Mreža država. 4. Decentralizacija, recentralizacija.

Ne govorimo o neizbežnoj budućnosti, već o mogućim verzijama budućnosti.

Zašto? Zato što postoji uzročnost. Zato što možemo sprovoditi kontrolisane eksperimente. Zato što ljudske akcije mogu uticati na rezultate. Zato što nismo komunisti koji veruju u istorijsku neizbežnost utopijskih ishoda, već tehnolozi koji veruju u individualnu inicijativu podložnu praktičnim ograničenjima.¹³⁰

Prethodna dva poglavlja bila su posvećena tim ograničenjima, kao i prošlosti i sadašnjosti. Ona nas podstiču na diskusiju o nekoliko mogućih varijanti budućnosti pre nego što izaberemo jednu trajektoriju na koju treba fokusirati – onu u kojoj ćemo stvoriti mnoštvo startap zajednica, naše mreže država će dobiti diplomatska priznanja od nekoliko država, i moći ćemo da rekonstruišemo društva sa visokim nivoom poverenja kroz recentralizovani centar.

Ali pre nego što počnemo, daćemo nekoliko upozorenja.

Kada je reč o prošlosti, svaka istorija se neizbežno ispostavi kao običan narativ.¹³¹ To znači da je svaka priča o prošlosti obavezno isečena, skraćena, editovana i učinjena previše jasnom. Na drugi način jednostavno nije moguće preneti 5000 godina pisane istorije. I naš narativ o istoriji kao trajektoriji nije izuzetak: to liči na slajd „Zašto sada“ na početku prezentacije svakog preduzetnika, praktičnu istoriju¹³² zasebnih događaja koji su omogućili izvodljivost mreže država. Ali mi bar navodimo reference kako bi se naši činjenice mogle proveriti.

Što se tiče sadašnjosti, naš opis tripolarnog sveta — to je onaj deo knjige koji će, očigledno, najbrže zastareti. To je urađeno namerno, s obzirom na to da smo se potrudili da tamo prebacimo većinu pominjanja tekućih ili nedavnih događaja.¹³³ Zapravo, ovaj deo knjige je rez pogled na svet na sredinu 2022. godine, nešto poput Kalmanovog filtera za procenu vektora istorije, i pošto je ovaj filter rekurzivan, zadržavamo pravo da u online verziju knjige uključimo nove informacije radi njegovog ažuriranja.

Sada ćemo se obratiti temi budućnosti. Verujemo da recentralizovani centar pragmatičnih mrežnih država zaista može nastati, i opisujemo nekoliko scenarija u kojima se to može dogoditi. Ali naše prognoze su samo scenarija, i uvek moramo uzeti u obzir volatilnost, refleksivnost, konkurentske trendove i ograničenja predvidljivosti koja iz toga proizlaze.

Prvo, pošto internet povećava varijansu, raste volatilnost. Društvene mreže su društvena volatilnost (ili će postati viralno ili će biti izloženo kancelaciji), a kriptovaluta je finansijska volatilnost (ili će kurs uzleteti do Meseca ili će pasti na nulu). Volatilnost otežava tačne prognoze, ali omogućava rast onima koji uspeju da postave tačnu prognozu. Takođe, volatilnost je dobra za pobunjenike, a loša za aktuelne političare, jer je prvima potrebno da im se sreća okrene samo jednom, dok je drugima potrebno da sreća traje. Velikoj volatilnosti nisu podložni samo pojedinci: čitave zemlje mogu uzleteti i pasti preko noći. Dakle, u uslovima visoke volatilnosti, samo invarijante u Bezosovom stilu ostaju konstantne. Sve ostale opservacije treba shvatiti kao preliminarne — one su tačne sve dok iznenada ne prestanu da budu takve.

Refleksivnost je termin Sorosa, koji označava petlju povratne informacije između razumevanja situacije od strane učesnika i situacije u kojoj oni učestvuju. U sistemima koji se sastoje od ljudi, pojava nečega u svetu dovodi do reakcije, a zatim do reakcije na tu reakciju i tako dalje, što često dovodi do formiranja ciklusa pozitivne i negativne povratne informacije, a ne do banalnog uspostavljanja ravnoteže. Stoga, prilikom prikupljanja podataka o takvim sistemima, a još manje prilikom njihovog predviđanja, treba imati na umu da će ljudi sami reagovati na same prognoze, ponekad kako bi se one ostvarile. U društvenim naukama, za razliku od fizičkih nauka, svaki red u skupu podataka predstavlja čoveka sa sopstvenim umom.

