Mreža država. 1. Brzi start.

Projekat nije nacija, iako to može postati. Ovde opisujemo miran, reproduktivni proces transformacije onlajn zajednice zasnovane na projektu u fizičku državu sa virtuelnim glavnim gradom: mrežna država, sekvel nacionalne države.

Želimo da imamo mogućnost da mirno pokrenemo novu državu iz istog razloga iz kojeg nam je potreban gol parče zemlje, čist papir, prazan tekstualni bafer ili novi startap. Zato što želimo da izgradimo nešto novo bez istorijskih ograničenja.

Finanska potražnja za čistim listom je očigledna. Ljudi kupuju milione akara slobodne zemlje i svake godine stvaraju stotine hiljada novih kompanija, trošeći milijarde samo da bi počeli od nule. I sada, kada je moguće stvarati ne samo nove kompanije, već i nove zajednice, pa čak i nove valute, vidimo kako se ljudi okupljaju, želeći da stvaraju i njih.

Društvena vrednost čistog lista je takođe očigledna. Samo u tehnološkom sektoru je mogućnost stvaranja novih kompanija u poslednjih nekoliko decenija stvorila bogatstvo u iznosu od triliona dolara. Zapravo, ako zamislimo svet u kojem ne možete jednostavno uzeti čist papir, već prvo morate obrisati stari, gde ne možete jednostavno kupiti golu zemlju, već morate srušiti postojeću zgradu, gde ne možete jednostavno osnovati novu kompaniju, već ćete morati da reformišete postojeću firmu, videli bismo beskrajni konflikt zbog ograničenih resursa.

Da bismo zamislili taj čudni svet, možda nećemo morati previše da koristimo maštu. On liči na naš. U dalekoj prošlosti ljudi su mogli pisati samo na glinenim tablicama, u bliskoj prošlosti su ih pogubili zbog preduzetništva, a u bukvalno našem sadašnjem vremenu vode se rasprave o zameni drevne benzinske pumpe. U svim tim slučajevima, početi od nule bilo je tehnološki nemoguće, politički nemoguće ili pravno kažnjivo.

I danas, sa svim tim zemljama, gradovima, nacijama, vladama, institucijama i većinskim delom fizičkog sveta, mi se nalazimo upravo u takvoj realnosti. Pošto je potpuno novo nezamislivo, mi se borimo za staro.

Ali, možda ćemo uspeti to da promenimo.

1.5.1. Kako stvoriti novu zemlju

Postoji najmanje šest načina da se stvori nova zemlja; tri uobičajena i tri netradicionalna. Predstavićemo ih samo da bismo se kasnije zauzeli u korist sedmog.

1.5.1.1. Izbori

Najobičniji način da se stvori nova zemlja je osvojiti na izborima dovoljno moći da se ili (a) prepišu zakoni postojeće države, ili (b) stvori novo od nule, uz priznanje međunarodne zajednice. Ovo je najrasprostranjeniji diskutovan put i, svakako, njime idu mase — možda čak i previše velike mase.

1.5.1.2. Revolucija

Drugi očigledan put je politička revolucija. Ne savetujemo pokušaj da se to uradi. Posebno važni izbori se ponekad nazivaju revolucijama, iako je revolucija obično povezana sa krvoprolićem. Revolucije se dešavaju retko, ali svi znaju da one znače novu vladu.

1.5.1.3. Rat

Treći opšteprihvaćeni način formiranja nove države je pobediti u ratu. Takođe ne savetujemo pokušaj da se to uradi. Rat je, naravno, način koji nije u potpunosti nezavisan od prethodno pomenuta dva. Zaista, kako izbori, tako i revolucije mogu dovesti do ratova, koji će na kraju dovesti do formiranja novih političkih formacija. Kao i revolucija, rat je redak i nepoželjan, ali je sredstvo za preslagivanje državnih granica.

