Otac Sibirske demokratije

Malo razumem fudbal, i od međunarodnih sportskih organizacija sam manje-više upoznata samo sa konfederacijom praktičnog pucanja, ali to nije naročito presudno. Bilo kako bilo, sve takve organizacije se osnivaju radi promovisanja određenih vrsta sporta ili drugih aktivnosti (neka GreenPeace ili Crveni krst su organizacije istog tipa, iako nemaju veze sa sportom).

Zadatak ovakvih organizacija je da pojednostave interakciju između lokalnih timova, klubova i sličnih jedinica, razvijaju jedinstvena pravila, organizuju takmičenja i tako dalje. Oni žive od učešća članova, donacija, prodaje reklama, merča i sličnog. Ukratko, za njihov rad države uopšte nisu potrebne.

U čemu se ogleda učešće države u radu takvih organizacija? Pa, za sport je to postojanje nacionalnih reprezentacija, nacionalnih prvenstava i tako dalje. Ako država ne bude, onda će umesto toga biti neka takmičenja unutar uslovne crvene lige, zelene lige, ljubičaste lige i tako dalje – a onda finalni obračun za neki, hm, duginasti pehar.

Sve te olimpijske igre se sada zvanično bivše ne prihvataju države, već konkretni gradovi, pa će i pravo da se takmiče imati ne države, već opštine, ili čak privatni vlasnici stadiona i hotela.

Neki „lekari bez granica“, kao što se iz samog naziva može lako razumeti, granice samo smetaju. Isto se može reći i za ostala međunarodna udruženja aktivista – njihove mogućnosti će značajno porasti ukidanjem koncepta „državnog suvereniteta“.

Konzorcijumi poput W3C-a i sličnih već sada rade kao da država nema, ili su u najgorem slučaju primorani da se nekako prilagođavaju njihovom postojanju, i neće plakati za njihovim nestankom.

Ukratko, ne mogu da zamislim situaciju u kojoj bi bilo koja trenutna nedržavna međunarodna asocijacija bila u mogućnosti da praktično bez promena nastavi svoj rad u ankapu.