anonimno pitanje

Ovo pitanje mi postavljaju prilično često, i obično sa podtekstom „pa, ubedi me da se pridružim!“ Evo, na primer, Mihail Svetov u svom intervju odgovara na ovo pitanje.

Dobar pokušaj, ali ne. Hajde da ne mešamo pojmove.

Jako želim da postanete moj pristalica. Dobićete mnoštvo preporuka o tome šta vredi pročitati o libertarijanizmu, o ekonomskoj, etičkoj i pravnoj teoriji. Moći ćete da o tome predmetno diskutujete sa drugima u četovima, na sastancima i debatama. Dobićete preporuke i drugu pomoć pri izradi dozvole za oružje. Pomoći ćemo vam u slučaju konflikata sa državnim represivnim aparatom. Sami ćete moći da se pridružite mnoštvu zanimljivih aktivnosti, ili da uključite druge u neku aktivnost. Oko mene je mnoštvo zanimljivih stvari, i upravo u vama, mojim pristalicama, leži moja snaga i ponos.

Ali stupanje u samu partiju znači redovan rad na besplatnoj osnovi. Ovde je malo biti libertarijanac, malo je želje da se prosvetljuju drugi u libertarijanskom duhu, malo je želje da se podrži partija – morate imati dovoljno vremena, snage i talenta da to radite redovno, i to u stalnoj interakciji sa drugim ljudima koji imaju svoja saznanja o tome šta i kako treba raditi. Ako ste se zapalili za ideju da se pridružite partiji, ubedili ste me da vas primim, a nakon šest meseci ste izgoreli i sada vas ne možete izvući čak ni na sastanak regionalnog odeljenja – onda ste uzalud stupili. Sada ću morati da trošim snagu da vas prebacim u pristalice, gde ste od samog početka imali svoje mesto – inače će vaša pasivnost narušiti rad demokratskih mehanizama, nek su oni prokleti.

Dakle, nije meni dužnost da vas ubeđujem da uđete u partiju. Već ćete vi morati da ubedite mene da niste samo libertarijanac, već da i razumete u šta se uvlačite.

Ako želite, postati pristalica partije je kao započeti romans, a stupiti u partiju je kao osnovati porodicu. Osetite razliku.