Ako nezakonito prisvajam tuđu svojinu – to je agresivno nasilje i kršenje NAP-a, a ako kupim tuđu svojinu koju je drugi pojedinac prisvojio nezakonitim putem, da li će se to smatrati kršenjem NAP-a? A šta ako naručim bilo kakvu robu od osobe koja se bavi takvim?
Emmanuel Goldstein
Ovo pitanje odjekuje pitanjem o tome da li naručivanje ubistva krši NAP. I isto tako, odgovor na njega je jednoznačno „ne“. Potpuno je nebitno da li je neko stvorio pozitivnu materijalnu motivaciju lopovu, razbojniku ili ubici – odluku da izvrši agresivno nasilje on je doneo sam. Međutim, ako je reč o tome da je neko pretio izvršiocu nekim sankcijama u slučaju neizvršenja krađe/razbojstva/ubistva, tada, naravno, i naručilac i izvršilac nose odgovornost: jedan za pretnju akcijom, drugi za akciju kojoj je pristao kako bi izbegao pretnju.
Znači, da li to znači da kupac ukradenog stiče legalna prava na kupljenu stvar? Ne, ne stiče. On upravo zato kupuje stvari sa ogromnim popustom što dobija stvar samo na faktično posedovanje, i u cenu uračunava rizik da će se pojaviti bivši vlasnik kojem će morati da je vrati bez ikakve nadoknade.
Dakle, ako vlasnik servisa automobila kupi ukraden auto i rastavi ga na delove kako bi otežao pronalaženje, da li će mu se desiti bilo šta? Hoće. On će i dalje ostati dužan da vrati auto vlasniku, ali zbog tehničke nemogućnosti da to uradi, morat će da pregovara o odšteti, koja će očigledno biti sa značajnom premijom u odnosu na tržišnu cenu automobila.
Na kraju, želim da napomenem da imovinski zahtevi ne moraju uvek biti povezani sa kršenjem principa neagresije. Ako postanete žrtva prevare, NAP nije prekršen, ali imate pravo na zahtev, i sud, uz postojanje dokaza, ima svako osnovno pravo da stane na vašu stranu. Zapravo, kupac ukradenog prema zakonitom vlasniku je upravo prevarant: on vas obmanjuje tvrdeći da nije bio svestan statusa stvari, rekavši da su mu delovi bili hitno potrebni, pa zašto ne bi kupio skoro nov auto za delove.
Dakle, iako u ovoj delatnosti nema kršenja NAP-a, to ne znači i nekažnjivost.
