Тег: berze

Pitanje o berzama vrednosnih papira

Investicije i berze su osnova čitave tržišne ekonomije danas. Suštinski, u odsustvu regulatora u vidu države, trejderi će moći da steknu praktično neograničenu moć: moći će da naduvaju cene i obrnuto da ih svedu na nulu, moći će da uništavaju jedne kompanije i promovišu druge. Dakle, pitanje je: kako će berze raditi u ankapu? Koja će alternativa biti ponuđena investitorima umesto berzi u slučaju njihove likvidacije? Kako se može sprečiti dominacija trejdera nad tržištem?

Muller

Berzanski orderbuk je, zapravo, kvintesencija slobodnog tržišta. Čista ponuda i potražnja, lišeni bilo kakve retoričke ljušture. Nije slučajno što je osnove austrijske ekonomske teorije postavio upravo berzanski posmatrač. Tako da će, naravno, u slobodnoj tržišnoj ekonomiji uloga berzi samo jačati.

Koje su glavne opasnosti koje vrebe investitora na berzi?

Prvo, to su moguće manipulacije berze.

U svetu berzi vrednosnih papira, otvorene manipulacije postale su velika retkost, jer one vode računa o reputaciji. Ako se i susrećemo sa nekim ograničenjima trgovinskih mesta, to su obično zahtevi spoljnih regulatora – na primer, o obustavi trgovanja u situaciji berzanske panike. Ne znam koje će berze kompanije preferirati za izdavanje svojih akcija – one koje će predviđati automatsku obustavu trgovanja pri skokovima cena, ili one koje će garantovati neprekidnost. Neka potrošač bira.

U svetu kriptovalutnih berzi, pokušaji zaštite od manipulacija berze doveli su do pojave potražnje za decentralizovanim platformama, tamo se već ne mogu crtati fiktivni volumeni. Ne bih se čudio ako će vremenom i berze vrednosnih papira biti potisnute, kada kriptotokeni počnu da zauzimaju mesto akcija kompanija.

Drugo, moguće manipulacije insajdera.

To je, zapravo, problem ne berzi, već kompanija koje se trguju na berzama. Već sada privatne kompanije preduzimaju mere za suzbijanje sličnih machinacija – putem ugovora o neotkrivanju insajderskih informacija, koji predviđaju ozbiljne isplate za njihovo kršenje, kao i putem moratorijuma na trgovinu akcijama kompanije za njene zaposlene u periodima neposredno pre objavljivanja redovnih izveštaja. Odsustvo takvih mera će se jednostavno uzimati u obzir u ceni akcija konkretnih kompanija kao dodatni faktor rizika.

Treće, manipulacije marketmejkera – trejdera koji imaju pristup veoma velikom kapitalu. To je faktor o kojem i vi pišete.

Ovde se može reći samo jedno: ako želite da vam bude svejedno u vezi sa takvim manipulacijama – jednostavno nemojte uzimati kredite pod zalog akcija. Tada nećete morati da prodajete akcije zbog margin call-a ako neko privremeno sruši cenu. Nijedan marketmejker nije u stanju da potpuno nuli akcije uspešne kompanije: kakve god panične glasine širio, koliki god obim akcija izbacivao na tržište, ako jednostavno zaboravite na svoj paket na mesec-dva, nećete izgubiti ništa, cena će se vremenom vratiti, samo će neko u tom periodu prodati hartije, neko će ih kupiti. Nije takođe sigurno ni da će taj trejder koji je sve to započeo obavezno zaraditi. On nije jedini takav – veliki pokret će privući druge, oni će odigrati na svoj način.

Tako da nema razloga govoriti o dominaciji trejdera na razvijenom tržištu. To je jednostavno njihovo prirodno stanište. Što ih je više, to je bolje onim kompanijama koje trguju na tom tržištu, i što je teže trejderima da manipulišu cenom imovine.

U celini, berze su samo alat pomoću kojeg prodavcu i kupcu može biti lako da pronađu jedni druge. To nije neka samostalna suština. Ako alat radi ispravno, on sam po sebi neće naneti štetu stvarnim kompanijama.

Prilikom odgovora korišćene su konsultacije Srpski, kao znak zahvalnosti je zamolio da se citira njegov kanal „Srpski divergent“.

Regulacija tržišta hartija od vrednosti

Naišao sam na članak, koji opisuje blagodatno dejstvo SEC-a na tržište hartija od vrednosti. Gde je kvaka?

Među libertariancima je, u suštini, već postignut određeni konsenzus da Veliku depresiju nisu izazali mitski neuspesi tržišta, već to što je FED, osnovan 1913. godine, napumpao američku ekonomiju novcem, stvoriv finansijski balon. Zatim predsednik Huver, a nakon njega Ruzvelt, nisu dozvolili balonu da se mirno isprazni, već su počeli da upravljaju ekonomijom ručno. Tako je još 1932. godine Huver zahtevao od berzi da ograniče mogućnost otvaranja kratkih pozicija, a Ruzvelt je 1934. godine već otvorio SEC – federalnu agenciju koja se meša u slobodnu trgovinu hartijama od vrednosti.

