анонимный вопрос

Sećam se da sam definisala kapitalizam kao društveno uređenje u kojem su dominantni oblik odnosa između ljudi robno-novčani. Klasičnija definicija, koja je bila u upotrebi u Sovjetskom Savezu, kaže da je kapitalizam društveno uređenje u kojem su sredstva proizvodnje u privatnoj svojini. Sasvim je očigledno da u devedesetim godinama u Rusiji nije bilo čistog kapitalizma prema nijednoj od ovih definicija, već se radilo o tranzicionom obliku društva, kada su stari socijalistički (ili despotički, u mom razumevanju) odnosi izumirali, a njih smenjuju kapitalistički (što se tiče crta feudalizma u Sovjetskom Savezu, one nisu nestale ni sa novim uređenjem i sačuvane su do danas).

Međutim, treba imati na umu da je termin „kapitalizam“, uopšte govoreći, više publicistički nego naučni, stoga, govoreći o postojanju kapitalizma u određenoj zemlji u određenom vremenu, govorimo više o usklađenosti društva u to vreme sa određenim vrednostima. To jest, govorimo o kapitalizmu više u Veberovom razumevanju (duh kapitalizma kao racionalnost i protestantska radna etika) ili Šumpeterovom (duh kapitalizma kao preduzetništvo i kreativna destrukcija).

Dakle, u Rusiji devedesetih godina prošlog veka, duh kapitalizma prema Šumpeteru bio je prisutan u izobilju. To je bilo vreme ogromnih mogućnosti i tog istog kreativnog uništenja. Što se tiče duha kapitalizma prema Veberu, njega nije ni bilo na vidiku. Kakav radni etos? Čovek čoveku vuk, hoćeš da živiš – moraš se okretati. Kapital je stvaran bio prvenstveno na razgrabljanju sovjetskog nasleđa, na tom istom kreativnom uništenju, na sposobnosti da se bolje od drugih prilagodi ostaci starog novim uslovima, a ne na sposobnosti da se mnogo trudi, pažljivo štedi i precizno investira.