neko smatra smrt ljudi adekvatnom i dopustivom cenom zarad postizanja određenih geopolitičkih ciljeva, onda se njegovo mišljenje može nazvati samo pozicijom nasilnika i psihopate kojeg nije briga za ljudski život. I već sam više puta rekao da pozicija koja dopušta silnu prisilu, nanošenje štete i ubijanje ljudi, jednostavno nema pravo postojanja.
Naravno, stvarnih nasilnika i psihopata u društvu je samo mizerni procenat, mnogo više ljudi takvu poziciju zastupa jednostavno iz svoje gluposti i nerazumevanja. Upravo je mizerni procenat ljudi bio odgovoran za nasilne napade u celoj istoriji čovečanstva, dok to ogromnoj većini ljudi nikada nije bilo potrebno – oni imaju svoje porodice, brige i ciljeve, a uopšte, oni jednostavno instinktivno osećaju odbojnost prema nasilju i nikada ne bi mogli sopstvenim rukama počiniti ubistvo.
Razumejući sve ovo, prvo moramo se boriti protiv nasilja kao pristupa postizanju bilo kakvih ciljeva, protiv postojanja bilo kakvih silnih struktura u društvu koje mogu imati prednost u svom potencijalu nasilja u odnosu na obične ljude, a najvažnije – protiv nasilnika kojima ubistvo ne predstavlja problem, i sa takvom pozicijom oni sasvim uspešno napreduju ili u silne strukture ili u vladine organe. Jer dok god neko ima mogućnost da slobodno vrši nasilje, on će to učiniti u težnji ka svojim ciljevima pri prvoj pogodnoj prilici. A ako neko zastupa nasilne stavove i poseduje vlast nad određenim silnim strukturama, opremljenim nasilnim ljudima, tada čak i rat prestaje da bude nešto iznenađujuće i neočekivano.
Borite se protiv nasilja i rata. I ostanite sa nama kako biste saznali više o tome kako možemo rešiti problem nasilja i postići slobodno nenasilno društvo.