U članku se navodi da SEC obezbeđuje poverenje na tržištu hartija od vrednosti jer zahteva od kompanija koje plasiraju svoje hartije na berzama da u potpunosti otkriju informacije o sebi.

Godine 2018. dogodio se bum ICO-a. Ogromna količina dolara je potrošena na kupovinu bitkoina kako bi se za bitkoine kupio eter, kako bi se zatim investiralo u tokene koji se kreiraju na njegovom blokčejnu. Nijedan SEC nije regulisao proces, većina investicija se pokazala kao propast, ali je nešto uzletelo, a nešto će sigurno još uvek uzleteti.

O čemu nam govori bum ICO-a, tokom kojeg su prodaje tokena u milijardama dolara odvijale za svega nekoliko sekundi? O tome da postoji velika potražnja i za visokorizičnim investicijama. Investitoru nije potrebno da neka kancelarija odlučuje šta da se pusti na tržište, a šta ne. Njemu je samo potrebno da zna koja su imovina visokorizična, a koja relativno bezbedna, a nakon toga će sam odlučiti šta će uzeti. To jest, tržišna potražnja nije za regulatorom, već za kreditnim agencijama i dobrim arbitržom. Ali država, naravno, ni ovde ne može da ne pokvari stvari, jer, kao što se sećamo, kriza 2008. godine se dogodila upravo zbog toga što su, kao rezultat državnog pritiska, najveće kreditne agencije derivatima obezbedjenim smećavim obeležjima dodeljivale najviše rejtinge pouzdanosti, i nijedan SEC od toga nije spasio.

Za kraj želim da preporučim knjigu Rotbarda „Velika depresija u Americi“, gde se detaljno daje teorija ekonomskog ciklusa i analizira početak Velike depresije u svetlu te teorije.

Sa aspekta AEŠ, zašto šemu „pump and dump“ manipulacije cenama na berzama ne treba regulisati?

анонимный вопрос

Prilično detaljno sam već obrađivala ovu temu, tako da čak nije bilo ni jasno šta bih još mogla dodati, ali ovde mi je izašao post o bihevioralnoj ekonomiji.

Šema „pump and pump“ upravo eksploatiše ograničenu racionalnost ekonomskih agenata, kao i, naravno, informacionu asimetriju – kraće govoreći, te iste „štapove u svesnosti“ kojima državni regulatori tako rado pribegavaju kada im je potrebno opravdanje za regulacije.

Sve dok ovakvu šemu praktikuju privatna lica na berzama koje nisu u njihovoj povezanosti, to je, prvo, ponašanje koje je teško razlikovati od poštenog trgovanja, i drugo, ono ne garantuje profit, već nosi iste rizike kao i bilo koja druga strategija trgovanja.

Ako se berza uhvati u nečemu sličnom, to dovodi do toga da od nje odlaze obime – ozbiljni igrači preferiraju ozbiljnije platforme. Tako je Bitfinex, prilično stara berza po kriptovalutnim merilima, bila sumnjičena za manipulaciju kursom bitkoina korišćenjem emitovanog stablecoina Tether sa, verovatno, nepotpunim pokrićem. Kao rezultat toga, berza koja je bila ili prva ili druga na svetu po obimu, sada je skliznula negde na kraj prvih deset, a na tržištu stablecoina se pojavio par novih popularnih novčića koji su odmah prošli punu reviziju u pogledu sto-procentnog pokrića dolarima. Kompanija Bitmain je pokušavala da manipuliše kursom Bitcoin Cash-a i zamalo bankrotirala zbog toga. Jasno je da mnogima ne daju mira lavori Džordža Sorosa, koji je uspešno igrao protiv britanskog funte, ali to je loša tema za duge igre.

Institut reputacije vlada bolje od bilo kojih regulatora.

Recite o decentralizovanim berzama, njihovim prednostima i manama

anonimno pitanje

Pa, konačno neko ne pita već zašto libertarijanci zagovaraju bitkoine, već počinje da postavlja prilično usko specijalizovana pitanja.

Zašto su potrebne berze

Berzarski trejder je najbolji prijatelj svakog korisnika kriptovaluta, jer on, u nadi da kupi jeftinije i proda skuplje, obezbeđuje kriptovalutnom sistemu neophodnu likvidnost, a što je veća likvidnost, to je manja razlika između cene kupovine i prodaje valute (spread), i to su manja kolebanja kursa (volatilnost), i, shodno tome, to je veća privlačnost kripto valuta kao sredstva za plaćanje robe.

