Razvoj biotehnologije približava trenutak kada će biti moguće kreirati genoterapiju sposobnu da kod čoveka aktivira mehanizam inhibicije nasilja o kojem je pisao Konrad Lorenc. Međutim, zajedno sa tim se javlja i rizik od pojave potpuno suprotne genoterapije, usmerene upravo na eliminaciju svih kočnica nasilja kod čoveka. Zato bi neko mogao smatrati ideju o stvaranju genoterapije protiv nasilja potpuno beskorisnom, jer ako je moguće napraviti nju, moguće je napraviti i genoterapiju za oslobađanje nasilnog potencijala. Potražnja za njom mogla bi se naći među određenim psihopatama, manijacima, ljudima koji prekomerno carenje svojim nasiljem, smatraju ga smislom svog života i ne žele da se od njega odvoje zbog neke strelice sa preparatom, ispaljene u njih tokom sledećeg napada. Takođe, neke grupe ljudi (zagovornici autoritarnog vlasti) mogu smatrati važnim postizanje određenih ciljeva silom, zbog čega je potrebno zaštititi silovce izvršioce od rizika gubitka nasilnosti.
Naravno, ogromna većina naučnika se protivi nasilju i malo je verovatno da će iko od njih baviti sličnim razvojima. Ali šta će se dogoditi ako se među njima ipak nađe onaj koji odluči da pomogne nasilnim izrodcima? Hajde da prođemo kroz faze:
1) Postoji verovatnoća nekontrolisanog širenja preparata koji isključuje Lorencov mehanizam, i ako se to desi, čitav svet će potonuti u nasilju i ratovima, a opstanak čovečanstva će postati nemoguć (praktično će se ponoviti tipičan scenario iz filma o zombijima).
2) Ovaj rizik će dovesti do neophodnosti kreiranja osvežene genoterapije protiv nasilja. Ona bi mogla biti sposobna da spreči isključivanje Lorencovog mehanizma bilo kojim metodama, međutim, u slučaju da se to ne može garantovano obezbediti, jedina opcija će ostati da se postigne tako da osoba pogine prilikom pokušaja uklanjanja ograničenja na nasilničko ponašanje. Dozvoliti preživljavanje ljudi koji teže nasilju u takvoj situaciji jednostavno nije moguće, inače će se dogoditi ranije navedeni scenario.
3) Nakon toga će se desiti prilično brzo izjednačavanje balansa potencijala nasilja, biće postignuta apsolutno univerzalna naoružanost (svakom običnom čoveku će jasno postati jasno da je oružje u takvom svetu jedini garant opstanka). Novi status kvo će se održavati zahvaljujući tome što će manjina sadista strahovati od deaktivacije Lorencovog mehanizma kako ne bi napadali većinu nenasilnih ljudi, koji su sposobni da ih unište pri prvom pokušaju iniciranja nasilja.
4) Stacionarni bandit (država) neće preživeti ni pojavu genoterapije protiv nasilja, jer će tada izgubiti mogućnost da silom nameće svoje poretke, niti pojavu blokatora koji inhibira mehanizam nasilja, jer u tom slučaju silovnici koji rade za njega, umesto mirnih protesta, dobiće molotovljeve koktele, boce sa sumpornom kiselinom, infektivne agente, rafalove iz automata i slično od onih istih ljudi koji su skinuli ograničenje u nasilju i koje će ga ispoljavati prema svima, uključujući i njih. Filmovi o zombijima, iako su čista fantastika, ipak prilično tačno prenose šta će se desiti sa državom u takvom scenariju.
Kao rezultat, dobija se tako da će i kreiranje preparata za isključivanje mehanizama koji suđenuju nasilje dovesti do eliminacije stacionarnog bandite, kojeg pristalice autoritarnog vlasti i silovitih mera toliko vole i smatraju najboljim mehanizmom za postizanje bilo kakvih ciljeva. Oni to ne razumeju, ali još gore je što ne razumeju katastrofalan scenario do kojeg će dovesti kreiranje takvog preparata, ako se na vreme ne ažurira genoterapija protiv nasilja prema parametrima koji odgovaraju drugoj tački ili bar ne bude izbalansiran balans potencijala nasilja, kako bi se svi nastali nasilnici likvidirali tokom njihovog napada.
