Folder anarho-kapitalizma Rothbard, na primer, detaljno je razmatrao ovo pitanje u „Etici slobode“, objašnjavajući nemogućnost odbrane robovog ugovora libertarijanskom teorijom.
анонимный вопрос
U poslednjem pasusu objave od 30. jula ja zaista usput spominjem dobrovoljno privatno ropstvo, ali u njegovom ekstremno uskom razumevanju. Ako postoji takva metodika koja omogućava postizanje pune kontrole nad čovekovim postupcima pomoću nekih zagonetnih podsvesnih manipulacija, ali su pritom sve te manipulacije nenasilne, onda se čovek de facto nalazi u ropstvu, i sa tačke gledišta spoljnog posmatrača potpuno dobrovoljno izvršava bilo koje radnje koje manipulator zahteva.
Slično tome je predmet strašnih priča o predstojećoj dominaciji big data-e, koja će sakupiti potpun profil svakog čoveka i omogućiti savršen uticaj na njega, a zatim će on pod tim uticajem ili otići na biračko mesto da glasa za tebe, ili u prodavnicu da kupuje tvoju robu, ili će skakati na maju.
Po mom mišljenju, takva distopija je obrnuta strana utopije o svetloj komunističkoj budućnosti, gde obilje obezbeđuje planirana ekonomija pod upravom plemenitih superkompjutera – i ima podjednako malo šansi za ostvarenje u globalnom razmeru. Međutim, ne mogu isključiti pojedinačne slučajeve postizanja pune kontrole nad ljudskim motivacijama pomoću nenasilnih manipulacija, zbog čega sam ih i pomenula u svojoj analizi koncepta slobodne volje.
Rothbardovoj argumentaciji u vezi sa nemogućnošću da libertarijanci odbrane robovog ugovora to uopšte nema veze, zbog odsustva ugovora.
Izgleda podjednako smešno kao konj upregnut u sportski automobil
Investicije i berze su osnova čitave tržišne ekonomije danas. Suštinski, u odsustvu regulatora u vidu države, trejderi će moći da steknu praktično neograničenu moć: moći će da naduvaju cene i obrnuto da ih svedu na nulu, moći će da uništavaju jedne kompanije i promovišu druge. Dakle, pitanje je: kako će berze raditi u ankapu? Koja će alternativa biti ponuđena investitorima umesto berzi u slučaju njihove likvidacije? Kako se može sprečiti dominacija trejdera nad tržištem?
Muller
Berzanski orderbuk je, zapravo, kvintesencija slobodnog tržišta. Čista ponuda i potražnja, lišeni bilo kakve retoričke ljušture. Nije slučajno što je osnove austrijske ekonomske teorije postavio upravo berzanski posmatrač. Tako da će, naravno, u slobodnoj tržišnoj ekonomiji uloga berzi samo jačati.
Koje su glavne opasnosti koje vrebe investitora na berzi?
Prvo, to su moguće manipulacije berze.
U svetu berzi vrednosnih papira, otvorene manipulacije postale su velika retkost, jer one vode računa o reputaciji. Ako se i susrećemo sa nekim ograničenjima trgovinskih mesta, to su obično zahtevi spoljnih regulatora – na primer, o obustavi trgovanja u situaciji berzanske panike. Ne znam koje će berze kompanije preferirati za izdavanje svojih akcija – one koje će predviđati automatsku obustavu trgovanja pri skokovima cena, ili one koje će garantovati neprekidnost. Neka potrošač bira.
U svetu kriptovalutnih berzi, pokušaji zaštite od manipulacija berze doveli su do pojave potražnje za decentralizovanim platformama, tamo se već ne mogu crtati fiktivni volumeni. Ne bih se čudio ako će vremenom i berze vrednosnih papira biti potisnute, kada kriptotokeni počnu da zauzimaju mesto akcija kompanija.
Drugo, moguće manipulacije insajdera.