1.5.1.4. Mikronacije

Sada prelazimo na nestandardno. Najočigledniji od netradicionalnih pristupa — i onaj o kojem većina ljudi misli kada čuje koncept „stvaranja nove države“ — jeste onaj kada neki čudak postavi zastavu na morsku platformu ili sporni deo zemlje i proglasi sebe kraljem ničega. Ako je problem sa izborima u tome što ih brine previše mnogo ljudi, onda je problem sa tim takozvanim mikronacijama u tome što se o njima brine previše malo ljudi. Pošto je država (kao i valuta) po svojoj prirodi javni posao, nekoliko ljudi u pustini ne može organizovati vojsku, obezbediti poštovanje zakona ili dobiti priznanje drugih država. Štaviše, iako se postojeća država može zadovoljiti time što dozvoljava ljudima da bezopasno ⁵ organizuju igre uloga u lažnoj državi u svom dvorištu, stvarna pretnja suverenitetu obično izaziva odgovor stvarnim oružjem, bilo da su to Folklandi ili Sahalin.

1.5.1.5. Sisteding

Ovde stvari postaju zanimljivije. Koncept koji je osmislio Patri Fridman i podržao Piter Til, sisteding u suštini počinje zapažanjem da postoje krstarašice, i postavlja pitanje možemo li preći sa nekoliko nedelja plovidbe na polu-stalno stanovanje u međunarodnim vodama (uz česta pristajanja, naravno). Ako cena krstarašica padne, ovaj pristup će postati izvodljiviji. Ali iako postoje ljudi koji žive na krstarašicama cela godinu, još nismo videli skaliranje ove prakse ⁶.

1.5.1.6. Svemir

Možda najprestižniji od načina za stvaranje nove zemlje je ideja kolonizacije drugih planeta. Za razliku od sistedinga ili mikronacija, osvajanje kosmosa je počelo na vladinom nivou i bilo je veličano u mnogim filmovima i televizijskim serijama, zbog čega ima viši stepen društvene prihvatljivosti. Ovaj put se obično doživljava kao privremeno tehnički neizvodljiv, a ne samo kao ludost. Elon Maskov SpaceX je organizacija koja ozbiljno razmatra logistiku stvaranja nove države na Marsu.

1.5.1.7. Mrežne države

I, na kraju, dolazimo do naše preferirane metode: mrežne države. Naša ideja je da počnemo od oblaka, a nakon toga se spustimo na zemlju. Umesto da počnemo od fizičke teritorije, počinjemo od digitalne zajednice. Kreiramo startup zajednicu, organizujemo je u mrežni savez, zajednički finansiramo fizičke čvorove mrežnog arhipelaga i — u pravom trenutku — na kraju pregovaramo o diplomatskom priznanju kako bismo postali prava mrežna država. Gradimo embrionalnu državu kao projekat otvorenog koda, organizujemo našu unutrašnju ekonomiju oko rada na daljinu, negujemo sopstvena shvatanja civilizovanosti, modelujemo arhitekturu u virtuelnoj stvarnosti i stvaramo umetnost i književnost koji odražavaju naše vrednosti.

Kada zajednički kupujemo teritoriju u stvarnom svetu, to ne mora nužno biti kontinuirana teritorija. Jer, podcenjena činjenica je da internet omogućava da kreiramo mrežne enklave. Drugim rečima, mrežni arhipelag ne mora da kupuje svu svoju teritoriju na jednom mestu u isto vreme. On može povezati hiljadu apartmana, stotinu kuća i desetak slepih ulica u različitim gradovima u novu fraktalnu državu sa sedištem u oblaku. Članovi zajednice migriraju između ovih enklava i dokupuju teritorije u blizini, pri čemu je svako pojedinačno ili zajedničko stambeno jedinica potpuno nezavisna prilika za ekspansiju. I ako za tradicionalnu državu postoje samo četiri pravca širenja (sever, istok, jug i zapad), za hiljadu enklava takvih pravaca postaje četiri hiljade.

Ono što smo do sada opisali veoma je slično etničkoj dijaspori, u kojoj su emigranti rasuti širom sveta, ali su povezani kanalima komunikacije jedni sa drugima i sa domovinom. Poenta je u tome što je u našem slučaju to obrnuta dijaspora: zajednica koja se prvo formira na internetu, gradi kulturu onlajn, i tek onda se okuplja uživo radi izgradnje stambenog i infrastrukturnog kapaciteta. U izvesnom smislu, možete o svakom fizičkom iznajmljenom mestu ove digitalne zajednice razmišljati kao o oblaksom ambasadorskom predstavništvu, sličnom samoproglašenim Bitcoin ambasadama, koje su nastale širom sveta kako bi pomogle ljudima da bolje razumeju Bitcoin. Novopridošlim mogu posetiti virtuelni ili fizički deo mrežne države, izvršiti beta testiranje i doneti odluku – da li da odu ili ostanu.

