Libertarijanska teorija rata. 2. Teorija rata.
Tokom cele knjige neprestano se ponavlja misao da je rat skup, a dugotrajan rat katastrofalno skup. Ako rat nije bilo moguće sprečiti, onda ga treba barem što pre okončati. Zapravo, nema čak ni smisla govoriti o kriterijumima kada vredi pokušati izaći iz rata, radije bi trebalo razmotriti suprotne kriterijume – kako razumeti da je još rano za izlazak iz rata.
U svakom trenutku rata se može sa većim ili manjim sigurnošću razumeti da li je njegov cilj već postignut i kakav je pravac razvoja situacije, što nam daje četiri različita slučaja koja vredi razmotriti pojedinačno.
2.4.1. Cilj je postignut, situacija se poboljšava
U slučaju rata za resurse, uspešno ste osvojili/odbranili spornu imovinu. U slučaju rata mržnje, uspešno ste uništili objekat vaše mržnje (ili subjekt koji vas mrzi). U slučaju rata za slobodu, obezbedili ste sebi efektivnu kontrolu sopstvenih postupaka. Pritom protivnik nastavlja da slabi pod vašim udarcima, a razvoj situacije se očigledno odvija u vašu korist. Da li nastaviti rat?
Mnogo toga zavisi od stava trećih strana. Ako vaši postupci nastavljaju da izazivaju odobravanje okoline, postoji velika iskušenje da dokrajčite neprijatelja i time potpuno zatvorite pitanje na vidljivo budućnost. Međutim, upravo u takvom izuzetno povoljnom rasporedu događaja, vredi pokušati umesto toga da već poraženog neprijatelja učinite svojim budućim saveznikom. Za to će biti potrebno ponuditi mu neočekivano počasne uslove predaje i, u slučaju pristanka, odmah nakon sklapanja mira preduzeti mere za uspostavljanje čvrstih veza.
Teoretski, mogu postojati egzistencijalni konflikti u kojima je rat moguć samo do potpunog uništenja jedne od strana, ali u takvom konfliktu upravo to i jeste cilj rata, što znači da on ne spada u razmatrani kategoriju, jer cilj još nije postignut.
2.4.2. Cilj je postignut, situacija se pogoršava
Pogrešno ste procenili snage, uspevši da postignete cilj rata zahvaljujući efektu iznenađenja, sreći ili prevelikom naporu, ali shvatate da teško ćete moći da zadržite osvojeno u bliskoj budućnosti. Sasvim je očigledno da će u ovoj situaciji trenutno sklapanje mira uz priznavanje statusa quo biti vaše najbolje rešenje. Takođe je sasvim očigledno da će to biti težak zadatak, jer će protivnik imati sve osnove da veruje da će se status quo u budućnosti promeniti u njegovu korist.
U ovoj situaciji bi najpametnije bilo pokušati da kao uslove mira ponudite fiksiranje cilja koji ste postigli, plus velikodužnu kompenzaciju čije je isplatu poželjno rasporediti tokom vremena. I ako taj potez uspe, dalje, kao i u prethodnoj varijanti, pokušati da bivšeg neprijatelja pretvorite u novog saveznika.
Ako protivnik ne pristane na takve uslove, moraćete da odlučite: ili da napravite delimične ustupke u vezi sa ciljem, ili, ako vam je to principipno pitanje (na primer, u slučaju rata za slobodu), da pretićete ratom iscrpljivanja u kojoj će obe strane sigurno izgubiti.
2.4.3. Cilj nije postignut, situacija se popravlja
Na prvi pogled, ovo je najočigledniji scenario u kojem treba samo nastaviti rat, pošto sve ide tako uspešno. Međutim, čak i ovde se može pokušati uštedeti. Recimo, nudite protivniku da prekine nepotreban otpor i odmah ispuni vaše zahteve, što bi vam obezbedilo ostvarenje cilja rata. Možete, takođe, ponuditi protivniku isplatu sredstvima koja biste ionako potrošili pokušavajući da postignete cilj silom.
Naravno, ako je ovo rat mržnje, takvi manevri izgledaju veoma čudno; tada morate ili postići svoj cilj silom, ili nekako iznuditi da vam saveznici vašeg protivnika predaju njega na rascelivanje.
2.4.4. Cilj nije postignut, situacija se pogoršava
U ovom slučaju, čini se da ste napravili veliku grešku jer niste bili dovoljno spremni za rat. Pa, ako uspete brzo da fiksirate gubitak i sklopite mir pod prihvatljivim uslovima, imate sreće. Ako ne – moraćete da vodite rat iscrpljivanja sve dok protivnik ne smatra da vas je dovoljno kaznio, ili dok vam ne nametne potpuno robovske uslove mira.
2.3. Vodimo rat
2.5. Sumiramo ishod rata