Zamislite da su jednog dana svi zakoni ukinuti, makar samo na jedan dan. Kako bi se ljudi tačno ponašali u takvim okolnostima? Nekome bi se odmah mogao prikazati scenario „Noći čistki“, u kojoj bi mnogi krenuli da siluju, ubijaju, osvete se neprijateljima ili jednostavno stvaraju haos radi zabave. Sigurno bi do takvog zaključka došli zagovornici pozicije „majmuna ubica“, tvrdeći da je čovek okrutno i krvolžno biće koje, prema takozvanoj teoriji odvraćanja, od vršenja nasilja zaustavlja samo postojanje zakona koji preti kaznom. Ali šta bi se zapravo dogodilo?
Takvim pitanjem su se 2020. godine zapitali istraživači sa Međunarodnog univerziteta Floride. Odlučili su da sprovedu anketu među 500 Amerikanaca o tome kolika je verovatnoća da bi počinili zločine ako bi to jedan dan u godini bilo legalno. Naravno, unapred je bilo jasno da će određeni deo anketiranih dati potvrdan odgovor, pa su odlučili da ispitaju i koje tačno osobine ličnosti podstiču na ovakav izbor.
Rezultat je bio sledeći: samo 18% ljudi je izjavilo spremnost da učestvuje u „Noći čistki“ ako im se pruži takva mogućnost. To odmah odbacuje ideju da je zakon glavni ili jedini značajan faktor koji sprečava kriminalitet. Barem za većinu ljudi on nije toliko važan kao drugi faktori, inače bi se prema teoriji odvraćanja moglo očekivati saglasje skoro svih učesnika. Štaviše, utvrđeno je da je veća verovatnoća pristanka na učešće u ovakvom događaju u određenoj meri povezana sa slabom samokontrolom, kao i, u znatnijoj meri, sa prisustvom psihopatskih crta kod osobe, kao što su bezdušnost i egocentrizam.
Drugi istraživači sa Univerziteta Tilburg ove godine su objavili materijal u kojem su odlučili da ponove i dopune rezultate prethodnog istraživanja, anketirajući 865 ljudi. Primetili su da ranije nije bilo podele na konkretne zločine, već je ispitanicima postavljano samo jedno pitanje u vezi sa njihovom željom da učestvuju u „Noći čistki“. Zato je sada odlučeno da se postavljaju pitanja i o različitim vrstama zločina.
Na prvi pogled, rezultat se pokazao šokirajućim – više od 76% anketiranih priznalo je da bi, u nedostatku legalne kontrole, počinilo najmanje jedan zločin. Međutim, veoma je važno pogledati o kojim se tačno zločinima radi. Na primer, spremnost da ukradu osnovne potrepštine priznalo je 50% ljudi, a da ukradu novac ili uđu na neku teritoriju gde im nije dozvoljeno – po 45% ljudi. Oko 33% je izrazilo spremnost da prekrši pravila saobraćaja, a 28% da proba zabranjene supstance. Sve je to označeno kao neznatni zločini.
A šta je sa teškim zločinima? Ovde je rezultat bio potpuno drugačiji. Samo 4% anketiranih izrazilo je spremnost da ubije nekoga, a približno 1-2% su dobila pitanja o seksualnom nasilju, otmicaju, zločinima iz mržnje i drugim aktovima ozbiljnog nasilja. Kontrast je vidljiv golim okom! Naravno, onih koji žele da počine bar jedan zločin bilo je mnogo više nego što su istraživači očekivali, ali se skoro uvek radilo o nenasilnim zločinima male težine. U isto vreme, onih koji su spremni da počine nasilne zločine može se nabrojati na prste, i to su tipično ličnosti sa visokim pokazateljima psihopatskih crta.
Istraživači zaključuju da zakon i krivične kazne igraju ključnu ulogu samo u sprečavanju neznatnih zločina. Međutim, za nasilne zločine, koji zahtevaju da osoba prekrši sve moralne i društvene norme, to više nije toliko važan faktor, i ako za nekoga zaista može biti odlučujući, to je samo za mali procenat stanovništva sa visokim pokazateljima psihopatije. To nas samo još jednom podseća – u normalnom stanju, čovek ipak poseduje snažan unutrašnji mehanizam inhibicije nasilja.
