Zagovornici etatizma i primene silom pokretanih mera generalno dele nasilje na nelegitimno, odnosno loše nasilje protiv kojeg je neophodno boriti se, i navodno „legitimno“ nasilje, koje je dobro i koje je dozvoljeno, pa čak i neophodno primeniti. Legitimnim se može proglašavati nasilje radi postizanja određenih ciljeva koji, prema uveranjima etatista, vrede toga da se ljude posmatraju samo kao bezdušni resurs u rukama „mudre“ vlade. Legitimnim se može proglašavati nasilje radi osvete i silom pokretanog kažnjavanja onih koji su počinili čin nasilja u prošlosti ili čak samo prekršili neki dogovor nenasilnim metodama; navodno je to neophodna mera u borbi protiv kriminala, a takođe omogućava sprovođenje neke vrste „društvene osvete“, odnosno ispuštanje besa na one koji su u nečemu oklevali.
Naravno, polazeći od različitih etičkih modela i pogleda na društveni poredak, može se pokušati legitimizovati bilo koji oblik nasilja. Oni se čak mogu legitimizovati i na osnovu određenih praktičnih razmatranja, ali samo u veoma ograničenom smislu, izbegavajući posmatranje pune slike konačnih rezultata. Međutim, ako prestanemo da se bavimo čisto subjektivnim teorisanjem i u potpunosti sagledamo rezultate nasilnih praksi, možemo videti da nasilje samo vodi ka katastrofi, bez obzira na to da li se naziva legitimnim ili ne.
Da biste razumeli u čemu je stvar, hajde da zamislimo jednu situaciju. Konkretna osoba je optužena za izvršenje nekog krivičnog dela, sud joj je utvrdio krivicu i naložio da isplati odštetu ili da se potčini nekim drugim merama (na primer, odlazak u zatvor). Međutim, ona odbija da to učini. Naravno, može se koristiti čitav niz nemilitantskih metoda pritiska na nju, naročito raznovrsni reputacioni i finansijski instrumenti. Ali, to vas ne zadovoljava i želite silom da postignete svoje? Onda hajde da vidimo koliko ste spremni da odete, naročito imajući u vidu da živimo u modernom visokotehnološkom svetu, u kojem destruktivni potencijal pojedinca svakim danom samo raste.
1) Koristeći to ili ono oružje za samoodbranu, osuđenik uništava agente koji su došli u njegov dom i koji ga pretnjama nasiljem prisiljavaju da se potčini.
2) Koristeći eksploziv unapred postavljen u stambenu zgradu ili na prepunom mestu, osuđenik zahteva da ga ostave na miru, inače neće imati izbora nego da ga aktivira (ili da ne spreči eksploziju po unapred podešenom tajmeru, ako je već uhvaćen i ne nameravaju da ga puste), i time ubije veliki broj ljudi.
3) Koristeći unapred postavljen kontejner sa bezopasnim virusom (na primer, gripom ili koronavirusom), osuđenik po istom šemi zaražava nekoliko ljudi u gradu i time primorava vlasti da uvedu strogu dvonedeljnu karantinu u celom gradu (zamislite da će vama lično biti zabranjen izlazak iz kuće tokom tog karantina).
4) Koristeći unapred postavljenu „prljavu bombu“, on pretvara veliki grad u drugu Pripyat, dolazi do potpune evakuacije stanovništva, a mnogi umiru od karcinoma. Sva nekretnina i deo pokretne imovine stanovnika grada nestaju bez povratka (postaju neupotrebljivi zbog radioaktivnog zagađenja).
5) Koristeći unapred postavljeni kontejner sa ranije izolovanim ili sintetisanim veoma opasnim virusom (što će, sa napretkom tehnike, takođe prestati biti veliki problem), osuđenik pokreće pandemiju koja dovodi do masovnog karantina širom zemlje na dug period, velikog broja žrtava i kolapsa ekonomije.
6) Koristeći termonuklearne rakete (osuđenik je dovoljno imućan da ih proizvede) ili visokokapacitetne nosioce energije (koji, kao i sintetizatori virusa, mogu postati prilično dostupna, pa čak i uobičajena sredstva u svakodnevici), on pretvara čitavu planetu u izgorenu pustinju nepodobnu za život i uništava civilizaciju onakvu kakva trenutno postoji. Mali deo preživelih se vraća u kameno doba.
Mislim da je najveći rizik na koji ste spremni ono što je opisano u prvoj stavci, jer bi inače posledice bile katastrofalne. A u slučaju postizanja Balansa Potencijala Nasilja (odnosno opšte naoružanosti), ova opcija će obavezno završiti likvidacijom agenata snaga, zbog čega će prisilna egzekucija u principu postati nemoguća!
