Ne da mi mir jednostavno pitanje koja će valuta pobediti u uslovima slobodnog kretanja valuta: garantovano tvrda ili ona koja ima centar emisije?

Zamislimo hipotetički slučaj zlata/bitkoina protiv papirnog novca. Papirni novac u tom slučaju može izdavati centralna banka ili privatni emitent (poput MMM-a) i imati inflaciju koja se unapred najavljuje na početku godine (na primer 0,5%). Takođe, može se čuvati na karticama, dakle sve isto kao sa dolarom, ali bez obaveze korišćenja baš njega na određenoj teritoriji. Zagovornici mejnstrima tvrde da je to bolje od tvrdog novca (jer ima manje kriza, koliko sam razumeo), a ja sam tip otklonjen tip austrijske škole. Želeo bih da prigovorim da je sve u modernoj ekonomiji krenulo po zlu upravo zbog njihovog etatizma, dok slobodni ljudi koriste slobodan novac. Ukratko, moje pitanje glasi: koji novac će pobediti u uslovima slobode, on koji kontroliše grupa ekonomista ili slobodan novac?

Uz pitanje je priložen donat u iznosu od 0.00118933btc

Pošto ste zagovornik AES (Austrijske škole ekonomije), verovatno pod inflacijom ne mislite na „porast cena“, odnosno smanjenje vrednosti valute u odnosu na neku uslovnu korpu proizvoda – već na čistu monetarnu inflaciju, odnosno stopu povećanja novčane mase. Za zlato je inflacija 2017. godine iznosila 1,5%. Za bitkoin je danas to 3,65%. Pretpostavlja se da će se izjednačiti sa zlatom po stopama inflacije 2022. godine. Na taj način, hipotetički fiatsni novac sa inflacijom od 0,5%, koji predlažete da uporedite sa zlatom i bitkoinom, na prvi pogled izgleda čak i bolje kao sredstvo čuvanja vrednosti nego zlato ili bitkoin.

Međutim, niste uzalud pomenuli parametar kao što je tvrdoća novca. Pod tvrdoćom podrazumevamo elastičnost ponude novca kao odgovor na povećanje cene. Recimo, ako cena zlata naglo poraste, postaće isplativije ulagati u njegovu eksploataciju na nalazištima koja su ranije bila zatvorena kao neprofitna, pa čak i u ekstrakciju rastvorenog zlata iz morske vode. Dakle, zlato nije baš veoma tvrda valuta, ali zahvaljujući ogromnoj količini zlata koju je čovečanstvo akumuliralo, čak i dvostruko povećanje svetske proizvodnje ovog metala povećalo bi njegovu inflaciju tek do 3%.

Da bi se povećala ponuda bitcoina, neophodan je hard fork. Ali hard fork znači podelu lanca i formiranje dve kriptovalute sa različitim tempom emisije. Naravno, glavne rudarske snage će raditi na proizvodnji manje inflacionog starog bitcoina, a fork će ostati igračka spekulanata, gubeći na ceni čak i više nego što bi se moglo pripisati razlici u stopama inflacije. Drugim rečima, može se prilično sigurno tvrditi da je bitcoin apsolutno tvrda valuta, i da ne postoje takvi scenariji u kojima bi, kao odgovor na povećanje cene, proizvodnja novih bitcoina mogla da poraste.

A sada ćemo razmotriti jedan specifičan fiatski MMM-coin. Da, znamo da je današnji tempo inflacije 0,5%. Ali nemamo nikakve garancije da sutra centar emisije neće odlučiti da inflaciju postavi na 1% ili 10%. Fijat, čija je emisija centralizovana, predstavlja apsolutno meki novac, stoga njihova upotreba kao sredstva štednje ima smisla samo u slučaju da investitor u tu valutu ima razloge da veruje emitentu da će ponuda novog novca ostati niska i ubuduće. Na primer, on drži uslovni pištolj uz njegov uslovni slepoočni deo, ali čak i u tom slučaju ozbiljan problem mogu predstavljati, na primer, hakeri.

Međutim, funkcija čuvanja vrednosti nije jedini zadatak koji se postavlja pred novac. Druga funkcija je korišćenje novca za plaćanja. I ovde fijat, naravno, ima sve karte u rukama. Tehnologija distribuiranog registra, koja leži u osnovi bitcoina, u brzini i jeftiničnosti će zaostajati za tehnologijom centralizovanog registra koja se koristi pri fiat platima – u svakom slučaju, na onom delu rada gde se opslužuju krajnji korisnici platnog sistema.

Naravno, bitcoin zajednica takođe rešava ovaj problem nudeći korišćenje tehnologija kao što su lightning ili sidechains. Suština njih je u tome da se određeni iznos bitcoina u blockchainu zamrzne, a zauzvrat se tačno isti iznos pusti da cirkuliše van glavnog blockchaina. Drugim rečima, reč je o izdavanju fiducijarnih sredstava obrtanja, i ako je bitcoin digitalno zlato, onda su lightning ili liquid tehnologija za izdavanje digitalnih novčanica.

Šta centralizovani izdavalac novca može suprotstaviti tome? Pre svega – agresivni marketing. Zamislimo da je sutra stigao potpuni ankap i slobodna bankovništvo, a prekosutra Džef Bezos izbaci fiatski amazoncoin. On može ponuditi kupcima svojih prodavnica popust od 10% prilikom plaćanja amazonima. Može besplatno isporučivati svim ostalim prodavnicama terminale za prijem amazona i uzimati od njih manju proviziju za akviziciju nego Visa, a prvu godinu uopšte ne uzimati ništa. Na kraju, može uložiti tone novca u oglašavanje.

Zato ja za sada ne bih sklanjala fiat sa računa, on će sa scene odlaziti polako i dostojanstveno, i najverovatnije će se na kraju jednostavno stopiti sa kriptoekonomijom, pretvorivši se u fiduciarni novac obezbeden bitkoinom, baš kao što je nekada iz fiduciarnog novca obezbedenog zlatom izraslo nešto drugo.

Za dublje razumevanje materijala preporučujem da pročitate članak „Modelovanje vrednosti Bitkoina uzimajući u obzir ograničenu emisiju“, kao i monografiju Saifeddina Ammusa „Bitcoin standard“.