Libertarijanska teorija rata. 1. Postavljanje problema.
Čovek ne vodi ratove stalno, ali sama perspektiva mogućeg rata već ostavlja otisak na njegov način života. Zato, razmatrajući rat, ne treba se ograničavati samo na posmatranje samih borbenih radnji. Moraćemo da razgovaramo i o mirnom životu.
Zadatak libertarijanske teorije rata na svakoj fazi ljudske delatnosti je da ocrti okvire dozvoljenog, ponudi ugao gledišta i poželjne ishode, ali da ne diktira jedini ispravan način delovanja.
1.2.1. Priprema za rat
Najvažnija stvar koju treba razumeti o ratu je da je to veoma skup način rešavanja konflikta. Skupo je proučavati potencijalne protivnike. Skupo je gomilati resurse za borbene akcije. Prokleto je skupo gomilati odlučnost da se započne rat. Skupo je ratovati. Skupo je okončati rat. Skupo je uklanjati negativne posledice rata.
Zato svako mora voditi sopstvenu kalkulaciju: koliko je spreman da potroši u svakom trenutku kako bi oni ratovi koje smatra dovoljno verovatnim, ili se uopšte ne bi desili, ili bi mu doneli minimalnu štetu, ili čak ostavili u boljem položaju nego što je bio pre rata.
Da bi se takve kalkulacije mogle voditi, potreban je sistem vrednosti, tako da svaka priprema za rat mora početi pitanjima o tome šta je čoveku važnije, a šta manje, koje interese je spreman da brani, a na koje je spreman da odustane, čiju pomoć je spreman da prihvati, a čiju nikako ne, kojoj se zajednici je spreman da pridruži, a sa kojom je spreman da se bori samo da se ne bi pridružio, i tako dalje.
Nakon što se vrednosti razjasne, čovek može graditi strategije za različite vrste ratova, ujedinjavati ih u sopstvenu vojnu doktrinu – a zatim započeti akcije za realizaciju te doktrine.
1.2.2. Ulazak u rat
Čak i ako sistem vrednosti diktira čoveku potrebu za ulaskom u rat, za to mogu postojati manje ili više pogodni momenti. Uz sve ostalo jednako, lakše je ući u rat kada je protivnik jedan, nego kada ima saveznike; kada protivnik nije siguran u svoju ispravnost, nego kada je pun odlučnosti; kada je protivnik slab; kada je primoran da ulaže dodatne napore da odbrani ono što mu je posebno drago; kada su okolina sigurna u protivnikovu neispravnost; kada je okolina spremna da pomogne u ratu.
Međutim, što više faktora pogoduje ulasku u rat, to će više faktora doprinositi tome da se protivnik preda bez borbe. Libertarijansko svetonazor, naravno, diktiraće težnju upravo ka takvom ishodu kao najpovoljnijem. Ipak, u stvarnosti se može ispostaviti da će u rat morati ući i u nepovoljnim uslovima. Na primer, u slučaju napada protivnika koji ima nadmoćne snage. Štaviše, u stvarnosti se može pojaviti čak i potreba da se sami predamo bez borbe, i za donošenje takve odluke takođe je potrebno razviti kriterijume.
1.2.3. Metode rata
Rat je konflikt u kojem su ljudi spremni da ubijaju. Ipak, spremnost se može izraziti u različitom stepenu. Može se truditi da se protivniku nanese minimalna šteta, da se demonstrira sopstvena izdržljivost i da se gura on ka ideji o besmislenosti nastavka rata i poželjnosti sklapanja mira. A može se i udariti po njemu svim silama, pokušavajući da ga što pre potpuno uništi i da se odmah vrati iz neprirodnog stanja rata u željeni i komforni mir. Može se staviti u prvi plan minimizacija sopstvenih gubitaka, a može i nanošenje maksimalne štete protivniku. Može se minimizovati kolateralna šteta po okolinu, a može se to smatrati niskoprioritetnim zadatkom.
Rat neizbežno menja okolni svet. Metode vođenja rata mogu promeniti odnos okoline prema toj borbi, i to će u proces uneti teško predvidljive korektive. Deo ciljeva rata može se pokazati lako dostižnim, a deo gotovo neostvarivim. U svakom trenutku rata biće potrebno ažurirati svoje proračune o opravdanosti trenutnih metoda.
1.2.4. Izlaz iz rata
Vođenje rata donosi gubitke sebi i protivniku, radosti i razočaranja, njegov tok se može nepredvidivo menjati, i sve to treba uzeti u obzir u realnom vremenu. Ranije ili kasnije ratovi se završavaju, i da bi se razumelo kada i kako je najbolje to učiniti, bilo bi dobro imati i kriterijume.
Varijanti izlaska iz rata ima mnoštvo – herojska ili bezslavna smrt, uništenje protivnika, sklapanje mirovnog sporazuma, kapitulacija, prihvatanje kapitulacije protivnika, ili jednostavno prestanak ratnih radnji i prelazak rata u hladnu fazu, kada neprijateljstvo ostane, ali je to sada samo dugotrajan konflikt.
1.2.5. Sumiranje ishoda rata
Ako je rat završen vašom smrću, slobodno preskočite ovu fazu. U ostalim slučajevima, biće korisno analizirati tok rata, izvući zaključke o uspešnim i neuspešnim potezima, korigovati svoje strategije, odrediti budžete za obnovu izgubljenog i za isplate odšteta, planirati finansiranje priprema za predstojeće ratove, i, naravno, obogatiti svetsku kulturu pričama o delima učinjenim tokom ovog sukoba.
Čak i ako je rat započet zbog trivijalnosti, vođen besmisleno i završio se ničim, to i dalje daje mogućnost da se izvuče zaključak, barem „nikada više“.
1.2.6. Ponovo o hipotetičkim subjektima
Ali najteži zadatak libertarijanske teorije rata jeste ispravan opis toga u kojoj meri se rat vodi između ljudi, sa njihovim individualnim interesima koji ulaze u konflikt, a u kojoj meri između kolektivnih hipotetičkih subjekata. Gde ratuje čovek protiv čoveka, čak i u sastavu organizacije, a gde ratuju, recimo, libertarijanizam i etatizam. Zbog toga će se ovde često koristiti leksikon koji je čovečanstvo razvilo za opisivanje natprirodnih pojava. Međutim, kao što proračuni koristeći imaginarne brojeve na izlazu daju rezultate koje instrumenti mogu potpuno izmeriti, tako i razmatranja uz angažovanje pojmova kao što su duhovi moraju na kraju da se svedu na preporuke za konkretne ljude, a duhovi iz izlaganja moraju da nestanu.
1.1. Zašto izdvojiti takvu suštinu kao što je rat
2.1. Pripremamo se za rat