Naišao sam na članak, koji opisuje blagodatno dejstvo SEC-a na tržište hartija od vrednosti. Gde je kvaka?

Među libertariancima je, u suštini, već postignut određeni konsenzus da Veliku depresiju nisu izazali mitski neuspesi tržišta, već to što je FED, osnovan 1913. godine, napumpao američku ekonomiju novcem, stvoriv finansijski balon. Zatim predsednik Huver, a nakon njega Ruzvelt, nisu dozvolili balonu da se mirno isprazni, već su počeli da upravljaju ekonomijom ručno. Tako je još 1932. godine Huver zahtevao od berzi da ograniče mogućnost otvaranja kratkih pozicija, a Ruzvelt je 1934. godine već otvorio SEC – federalnu agenciju koja se meša u slobodnu trgovinu hartijama od vrednosti.

U članku se navodi da SEC obezbeđuje poverenje na tržištu hartija od vrednosti jer zahteva od kompanija koje plasiraju svoje hartije na berzama da u potpunosti otkriju informacije o sebi.

Godine 2018. dogodio se bum ICO-a. Ogromna količina dolara je potrošena na kupovinu bitkoina kako bi se za bitkoine kupio eter, kako bi se zatim investiralo u tokene koji se kreiraju na njegovom blokčejnu. Nijedan SEC nije regulisao proces, većina investicija se pokazala kao propast, ali je nešto uzletelo, a nešto će sigurno još uvek uzleteti.

O čemu nam govori bum ICO-a, tokom kojeg su prodaje tokena u milijardama dolara odvijale za svega nekoliko sekundi? O tome da postoji velika potražnja i za visokorizičnim investicijama. Investitoru nije potrebno da neka kancelarija odlučuje šta da se pusti na tržište, a šta ne. Njemu je samo potrebno da zna koja su imovina visokorizična, a koja relativno bezbedna, a nakon toga će sam odlučiti šta će uzeti. To jest, tržišna potražnja nije za regulatorom, već za kreditnim agencijama i dobrim arbitržom. Ali država, naravno, ni ovde ne može da ne pokvari stvari, jer, kao što se sećamo, kriza 2008. godine se dogodila upravo zbog toga što su, kao rezultat državnog pritiska, najveće kreditne agencije derivatima obezbedjenim smećavim obeležjima dodeljivale najviše rejtinge pouzdanosti, i nijedan SEC od toga nije spasio.

Za kraj želim da preporučim knjigu Rotbarda „Velika depresija u Americi“, gde se detaljno daje teorija ekonomskog ciklusa i analizira početak Velike depresije u svetlu te teorije.