Anonimno pitanje

Da, zaista, vlasništvom može postati samo redak resurs. Dok informaciju poseduje desetak ljudi, to je redak resurs. Kada je informacija poznata svima, o kakvoj retkosti se može govoriti? U međuvremenu, pravo patenta je nasilno nametanje stanja u kojem svi nešto znaju, ali su u obavezi da se pretvaraju da ne znaju. To je kao da napravim kul print na majici, nosim je, a zatim progonim sve koji su dobili inspiraciju tim printom i napravili sebi isti ili na neki kreativan način preradili ideju.

Ali pitanje nije bilo u tome, već u tome kako će se promeniti brzina pojavljivanja novih tehnologija kada pravo patenta umre.

Promeniće se sam način pojavljivanja novih tehnologija. Sada je isplativo razvijati nešto kao izolovan tim, ne znajući nad čim rade konkurenti, trošiti gomilu resursa na zaštitu od curenja informacija, a zatim dobiti patente – i time zatvoriti put drugima. To je to, imaš prioritet, možeš da odahneš i mirno koristiš rezultate, dok drugi pokušavaju da pronađu zaobilazne puteve za razvoj tehnologije koje nisi zaštitio patentom.

U odsustvu patenata biće isplativo raditi maksimalno otvoreno i razmenjivati sve međurezultate sa svima koji žele. Brzina razvoja će porasti. Efikasnost tehnologija će porasti jer neće biti potrebe za korišćenjem zaobilaznih nepatentiranih puteva.

Pita se, zašto bi proizvođači uopšte onda hranili svoje programere, zar im nije isplativije da uštede na njima i koriste tuđa dostignuća? Ne, nije isplativije, jer će maksimalnu dobit na tržištu dobiti onaj ko prvi uspe da uspostavi proizvodnju i prodaju, a za to je potrebno biti veoma blisko povezan sa svim najnovijim razvojima. Zato sopstveni tim programera nije samo element prestiža, već i sposobnost da se ostane na samom čelu tehnološkog razvoja.

Kao rezultat, oni koji žele da ostanu na mestu moraće da trče napred još brže nego sada, jer nijedna država nikome neće vezivati noge bilo kakvim pravom patenta.