To je, zapravo, problem ne berzi, već kompanija koje se trguju na berzama. Već sada privatne kompanije preduzimaju mere za suzbijanje sličnih machinacija – putem ugovora o neotkrivanju insajderskih informacija, koji predviđaju ozbiljne isplate za njihovo kršenje, kao i putem moratorijuma na trgovinu akcijama kompanije za njene zaposlene u periodima neposredno pre objavljivanja redovnih izveštaja. Odsustvo takvih mera će se jednostavno uzimati u obzir u ceni akcija konkretnih kompanija kao dodatni faktor rizika.
Treće, manipulacije marketmejkera – trejdera koji imaju pristup veoma velikom kapitalu. To je faktor o kojem i vi pišete.
Ovde se može reći samo jedno: ako želite da vam bude svejedno u vezi sa takvim manipulacijama – jednostavno nemojte uzimati kredite pod zalog akcija. Tada nećete morati da prodajete akcije zbog margin call-a ako neko privremeno sruši cenu. Nijedan marketmejker nije u stanju da potpuno nuli akcije uspešne kompanije: kakve god panične glasine širio, koliki god obim akcija izbacivao na tržište, ako jednostavno zaboravite na svoj paket na mesec-dva, nećete izgubiti ništa, cena će se vremenom vratiti, samo će neko u tom periodu prodati hartije, neko će ih kupiti. Nije takođe sigurno ni da će taj trejder koji je sve to započeo obavezno zaraditi. On nije jedini takav – veliki pokret će privući druge, oni će odigrati na svoj način.
Tako da nema razloga govoriti o dominaciji trejdera na razvijenom tržištu. To je jednostavno njihovo prirodno stanište. Što ih je više, to je bolje onim kompanijama koje trguju na tom tržištu, i što je teže trejderima da manipulišu cenom imovine.
U celini, berze su samo alat pomoću kojeg prodavcu i kupcu može biti lako da pronađu jedni druge. To nije neka samostalna suština. Ako alat radi ispravno, on sam po sebi neće naneti štetu stvarnim kompanijama.
Prilikom odgovora korišćene su konsultacije Srpski, kao znak zahvalnosti je zamolio da se citira njegov kanal „Srpski divergent“.
Manipulacija tržištem je pokušaj određenog igrača na tržištu da predvidi ponašanje drugih igrača na tržištu kao odgovor na različite varijante njegovog, igrača, ponašanja. On ulaže novac u to da je njegovo predviđanje tačno, i da će takvo tržišno ponašanje doneti profit preko gubitka drugih igrača – a zatim proverava svoje predviđanje.
Formalno ovde nema nikakvog kršenja principa neagresije, ali, ako se predviđanje manipulatora ispostavi kao tačno, onda su drugi igrači pretrpeli gubitak, a oni ipak nisu ušli na tržište zbog toga. Zato nije čudno da manipulatori mogu postati nevoljeni.
Većina učesnika tržišta preferira predvidljivost i ne ceni previše prodavnicu u kojoj cena, usled manipulacija, skače kako joj je volja. Zato je prodavnica zainteresovana da uvodi sopstvena ograničenja koja otežavaju manipulacije, i što je tržište manje, to su takve stvari aktuelnije za vlasnike trgovinskih platformi.
Insajdersko trgovanje je ista takva manipulacija tržištem, samo manipulacijom bavi sama trgovinska platforma ili lica koja su joj povezana. Naravno, za reputaciju trgovinske platforme, optužba za insajdersko trgovanje je još opasnija nego ako ona dopušta manipulacije trećih lica. Zato se na razvijenim tržištima protiv insajderskog trgovanja bori još strože. A država, u pokušaju da se bori protiv ovih stvari, kao što joj je to običaj, ili jednostavno pokušava da napravi štetu sa najboljim namerama jer ne zna šta je efikasnost – ili se pod izgovorom borbe protiv manipulacija i insajderstva bavi upravo tim manipulacijama i insajderskim trgovanjem.
U trgovini kriptovalutama ima koliko god manipulacija tržištem želiš, ali što je veći obrt, to je to manje opasno za one koji od toga ne stradaju. Zato birajte bitkoin, on je od svih kriptovaluta najmanje podložan manipulacijama. Ja sam upravo njega izabrala kao valutu za primanje vaših ljubaznih donacija: 1A7Wu2enQNRETLXDNpQEufcbJybtM1VHZ8