Sada, nakon svih ovih razgovora o ambasadama i državama, može se sasvim tvrditi da mrežne države, poput gorepomenutih mikrodržava, takođe predstavljaju samo igru uloga. Međutim, za razliku od mikrodržava, one su strukturirane tako da budu masovna igra uloga, podvig mašte koji praktikuje veliki broj ljudi istovremeno. A iskustvo sa kriptovalutama u poslednjoj deceniji pokazuje nam koliko moćna može biti takva zajednička igra uloga.

1.5.2. Minimalna neophodna inovacija

Hajde da se na trenutak zaustavimo i rezimiramo. Glavna razlika između sedme metode (mrežne države) i prethodnih šest (izbori, revolucija, rat, mikrodržave, sisteding i svemir) leži u tome što sedma metoda balansira između praktičnosti i nepraktičnosti.

U naše vreme postalo je moguće kreirati onlajn zajednice od miliona ljudi, pokrenuti digitalne valute od milijarde dolara i projektovati zgrade u virtuelnoj stvarnosti, a zatim zajedničkim snagama materijalizovati ih u stvarnosti. Koncept mrežne države objedinjuje mnoge postojeće tehnologije, a ne zahteva izumljanje novih, kao što su rakete sposobne da lete na Mars ili morska naselja pogodna za stalni život. Istovremeno, ona izbegava očigledne puteve poput izbora, revolucija i ratova — svi oni su previše ružni i nijedan ne ostavlja dovoljno prostora za individualnu inicijativu.

Drugim rečima, mrežna država uzima najpouzdaniji set tehnologija koji imamo na raspolaganju – onaj koji je izgrađen oko Interneta – i koristi ga za zaobilženje političkih kontrolnih tačaka, ne čekajući buduće fizičke inovacije.

1.5.3. Šta smatrati novom zemljom?

Nakon opisa ovih sedam metoda, pažljiv čitalac će primetiti da smo malo požurili sa definisanjem toga šta je to „nova zemlja“.

Prvo, šta podrazumevamo pod novom zemljom? Jedna od definicija je da stvaranje nove zemlje podrazumeva naseljavanje potpuno nove teritorije, kao što je kolonizacija Marsa. Druga definicija kaže da prosta promena oblika vladavine zapravo menja zemlju, na primer, prelazak Francuske sa Druge francuske republike na Drugu francusku imperiju. Umesto da koristimo ove stroge ili neodređene definicije, koristićemo kako numeričke, tako i društvene definicije nove zemlje.

Numerička definicija počinje tako što zamislimo hipotetski sajt nationalrealestatepop.com, sličan coinmarketcap.com, koji agregira kriptografski proverene registre startap zajednica koje teže da postanu mrežne države. Ovaj kontrolni panel bi u realnom vremenu prikazivao broj članova zajednice, površinu nekretnina u vlasništvu tih članova i on-chain prihode zajednice. Startap zajednica sa pet miliona ljudi širom sveta, hiljadama kvadratnih milja (nespojenih) zemljišta u vlasništvu zajednice i milijardama godišnjeg prihoda, imala bi neosporan značaj izražen u brojevima.

To nas, sa svoje strane, dovodi do društvene definicije: nova zemlja je ona koja je diplomatski priznata od strane drugih zemalja kao legitimna država sposobna za samoopredeljenje. Država sa dovoljnim brojem takvih bilateralnih odnosa imala bi društveni značaj koji joj omogućava da se pridruži grupi već postojećih država, kao što su ASEAN, OAS, Afrička unija, EU ili Ujedinjene nacije.

Ovu kombinaciju brojčkih i društvenih pokazatelja može ilustrovati pojava kriptovalute. Prvobitno ignorisan, a potom ismevan kao očigledan neuspeh, pet godina nakon svog izumljivanja, Bitcoin je dostigao tržišnu kapitalizaciju od milijardu dolara (brojčni uspeh) i naknadno je uvršten na liste CNBC i Bloomberg zajedno sa akcijama „plavih čipova“ (forma društvenog priznanja). Na svakom koraku, Bitcoin je mogao nastaviti da raste u brojkama sam po sebi, a za njim bi usledilo veće društveno priznanje. Do 2020. godine promenio je putanju delovanja Narodne banke Kine, MMF, Goldman Sachs, JP Morgan i Svetske banke. Do 2021. godine bitcoin je postao zakonito sredstvo plaćanja u El Salvadoru, suverenoj državi. A već do sredine 2022. godine, sledila ga je Centralnoafrička Republika, dok su desetine drugih zemalja, uključujući Panamu, ozbiljno razmatrale sličnu mogućnost.

