Prijateljski kanal Anarhija+ objavljuje višedelni longread o tome kako prisustvo radikalnog krila spremnog na nasilne akcije utiče na tok protesta. Za sada je izašlo pet delova, a biće ih još. U serijalu se otkrivaju razne suptilnosti, poput toga kako se razlikuju efekti kada je radikalno krilo u prijateljskim odnosima sa umerenim, a kada između njih nema koordinacije – i slično. Očekuju se još dva-tri dela, koji će zatim biti sastavljeni u jednu celinu, ali ja sam odlučila da ne sačekam kraj jer se pojavio zanimljiv praktičan primer.
Najznačajniji protest prošle godine bila je, naravno, Belorusija. Na osnovu njegovih ishoda, politolozi su ili tiho žalili što se režim, koji se oslanja na kompaktno lojalno bezbednosno jezgro, pokazuje kao stabilan uz bilo kakvo nezadovoljstvo ostatka stanovništva, što potvrđuju već dva primera – Venecuela i Belorusija – ili su bili ogorčeni prema demonstrantima, rekavši da, skidajući papuče pre nego što stanu na klupe, pokazujete psima režima svoju potpunu bezubost i dajete kart blanš za represije, čija je žestina direktno proporcionalna broju manifestacija.
I ovde mi podmeću link ka veoma zanimljivom kanalu, koji se koristi za promovisanje upravo nasilnih akcija u Belorusiji, i to u izuzetno oštrom obliku. Pročitajte ga pažljivo, prilično je mlad, pa se može sav sadržaj obraditi. Ukratko: kanal planira da pokrene punopravan gerilski rat protiv režima. Taktika koja se pritom nudi daje do znanja: autori kanala, ko god oni bili, veoma dobro znaju kako rade sudovi u ankap režimima, kao i da odlično razumeju onaj uticaj radikalnog krila na protest u celini.
Pokušala sam da približno formulišem čime se vode ovi anonimni organizatori decentralizovanog nasilnog protesta:
- Danas je ogromna većina nezadovoljnih režimom zaista nespremna za otvoreni oružani bunt, ali su mnogi izuzetno iznervirani potpunim odsustvom ustupaka od strane režima kao odgovora na mirne akcije.
- Nespremnost za otvoreni bunt kod nekih je uzrokovana principijelnim neeluderanjem eskalacije nasilja, dok je kod drugih uzrokovana neeluderanjem podnošenja ozbiljnih troškova.
- Čovek ume da razvije navike i veštine. Počevši od malih stvari, on se uvlači, i dalje se može postepeno istrenirati za ozbiljno nasilje.
- Nasilje se ne sme heroizovati. Heroji skidaju papuče pre nego što uđu na klupe. Terorom se bave otpadnici. I društvo ima zahtev za pojavljivanje tih odvratnih likova koji će ratovati protiv režima iz najnižih motivacija.
- Za socijalističku zemlju, uzlični niski motiv je – novac. Najbolje je ako će zbog novca druge sluge režima ubijati druge sluge režima. Ali odgovaraju i bilo koji drugi lumpeni.
- Koliko plaćati za koje akcije? Ko će plaćati? A to neka tržište odluči, to je posao kanala – opis poslovnog modela koji kasnije može usvojiti bilo ko poželjan.
Šta možemo izvući iz ovih materijala?
Prvo, pamteći da je Belorusija za ruski režim nešto poput probnog polja, može se pretpostaviti da i u RF nas može čekati nešto slično, pa zašto ne pratiti pažljivije i mračnu stranu protesta, unapred isprobavajući to na sebi.
Drugo, u kanalu se daje niz praktičnih saveta za anonimizaciju koji će biti korisni i mirnim agoristima.
Treće, vidimo očiglednu potvrdu toga da tržišni odnosi odlično funkcionišu i u borbi protiv države, što znači da će tržište preživeti i bez države. Nije da je ovde reč o nekom velikom otkriću, ali i to povezujemo u celinu.
