Odgovara Aleks Morin

Žensko obrezivanje, kao i bilo koja prisilna medicinska procedura izvršena bez neophodnosti, predstavlja zločin protiv čoveka. Glavni problem je u tome što je ona najčešće počinjena od strane rođaka nad maloljetnom devojčicom. U Rusiji su slučajevi ženskog obrezivanja zabeleženi u Dagestanu. Ako pokušamo da to analiziramo sa stanovišta NAP-a (Principa neagresije), to je napad na osobu sa ciljem nanošenja telesnih povreda, pri čemu je njen život ugrožen. Obrezivanje se najčešće izvodi u kućnim uslovima, i to od strane ljudi koji nemaju čak ni minimalno medicinsko znanje.

Princip neagresije podrazumeva zaštitu osobe u bilo kom uzrastu. Shodno tome, rođaci devojčice u Prelepoj Rusiji Budućnosti snosiće odgovornost: bilo u vidu naknade štete, bilo u vidu odbitaka od prihoda stečenih u privatnom zatvoru.

Smatram da je stav koji posmatra dete kao vlasništvo njegovih roditelja neodrživ; dete i roditelj su u odnosu starateljstva. Namerno nanošenje štete pod starateljstvom je zločin strašniji od agresivnog nasilja nad osobom koja bi mogla da se odbrani. Uz to, logično bi bilo da sud prizna starateljstvo od strane takvih rođaka nelegalnim. Žrtva, koja nije sposobna da se sama izdržava, ima pravo da izabere dostojnijeg staratelja ili da živi i uči u ustanovama koje finansiraju privatni fondovi.

Vremenom će ta tradicija otići u prošlost. Trenutno se ona održava zahvaljujući nekažnjivosti onih koji su izvodili operaciju. Razlog ove nekažnjivosti je totalno kumstvo u onim regionima gde je ova praksa rasprostranjena. Tamo dete jednostavno nema kome da se obrati za zaštitu. Policija neće prihvatiti prijavu za nanošenje teške telesne povrede jer je tamo tako običaj. Nezavisni sud opštine ili arbitražni sud će sa većom verovatnoćom stati na stranu žrtve kako bi potvrdili svoju reputaciju.

Ova tradicija teško da će naći podršku kod osiguravača. Veoma često kod ženskog obrezivanja dolazi do infekcije. Najčešće komplikacije ovakve procedure su: upale, stvaranje ožiljaka, otežano mokrenje i izbacivanje menstrualnih izlučevina. Osiguravači će morati da plaćaju lečenje svakog neuspelog slučaja. Još jedan motiv koji će zaustaviti rođake biće višestruko povećanje troškova osiguranja.

Takođe, na iskorenjivanje tradicije može uticati i narušena reputacija onih koji praktikuju takvo maltretiranje. Ako sada ne možemo na bilo koji način uticati na silovce i vođe klanova Severnog Kavkaza, bez državne podrške oni će morati da se pomire sa opštom praksom primene zakona u celoj zemlji, inače ljudi neće pristati da žive u njihovim jurisdikcijama.

I da, postoji možda izuzetak. Ako žena želi na taj način da dobije određeni status, poštovanje među muslimanima koji se pridržavaju takve tradicije, ona ima pravo da se obrati klinici i dobrovoljno prođe proceduru. Prilično je teško sprečiti je, ona je gospodarica svog tela.

Dodatak od Ankap-tjan

U situaciji kada je slična praksa sveprisutna u nekoj zajednici (pri čemu obrezivanje može biti i muško, što nije ništa manje odvratno), besmisleno je pokušavati na sudu da se oštećeno dete oduzme roditeljima i preda drugim rođacima, jer će oni verovatno imati slične stavove. Još besmislenije je pokušavati da se kažnjavaju roditelji novčanim kaznama, jer oni imaju zajednički budžet sa detetom, pa će dete, pored invaliditeta, biti kažnjeno i novcem.

Ali, kada odraste i stekne samostalnost (a u PRB čak i tradicionalno društvo će biti primorano da ženi pruži tu samostalnost), žena tada može tužiti roditelje za svoj invaliditet na sudskom putu; možda će postati poznata kao nezahvalna skotina, ali će odbraniti tu verziju pravde koju sama deli.

Država, naravno, takođe ume da se nosi sa tradicionalnim društvom, ali je takav lek gori od same bolesti. U libertarijskom okruženju, tradicionalno društvo će se rastapanje dešavati mnogo brže i pouzdanije, kroz bunat pojedinaca.