anonimno pitanje

Prevara je samo kršenje očekivanja. Od osobe se očekuje da će postupiti na jedan način, a ona, obmanjivač, postupa na drugi.
Može li prevara naneti štetu? Naravno, da. Subjekt planira svoje postupke na osnovu pretpostavki koje se usled prevare ne ispunjavaju, i to povećava njegove troškove.

Da li je prevara nasilje? Naravno, ne. Može se prevariti poverenje (na primer, kršenje Budimpeštanskog memoranda) i primeniti nasilje kada se od tebe očekuje mirno ponašanje, ali ipak je prevara odvojena, a nasilje odvojeno.

Da li je prevara agresija? Ponovo, ne. Prevara može biti opravdanje za agresiju (desni sektor je poslao voz nacista u Krim), ali, opet, prevara je odvojena, a agresija odvojena.

Odakle uopšte dolaze pretpostavke da prevara sama po sebi može biti kršenje NAP-a, odnosno agresivnog nasilja? Naravno, iz koncepta pozitivnih prava. Postoji pravo na obrazovanje, na socijalno osiguranje, na poštovanje, na istinu… Dakle, pravo na istinu je prekršeno, sada će moje nasilje prema obmanjivaču biti samoodbrana. Primetićemo da je ovakav pristup najrasprostranjeniji ne toliko među SJW-ovima, već pre među klasičnim „gopnicima“. (Šta imaš? A šta ako nađem?) Država je poseban slučaj gopnika, i ona takođe pokušava da kažnjava zbog prevare (na primer, zbog falsifikovanja poreskih dokumenata).

Hoće li u libertarianizmu biti više prevara nego sada? Ne može se sa sigurnošću reći, ali pretpostavljam da će ipak biti manje, jer libertarijansko društvo ne sprečava delovanje povratnih informacija. Ali to je zasebna velika tema.