anonimno pitanje

Kao što sam već napisala, u sporu Svetova i Kičanove ja sam više na strani devojke, ali u celini razumem Mišinu poziciju i mislim da ću uspeti da razjasnim pitanje koje vas brine.

Mihail brani vizni režim kao zaštitu slobode udruživanja. To jest, ulazak bilo kome je podrazumevano zabranjen (to je ispoljavanje slobode neudruživanja), ali uz prisustvo poziva od građanina zemlje, viza mora biti izdata bez pogovora, inače bi to opet bilo kršenje slobode udruživanja. Pozivač deli odgovornost za ponašanje pozvanog zajedno sa samim pozvanim – to je uobičajeni institut garancije. Na taj način, pravo odlučivanja o tome koga pustiti u zemlju, a koga ne pustiti, ne ima službenik, već konkretan građanin, i on je taj koji odgovara drugim građanima za to kako je koristio to pravo.

Ne sećam se da je Mihail javno izneo svoju poziciju baš u ovakvom obliku, ali to mi se čini kao jedino tumačenje koje je u skladu sa libertarijanstvom. Takva pravila pristupa teritoriji zemlje, u suštini, ne bi bilo sramotno prihvatiti kao privremeno rešenje čak i državi koja je sigurno krenula putem minarhijskih reformi.