Kolumna Bitarh
Zagovornici državne intervencije u život društva radi zabrane određenih radnji (prodaja i konzumacija narkotika, „prekoračenje“ brzine, preticanje preko pune linije, organizovanje određenih vrsta biznisa poput kockanja) opravdavaju postojanje članova o „krivičnim delima“ bez žrtava u zakonodavstvu smanjenjem rizika od značajne štete. Oni razmišljaju otprilike po sledećoj logici: kada voziš brzinom od 200 km/h, naravno da nikoga ne ubijaš, ali povećavaš verovatnoću fatalnih posledica. Sa zabranama narkotika je analogično — etatisti smatraju da su zabrane potrebne radi smanjenja verovatnoće „zavisnosti“ dece, koja će imati manju verovatnoću da probaju narkotike (i nanose sebi štetu po zdravlje) ako njihova prodaja bude zabranjena.
Nažalost, etatistima nedostaje pameti i znanja da razumeju jednu jednostavnu stvar — preteći nasiljem (što je u suštini svaki „zakon“-nalog stacionarnog bandite) nikada nećete smanjiti broj smrtnih slučajeva i nanošenja štete zdravlju. Pretnja nasiljem samo stvara tržični podsticaj za kreiranje super-razornog oružja odvraćanja, uključujući i oružje sudnjeg dana, kako bi nasilje usmereno ka tebi bilo neisplativo za agresora (u ovom slučaju za državu). Primer severnokorejskog Kima to odlično pokazuje (on ne bi počeo da stvara oružje masovnog uništenja da mu vlasti SAD nisu dale odgovarajući podsticaj kroz pokazni primer eliminacije Sadama Hušeina i Muammera Kadafija).
Mislite li da će državna zabrana prodaje „trave“ spasiti hiljade života? Nekoga možda i hoće, ali treba izračunati odnos koristi i troškova. Recimo da trgovac travom nije običan Vasa, već sasvim obučen u teoriji suzdržavanja. On pljačka skladište „Vektora“ u Novosibirsku, a kada država pokuša da ga „uhapsi“, on preti da će pustiti ukradene viruse. Recimo da, umesto priznavanja neprihvatljivosti nasilja u bilo kom obliku (kako je trebalo uraditi), vlasti šalju specijalce da mu upucaju metak u glavu. Ali on se ispostavio predvidljiv, sakrivši viruse pod vidom „zaklona“ (naloga) za drogu i kreirajući analogiju sistema „mrtve ruke“. Nakon njegove smrti, ti zakloni su automatski stavljeni u prodaju kao obična droga, neko ih je kupio, otvorio… a tamo se ispostavilo da je prava varičica. Nekoliko dana kasnije, u svetu je počela globalna pandemija, u kojoj je poginula trećina stanovništva. To je bila „cena“ spasavanja života narkomanâ kroz pretnju državnim nasiljem!
Predlažem etatistima da budu dosledni. Želite zabranu „zločina“ bez žrtava putem državnog nasilja? Dobro, samo ne zabranjujte samo drogu i kockanje, već sve što povećava rizik od nanošenja štete. Prvenstveno to je stvaranje tržišnih podsticaja za dobijanje oružja masovnog uništenja kao oružja suzdržavanja. U krivični zakonik se čak može dodati i član poput „Podsticanje na razvoj i proizvodnju oružja masovnog uništenja“. Samo se plašim da ćete se vi lično ispostaviti kao prvi akteri krivičnog postupka po tom članu!
