Ideju opšte naoružanosti i neograničene samoodbane često kritikuju sa pozicije po kojoj će to dovesti do rasta broja neopravdanih ubistava. U ovom pitanju se često koristi sledeća formulacija: „Da li zaista zastupaš to da se oružje može koristiti protiv čoveka i time ugroziti njegov neprocenjiv život samo zato što te je napao pesnicama, počeo da prilazi uz pretnje ili upao u tvoju kuću? Najverovatnije napadač želi samo da te udari, izdača ili opljačka. Ali povrede se skoro uvek mogu izlečiti, a materijalne vrednosti uopšte nisu toliko bitne“. Hajde da razjasnimo ovo pitanje detaljnije.
Ljudi koji sebi dopuštaju nasilno ponašanje, čak i ako nije smrtonosno, i dalje su agresori. Nasilne sklonosti su deo njihove ličnosti koji bi trebalo da osveste što ranije i ulože sve napore da ih prevaziđu. Ali ako je čoveka zadovoljava njegova nasilnost, ako ne namerava ništa da preduzme povodom toga i odbija bilo kakve ponude da mu se pomogne, on predstavlja samo veću pretnju drugim ljudima, unoseći u njihove živote višestruke negativne eksternalije.
Neko bi mogao pomisliti da prema mojoj logici treba namerno tražiti sve ljude sklone agresivnom nasilju radi preduzimanja preventivnih mera. Međutim, to nije tako. Ne može se sa sigurnošću znati da li je čovek zaista nasilnik sve dok ne pokaže svoje nasilje u praksi. Ali čak i ako je osoba ranije počinila čin nasilja, ali ga sada ne pokazuje, ne treba je napadati sa bilo kakvim ciljem (kazna, iznuđivanje kompenzacije, prinudna psihoterapija). Na kraju krajeva, napadajući ga, mi ćemo sami postati agresori koji žele silom da potčinjavaju druge ljude svojim pravilima, čime ćemo takođe unositi negativne eksternalije u naše živote i živote svih ostalih.
Međutim, ako je čovek upravo ovde i sada odlučio da vas napadne, tada je neosporna činjenica da je on agresor i nasilnik koji ugrožava vaš život i živote drugih ljudi. Pored toga, svojim nasiljem on pokazuje da mu nije strana sila koja primorava druge na sopstvena pravila, a to je već veoma opasna sklonost. Uništiti ga znači osloboditi se pretnje koja iz nje proizlazi. Zamislite da svojim aktima agresije on može akumulirati potencijal nasilja. Tada će dobiti moć i pretvoriti sve oko sebe u svoje robove. Zar možete smatrati vrednim život osobe koja sama život ne smatra vrednim i koja će pri prvoj prilici prirediti ljudima oko sebe ropstvo ili čak genocid?
Ja lično ne mogu. Naravno, neću sam napasti takvu osobu, jer time ne bih bio ništa bolji od nje. Ali ako on napadne mene – oslobodiću se ga, čime ću učiniti svoj život i živote drugih ljudi bezbednijim. A ako svi agresori budu uništeni tokom svog napada, onda će nenasilje kod ljudi potpuno učvrstiti čisto evoluciono, jer će samo ljudi koji ne pokazuju ili kontrolišu agresiju moći da nastave svoj rod kako u biološkom smislu, tako i u smislu vaspitanja, jer dobri roditelji imaju daleko veće šanse da odgajeju dobru decu nego roditelji agresori.
