Anonimno pitanje

Za početak, naravno, želim da preporučim članke i zapise iz nastupa Farida Husainova – tako se desilo da se mogu pohvaliti sopstvenim, „prihranimim“ ekspertom za železničku temu. On mnogo i detaljno govori, uključujući i o razlici u pristupima između američkog i kontinentalnog modela organizacije železnica. Ali ja ću sama pristupiti sa sasvim druge strane.

Da, zaista, država teorijski može učiniti neku uslugu toliko isplativom za potrošača da bilo koja tržišna rešenja jednostavno ne bi izdržala konkurenciju. Na primer, zašto država ne bi uopšte besplatno prevozila putnike železnicom? Jer državi uopšte nije neophodno da određenu uslugu učini profitabilnom – ona će opleniti porezima privatne profitabilne biznise i uložiti novac u neprofitabilni.
Tako, na primer, u istoj Venecueli benzin košta sitniš zahvaljujući državnim subvencijama, i mnogi bi želeli da koriste takvu uslugu, ali malo ko bi želeo zbog toga da se preseli u Venecuelu=)

Koliko sam razumela iz brzog analize transportne situacije u Bay Area, tamo ne sarađuju dve transportne kompanije, već više od dve desetine, i za sada je tržište odlučilo samo u korist jedinstvenog računovodstvenog interfejsa, ali ne i jedne jedinstvene karte. Nije isključeno da bi neka kompanija posrednik, analizirajući statistiku prodaje svih kompanija, mogla da izbaci na tržište jedinstvenu kartu koja važi za sve ili većinu transportnih kompanija, čiji bi se novac od cene raspoređivao između kompanija u proporciji dogovorenoj među njima. Nije isključeno da bi takav proizvod čak bio i uspešan. Ali takođe je sasvim verovatno da on neće ni uspeti.

Rezimirajući, želim da kažem da će izlazak države iz ekonomije nesumnjivo učiniti ljude generalno bogatijim, a tehnološki napredak generalno bržim – ali u pojedinačnim granama koje su pod intervencionizmom privilegovane, prilikom prelaska na slobodno tržište moguća su i pogoršanja. To je cena uklanjanja regulatornih neravnoteža.