Zamislite da tražite dobrog automehaničara. Ne gledate reklame, već zovete najboljeg prijatelja Petu. Peta kaže: „Ne razumem se u kola, ali moj brat Kolja popravlja auta, a on se kune da u garaži u дядя Ašota rade savesno“. Odlazite kod Ašota jer verujete Peti, a Peta veruje Kolji.
 
U IT-u je „Mreža poverenja“ („Web of Trust“) digitalna verzija ovog principa. Umesto pasoša sa orlom ili pečata ministarstva, vaš identitet je digitalni ključ. Njega potpisuju prijatelji, kolege i kontragenti. Stvara se ogromna kriptografska mreža. Što se više poštovanih ljudi zauzme za vas, to je vaš značaj u društvu veći. A sada pogledajmo praktične primene ovog principa.  

1. Kadaistar i registar imovine. Zašto nam trebaju činovnici koji prepisuju papire od naših poreza? U WoT sistemu, vaša imovina je vezana za digitalni ključ. Kupujete kuću? Transakcija se zapisuje u distribuiranu bazu podataka (kao blockchain) i potpisuje: od vas, prodavca i, recimo, pet svedoka-notara sa besprekornim rejtingom u Mreži poverenja. Nakon toga niko neće moći da vam oduzme pravo na imovinu, jer će svaki „lažni“ potpis biti odbijen.
2. Garancija poslova. Recimo da kupujete partiju robe od neznanca iz drugog grada. Prebacujete novac na specijalan račun koji će se otvoriti samo uz prisustvo dva od tri ključa (multi-potpis 2 od 3). Jedan ključ je kod vas, drugi kod prodavca, a treći kod unapred izabranog Arbitra. Roba je stigla? Vi i prodavac stavljate dva potpisa – posao je završen. Prodavac je poslao ciglu umesto laptopa? Zovete Arbitra, on pregleda dokaze i svojim ključem vam vraća novac.
3. Arbitraža („privatni sudovi“). Može se postaviti pitanje: „A šta sprečava Arbitra da se dogovori sa prodavcem i prevari me?“. Ovaj problem rešava reputacija u Mreži poverenja. Privatna arbitražna agencija živi samo od poverenja strana. Ako se ispostavi da je sudija primio mito, nezavisni revizori će mu sniziti rejting u WoT koloni. Socijalni kapital sudije će pasti na nulu i nijedna razumna osoba ga više neće uključiti u pametni ugovor.
4. Problem „besplatnog vozača“. Recimo da nisu svi doprineli novčano za asfalt u naselju, ali svi njime koriste. Kako naterati one koji ne plaćaju da to učine bez poreske policije? Pomoću Mreže poverenja! Nisi platio donaciju za putni fond? Niko te ne kažnjava, živi kao i do sada. Ali, algoritam automatski poništava tvoj nivo poverenja kod komšija. Prilikom prilaska rambli u naselju, pametni senzor će samo reći: „Vaš ključ nije servisiran, uplatite dobrovoljni doprinos ili idite maci putem tabačnog puta“. Život bez prisile, ali sa prirodnim posledicama!
5. Ostracizam umesto zatvora. Zatvori su veoma skupi (mi ih plaćamo), i oni ne ispravljaju ljude, već od njih prave profesionalne kriminalce. Mnogo bolje bi bio ugovorni ostracizam. Osoba je prevarila partnere za novac i odbila da plati odštetu prema sudskoj odluci? Autoritativni arbitraži zakače na njegov otvoreni ključ kripto-oznaku: „Prevarant“. Njegov rejting u globalnoj mreži poverenja pada ispod nule. Aktiviraju se automatski protokoli: pametne brave u car-sharingu se ne otvaraju, kase u supermarketima odbijaju njegove transakcije, privatne obezbeđujuće firme ga ne puštaju na privatne posede. To je strašnije od zatvora. Svako u takvoj situaciji će ići da nadoknadi ono što je dugovao.
6. Kreditiranje bez banaka. Zamislite sistem mikrokredita koji se ne zasniva na tome da li osoba zvanično radi u kancelariji, već na njenoj istoriji u Mreži poverenja. Potrebna vam je sredstva za pokretanje biznisa? Vaši jemci su čvorovi u mreži sa kojima ste kontaktiirali poslednjih 5 godina. Ljudi će vam pozajmljivati novac ili investirati u vaš startup direktno preko P2P, videći vaš kristalno čist profil u Web of Trust.

 
Država nas vekovima ubeđuje da ćemo bez batine skliznuti u kameno doba i pokoliti jedni druge. Ali istina je da nam tehnologije već danas omogućavaju da gradimo strukture zasnovane na dobrovoljnosti, reputaciji i matematici. Bez batina i poreza – samo uzajamno poštovanje i odgovornost za svaki digitalni rukovanje!

Voluntarist, Bitarh