Morski Kralj
Bitcoin je digitalna imovina koja je dizajnirana da obavlja funkciju novca i zaista poseduje niz svojstava svojstvenih dobrom čvrstom novcu. Nije iznenađujuće što je među onima koji aktivno koriste bitcoin postojalo pretpostavka da je to odlična zaštitna imovina i da će se u slučaju finansijske krize novac upravo u nju usmeriti. Što se tiče zlata, to je zaštitna imovina sa vekovnom istorijom, i činjenica da će ono rasti u periodu krize uopšte nije bila pod znakom pitanja.
Ipak, podsetimo se kako se zlato ponašalo tokom prethodne krize. Od marta do novembra 2008, dok se hipotekarska kriza postepeno pretvarala u finansijsku, kurs zlata je padao: svima su bili potrebni upravo dolari da bi zapunili rupe. Tek kada su centralne banke počele da se takmiče ko će brže smanjiti kamatnu stopu i otkupiti više smećavog papira, nastala viška dolara dovela je do dvogodišnjeg relija na tržištu zlata, tokom kojeg je njegov kurs dostigao istorijski maksimum.
Sada smo na samom početku krize. Kao i prošli put, svi prvo beže u dolar. Ali, za razliku od 2008. godine, kada kvantitativno olakšanje nije objavljeno odmah, sada nisu oklevali sa pumpanjem ekonomije fijatom. S druge strane, treba uzeti u obzir da je kurs zlata neposredno pre početka krize bio blizu istorijskih maksimuma, jer su ga centralne banke aktivno kupovale tokom nekoliko prethodnih godina. Nije isključeno da će se sada kod niza zemalja pojaviti potreba da prodaju deo svojih rezervi, što će vršiti pritisak na kurs. Na taj način će, s jedne strane, na tržištu biti mnogo novih dolara pogodnih za otkup zlata, a s druge strane, biće mnogo zlata koje se prodaje iz rezervi. Koji će od ovih suprotstavljenih faktora biti značajniji na horizontu od godinu dana, ne može se sa sigurnošću predvideti. Dalje će, naravno, faktor rasta američke dolarske mase prevagnuti i zlato će početi novi reli.
Bitcoin danas je zlato za geekove. Institucionalni investitori još uvek nisu stigli ozbiljno da počnu da ulaze u njega, i prema njihovim merama, likvidnost ove imovine je potpuno nebitna: dnevni obim trgovanja bitcoinom iznosi nekih jadnih trideset milijardi dolara, što je prema merama berzi akcija i valuta bukvalno ništa. Zbog toga je čak i veoma skromna rasprodaja bitcoina sposobna da ozbiljno obori njegov kurs. Ali obrnuto, čak i veoma skromne investicije sa strane ozbiljnih igrača mogu ozbiljno da ga zagreju.
Pored toga što će svetsku ekonomiju ubrzo preplaviti dolari i ostali fiat novac, na kurs bitcoina će neizbežno uticati smanjenje ponude: do halvinga je ostalo manje od dva meseca. Zato, ako imate slobodan fiat, sada je odlično vreme za ulazak u bitko. Ako postoji mogućnost da uzmete kredit u fiatu na oko tri godine, ulaganje tog novca u bitcoin takođe može biti odlično rešenje. Uzimanje mikrokredita radi toga, naravno, ne vredi.
Za kraj ću prokomentarisati zašto kupovina državnog duga SAD može biti privlačnija od kupovine dolara. Kupljeni dolari leže u banci, a banka je tokom krize nepouzdan fenomen. Obveznice su, pak, zapisane direktno na investitora, pa je rizik od njihovog gubitka neuporedivo manji. Likvidnost državnih obveznica SAD je potpuno uporediva sa likvidnošću dolara. Tako da će na njima biti oni koji žele čak i pod negativnom kamatom, iako se to čini kontraintuitivnim.