Da bi odgovor na ovo pitanje bio autoritativniji, obratila sam se najpoznatijem popularizatoru austrijske škole u Rusiji, Pavlu Usanovu (obavezno se pretplatite na njegov youtube-kanal, ako već niste). Inače, uskoro će izaći moj pregled njegove nove knjige „Retrospektiva ekonomske misli“.
Dakle, prema mišljenju Pavla, glavni problemi austrijske škole su sledeći:
1. Nije jasno kako uskladiti Mizesovu praksijologiju i Hayekov tržišni proces
U čemu je težina? Praksijologija je logika ljudskog delovanja, izvedena deduktivno iz opštih osnovnih principa. Tržišni proces je nastanak spontanih poretaka iz mnoštva pojedinačnih akata izbora koje vrše ljudi. Proučavanje ovih spontanih poretaka odvija se metodom indukcije. Fizičarima bi verovatno bilo najjasnije ako bi praksijologiju uporedili sa molekularno-kinetičkom teorijom, a tržišni proces sa termodinamikom. Drugim rečima, ovde imamo posla sa problemom od kog zrno peska počinje gomila, a na jeziku dijalektike – sa prelaskom kvantiteta u kvalitet.
U principu, negde na spoju jednog i drugog leži teorija igara, ali ona ipak ne popunjava jaz u potpunosti.
2. Kryptovalute i regresivna teorema
Kada su me pitali za bitcoin, sama sam upala u tu zamku, pozivajući se na članak o tome da bitcoin ispunjava regresivnu teoremu, a zatim dobila kritiku da to nije ubedljivo. Iskreno se nadam da će Pavlu uspeti da unese izvesnu jasnoću u ovo pitanje u svojoj knjizi „Budućnost novca“, čije je izdavanje već najavio. Očigledno, treba je očekivati je 2019. godine.
3. Teorija države: poreklo i evolucija u demokratiju
O poreklu države, predstavnici austrijske škole se zaista izražavaju na različite načine.
Hoppe izvodi državu iz prirodne aristokratije, odnosno institucije preusmeravanja poteškoća na kompetentnije osobe. To je zaista najobičnija ljudska praksa koja se reprodukuje u svim zajednicama, od prvobitnih plemena i mafijaških klanova do modernih lidera nesistemske opozicije i profesionalnih gurua.
Zolotarev tvrdi da ne treba mešati božiji dar sa prženicama, i ako je prženica u obliku institucije neformalnog liderstva rasprostranjena svuda, onda je božiji dar u licu države – istorijski nedavno parazitsko formiranje, samo ostaje nejasno, da li je istorija čovečanstva mogla proći bez ovog sumnjivog usvajanja.
Neslaganja postoje i u vezi sa evolucijom ka demokratiji. Hoppe piše da je krivac za to težnja vladajuće klase ka umnožavanju neodgovornosti, a Četvernin ukazuje da je za pojavu stabilnih libertarijanskih pravnih institucija bila potrebna retka kombinacija klimatskih faktora, kada je umesto stroge podele na kast radnika i ratnika u Eladi došlo do mešanja uloga u vidu slobodnih komunara, poljoprivrednika-ratnika, i to je već rodilo libertarijansku etiku, pravo i poljsku demokratiju umesto obične doktrine pljačke i prisile.
4. Enforsment bez države
Ovde reč nije toliko o nekom unutrašnjem problemu austrijske škole, već o tome kako se taj problem postepeno rešavao kako se razvijala libertarijanska teorija. Mises uopšte nije osporavao neophodnost države. Rothbard je razvio generalno teoriju anarhokapitalizma, ali je ostavio nekoliko etatističkih rudimenta, poput roka važenja patenata uzetog „s fenjera“ ili prisustva prinudnog zatvorskog zatvaranja kod ankap-a. Savremeni teoretičari, poput samog Zolotareva, ili, na primer, ja, demonstriraju mogućnost da se snađemo uključujući i bez tih rudimenta, nudeći alternative.
Ipak, tema vandržavnog enforsmenta još uvek nije ustaljena i predstavlja više doktrinu nego teoriju, tako da ima još posla.