1.5.4. Većina zemalja su male

Kriptovaluta može dostići slične visine jer novac ima i kvantitativne i društvene aspekte.⁷ Brojke se mogu akumulirati pre nego što usledi društveno priznanje. Čim je Bitcoin dokazao da se ne može lako falsifikovati ili hakovati, opšte verovanje miliona držalaca kriptovaluta širom sveta ispostavilo se dovoljnim da podigne BTC sa nulte vrednosti na tržišnu kapitalizaciju od milijardi dolara, a odatle i do liste na svakoj berzi i u Bloomberg Terminalu. Ovaj mrežni efekat je otvorio put ka još većim brojčanim vrednostima i pokrenuo ciklus pozitivne povratne informacije.

Može li startup zajednica krenuti istim putem? Da. Kriptografski proverljiv registar može dokazati da određena startup zajednica ima od 1 do 10 miliona pristalica, velike rezerve kriptovaluta, godine neprekidnog postojanja i fizičke imovine širom zemlje. Zatim bi se ovaj kvantitativni značaj mogao koristiti za umnožavanje socijalnog značaja – putem diplomatskog priznanja.

Zašto? Zato što su većina zemalja male. Nova država sa populacijom od 1 do 10 miliona ljudi bila bi uporediva sa većinom postojećih država. Od 193 priznatih suverenih država UN 20% ima populaciju manju od 1 milion ljudi, a 55% – manje od 10 miliona ljudi. To uključuje mnoge zemlje koje se obično smatraju potpuno legitimnim, kao što su Luksemburg (615 hiljada), Kipar (1,2 miliona), Estonija (1,3 miliona), Novi Zeland (4,7 miliona), Irska (4,8 miliona) i Singapur (5,8 miliona). Takav „broj korisnika“ je iznenađujuće mali prema standardima mrežne industrije!

Naravno, sam broj nije sve. Važna je takođe snaga posvećenosti našoj hipotetičkoj mrežnoj državi, kao i vreme posedovanja imovine, računane kao imovina mrežnih građana, procenat sopstvenog kapitala, uskladištenog u valuti mrežne države, i udela članova zajednice među ukupnim brojem kontakata građanina.

Ipak, kada se setimo da Facebook ima više od 3 milijarde korisnika, Twitter više od 300 miliona, a mnogi pojedinačni uticajni ljudi više od 1 milion pratilaca, nije toliko ludo zamisliti da možemo izgraditi startup zajednicu od 1-10 miliona ljudi sa autentičnim osećajem nacionalnog samosvesti, sa integrisanom kriptovalutom i planom za kofinansiranje mnogih teritorija širom sveta. Pomoću interneta možemo digitalno povezati ove razbacane enklave u politički entitet novog tipa koji će dobiti diplomatsko priznanje – mrežnu državu.

⁵ Ovde se misli na takozvane igre uloga uživo (live-action roleplaying games), koje se na ruskojezičnom prostoru jednostavno nazivaju igrama uloga. Takođe, igrama uloga se često nazivaju i situacije u kojima odrasli bave nekim besmislenim pretvaranjem.

⁶ Zaista verujemo da se sisteding dugoročno može oživeti. Zašto? Zato što se može učiniti delom paradigme mrežne države. Jednostavno treba da izgradite startap zajednicu sposobnu da se ugovori zakup krstarašnjice. Naravno, vaše društvo neće početi sa nečim toliko skupim; za početak će biti potrebno dobiti mnogo skromnije delove teritorije širom sveta i povezati ih u mrežni arhipelag. Ali čim imate startap zajednicu sa desetima hiljada članova, postaje moguće nešto prilično ludo, poput krstarašnjice finansirane putem kravdfandinga.

⁷ Tehnička činjenica postoji potpuno nezavisno od toga šta bilo koji čovek misli (na primer, vrednost g ili gravitaciona konstanta), dok je politička činjenica potpuno povezana sa onim što ljudi misle (na primer, položaj nacionalne granice).