Na sajtu Libertarianske partije Rusije objavljen je članak Karla Franka, poznatog po svojim radikalnim stavovima, koji je posvećen deci. Autor je član LPR-a i vodeći Telegram kanala Bez kompromisa, čiji naziv već prilično dobro karakteriše ovog sklonog dogmatizmu mislioca. Ukratko, on pokušava da izloži kako bi libertarijanci trebali pristupiti pitanju postupanja sa decom, polazeći od striktnih libertarianskih pravnih principa, konkretno principa samopripadnosti, kojim poseduje svako dete od trenutka začeća.
I ja sam više puta pisao na temu dece, s čim se možete upoznati preko taga „deca“, tako da verovatno možete zamisliti moju poziciju po mnoštvu pojedinačnih pitanja vezanih za decu, pa verovatno i uopšte. Ukratko, ja pravo (law) posmatram kao spontani poredak rešavanja konflikata (a moral kao spontani poredak ulaska u konflikte), dok princip samopripadnosti smatram ne više od karakteristike libertarianskog društva koja pokazuje da se pravo raspolaganja sobom u njemu poštuje u znatno većoj meri nego što bi neko ko pretenduje na samopripadnost mogao postići silom, ali ga ipak ne podižem u apsolut, kao što se ne podižu u apsolut ni mnogi drugi korisni principi, poput redovnog pranja zuba.
Ali danas ne govorimo o mojoj poziciji, već o poziciji članka. Njegova ključna teza je tvrdnja da samim činom začeća deteta roditelji čine delikt prema njemu, jer je posledica začeća guranje subjektivnog prava koji poseduje samopripadnost u stanje potpune bespomoćnosti. Dalje iz toga izvodi roditeljske obaveze, principe vaspitanja i ostale lepote. I izvodi ih, naravno, potpuno neispravno, jer iz tako stroge premise slede sasvim drugačvi zaključci od onih koje Karl donosi.
Bili ste silovani. To je delikt silovaoca prema vama. Sud obavezuje silovaoca da, kao nadoknadu štete, živi s vama i brine o vama tokom određenog fiksnog perioda. Zar ne biste takvog sudiju sa takvim presudama poslali dođavola? Prvo i najvažnije što vam je potrebno jeste da budete potpuno nedostižni za silovaoca, i tek onda se može razmišljati o iznosu kompenzacije. Ako je začeće deteta delikt prema detetu, onda je prva stvar koju treba uraditi nakon rođenja oduzeti dete kriminalcima i dati ga zaista dostojnim ljudima, koji sigurno nikada nisu atentovali na bilo kakvo rađanje dece. A idealno – onima koji na to čak nisu ni sposobni. Na primer, onima koji su prošli sterilizaciju. Na kraju krajeva, ljudi se vakcinišu kako bi sprečili slučajne delikte prema nedužnim ljudima u okolini koje bi mogli zaraziti. I ovde važi isti princip: sterilišite se i zaštitićete decu od opasnosti da budu začeta.
Automobili s vremena na vreme udaraju ljude na putevima. To su tragedije koje uznemiruju javnost, i ona traži načine da smanji smrtnost u udesima, idealno do nule. Takođe, ljudi s vremena na vreme začnu decu. Ako je začeće delikt, onda bi i takve tragedije morale uznemiravati javnost, a potom bi ona trebala tražiti načine da smanji natalitet, idealno do nule. Barem slučajna začeća. Ponovo, čije je ponašanje odgovornije: vozača koji se kretao svojom trakom poštujući ograničenje brzine, ali mu pešak koji je iznenada iskočio pod točkove nije dao nikakvu priliku da izbegne sudar – ili vozača koji svesno udara pešaka na trotoaru? Isto je i sa rađanjem dece: ako je začeće delikt, onda ponašanje onih koji uspiju da zatrudne uprkos svim naporima zaštite treba priznati kao odgovornije i, možda, čak ih osloboditi plaćanja ozbiljnih kompenzacija detetu za taj nesrećni slučaj. A oni koji svesno praktikuju nezaštićen seks, noseći kriminalnu nameru da začnu dete, trebali bi biti priznati kao zlobni psihopate i kažnjavani primerom još strože, zar ne?
Zašto se Karl Franko udružio sa devojkom i živi s njom, a da prethodno nije prošao vazektomiju? Zar ne sa ciljem da putem začeća gurne biće koje poseduje samopripadnost u stanje bespomoćnosti? Zar ne bi trebalo da linčujemo ovog licemera koji raspravlja o deliktima, a sam tajno priprema put ka njemu?
Naravno, sve je to besmislica. Kada dočekamo izum potpuno autonomnih samorazvijajućih embriona, u okviru kreativne slobodne potrage koji povlače informacije sa interneta i samomodifikuju svoje telo, usvajajući neophodne resurse iz rasutog stanja – tada ćemo razgovarati o tome da je arhaično začeće strašan delikt. A dok čovečanstvo polazi od drugih premisa, prihvatanje predstave o začeću kao deliktu (stvarno prihvatanje, a ne licemerske teoretske konstrukcije koje nemaju veze sa stvarnošću) čini moralnom obavezom čovečanstva planirano izumiranje, sve dok poslednji srećni be dete starac ne napusti ovo nekadašnje boravište greha.