Klasična berza (valutna, robna, berza vrednosnih papira – nije važno) je uređena tako što berza nastupa kao posrednik koji vodi registar imovine na računima klijenata, obezbeđuje mogućnost postavljanja naloga za trgovinu i zatvaranja istih protivnim nalozima, kao i, naravno, uvoženja imovine na berzu i izvlačenja sa nje. Preteći broj transakcija u trgovini kriptovalutama i razmene kriptovaluta za fiat novac obavlja se upravo na takvim klasičnim centralizovanim berzama.

Naravno, svakog korisnika kriptovaluta počinje da nervira već sama reč „centralizovane“. Pogotovo što ove berze generalno opravdavaju svoju reputaciju: redovno ih hakuju, izvlačeći velike amounts novca sa novčanika, i protiv njih se pojavljuju prigovori u vezi sa mogućim manipulacijama tržištem, naduvanim obimima i tako dalje.

U čemu je specifičnost decentralizovanih berzi

Zbog toga već nekoliko godina u kripto zajednici postoji trend kreiranja decentralizovanih berzi. Najmanje, berzu je relativno lako učiniti hibridnom: na centralnom serveru se obrađuju nalozi, a privatni ključevi od novčanika ostaju u rukama korisnika, i, shodno tome, sve transakcije se beleže u blockchainu. Po ovom principu radi, na primer, najveća hibridna berza u Rusiji Waves. Ali odmah se postavlja pitanje: u kom, zapravo, blockchainu beležiti transakciju, ako kupujem, na primer, ether za bitkoine?

Kakvim kvalitetima bi blockchain trebalo da raspolaže kako bi omogućio rad decentralizovane berze? Prvo, blockchain bi trebalo da dozvoljava izdavanje bilo kojih tokena na svojoj bazi. To mogu i već pomenuti Waves, i Ethereum, i mnogi drugi. Drugo, blockchain bi trebalo da bude što brži. Ako se blokovi pišu, kao kod bitcoina, jednom u deset minuta – to uopšte nije ozbiljno. Lider performansi danas su blockchainovi na bazi Graphene motora – od 3000 operacija u sekundi, sa zapisivanjem novih blokova u blockchain na svakih tri sekunde. Sa takvim kašnjenjima već se može normalno trgovati. Štaviše, sa takvim motorom čak se i berzanske naloge može pisati u blockchain, a to znači mogućnost kreiranja ne hibridnih, već potpuno decentralizovanih berzi.

Najstariji i najugledniji Graphene blockchain je bitshares, ali postoje i svežiji konkurenti, čiji bi potpuni spisak bilo besmisleno davati. Napisaću samo za projekat deex, koji je zanimljiv po tri stvari. Prvo, na bazi Graphene blockchaina uvodi se ne samo decentralizovana berza, već i decentralizovani mesindžer, i još niz alata. Drugo, pokreće se sopstvena mreža bankomata, a na putu su i bankovne kartice. To, naravno, više nema veze sa decentralizacijom, ali ima ogromnu vezu sa prilikomom tehnologije masama. A treće, jedan od članova LPR učestvuje u radu na projektu, i to je, naravno, težak razlog da se deex izdvoji iz niza ostalih.

I, na kraju, o manama decentralizovanih berzi

Ako želite da trgujete tamo za fiat, to neće ići direktno. Prvo se preko posebnog prolaza (gateway) kupuju tokeni koji odgovaraju tom fiatu, a zatim se na njima vrši trgovina. Kako zatim te tokene zameniti nazad za fiat – pitajte za nešto lakše. Možda će čuveni deex u svojim bankomatima to omogućiti, ali u opštem slučaju zadatak nije rešen. Zato je glavna niša decentralizovanih berzi – razmena različitih vrsta kriptovaluta jednu u drugu.

Kao posledica – na decentralizovanim berzama su obimi znatno niži, što znači relativno malu likvidnost i visok spread.

I na kraju, visoke performanse blockchaina takođe ne dolaze besplatno. Umesto poštenog POW-a, kao što je kod bitcoina ili etera, decentralizovane berze teže ka POS-u, kao što je kod Waves, ili čak ka DPOS-u, kao što je kod grafenskih blockchainova. Svaki novi korak koji ubrzava rad smanjuje opšti nivo decentralizacije sistema, jer smanjuje broj čvorova koji verifikuju transakcije.

Dakle, volite berzanske trgovce, oni nose visoke rizike – i sve to samo da mi, obični korisnici, ne bismo morali da razmišljamo o svim tim gorenavedenim visokim materijama.

Pogotovo što bitcoine za LPR-de može se prebaciti čak i sa obične bankovne kartice, ne koristeći tako složene instrumente kao što su decentralizovane berze. Evo, pokušajte: 1A7Wu2enQNRETLXDNpQEufcbJybtM1VHZ8