Koncept konkurentskih trendova odnosi se na činjenicu da u trenutku postoji mnogo istovremenih tehnopolitičkih pokreta, različiti fenomeni izrastaju niotkuda i pogađaju milione ljudi tokom nekoliko godina, meseci ili čak dana. Na primer, ako pogledate ovaj grafikon o tome kako su ljudi upoznali svoje supružnike, možete videti nekoliko različitih krivih koje se podižu i spuštaju kako se u svetu pojavljuju različiti kulturni pokreti – sve dok nad svime ne počne da dominira internet. Drugi primer je — udeli društvenih mreža na tržištu tokom vremena; treći je grafikon uspona i pada nacija po Reju Daliju.

Stvar je u tome da u složenom procesu sa mnogo aktera možemo identifikovati učesnike, ali ne uvek i rezultat. Primenjujući ovo na našu scenario-analizu, vidimo da neki trendovi pojačavaju jedne druge, a drugi ih oslabljuju. Na primer, mnogi trendovi ukazuju na smanjenje moći Amerike, ali barem jedan pokazuje suprotno: spremnost Zapada da koristi snagu svojih tehnoloških giganta kao oružje u unutrašnjim i spoljnim konfliktima. Da li će to američkoj dominaciji dati još nekoliko godina, još jednu deceniju ili čak više? Možemo definisati trendove, ali nismo uvek u stanju da kažemo koji će od njih prevladati.

Predvidljivost ima svoje granice. Po našem mišljenju, postoje dve vrste prognoza koje su značajne: fizičke i finansijske. Fizička predviđanja su veoma specifična opklada na trajektoriju loptice, na tip nukleotida prilikom sekvenciranja genoma ili na konfiguraciju orbitale elektrona. Takvo predviđanje se proverava ponovljivim eksperimentom, i ako se ne ispuni, to znači da je vaš instrument otkazao. Finansijsko predviđanje se nalazi na suprotnom kraju spektra: to je makroskopska opklada na volatilno, refleksivno ponašanje drugih ljudi. Takvo predviđanje proverava neumoljivo tržište, i ako se ispostavi kao netačno, vaš fond će bankrotirati.

Nismo zainteresovani da se kladimo na vladinu statistiku sklonu manipulacijama. Prema podacima vlade Kine za 2021. godinu, broj smrti od kovida u Kini od sredine 2020. do 2022. godine bio je jednak nuli. Prema podacima vlade San Francisca za 2021. godinu, nivo kriminala u San Franciscu je opadao. Prema podacima američkog etablmenta za 2021. godinu, inflacija dolara imala je privremeni karakter. Sve ovo nas podseća na sovjetsku vladu iz 1932. godine, koja je tvrdila da je prinos u Ukrajini veličanstven.

Kao što ćemo kasnije raspraviti, korisno je kreirati na blockchainu senku statistiku, koja će biti proverljivija, pouzdanija i otpornija na cenzuru od ovih lako lažirabilnih indikatora. Ali pored toga, prognoze zvanične vladine statistike su u suštini nezanimljive zbog toga koliko su očigledno politizovane. Zato izbegavamo takve stvari — u našoj analizi mogućih scenarija budućnosti ili predviđamo da je nešto tehnološki (a samim tim i fizički) izvodljivo, ili da to može doneti finansijsku dobit, ili i jedno i drugo. I daćemo recepte kako da se te prognoze sprovedu u stvarnost ili im ne dozvolimo da postanu stvarnost, u obliku izmišljenih scenarija dobre i loše budućnosti.

Dakle, rezimirajmo: priča koju prepričavamo je samo narativ, naša analiza sadašnjosti može već biti zastarela, a naše prognoze za budućnost su podložne neizvesnosti zbog nestabilnosti, refleksivnosti, konkurentskih trendova i generalno postojanja granica predvidljivosti. Uzimajući u obzir prethodno rečeno, svi modeli su netačni, ali su neki od njih korisni. A sada, uzimajući u obzir sva ova upozorenja i napomene, nastavimo!

4.1.1. Analitičke ose i scenaristička analiza

Počećemo sa opisom nove perspektive, kada se svet posmatra na bazi sociopolitičkih i tehnoekonomskih osa. Nadamo se da će ovi mentalni modeli pomoći da se veliki obim podataka sažme u praktične približne šablone.

Zatim ćemo, u odeljku Vidljiva budućnost, obući šešire tehnoloških investitora i napraviti prognoze za blisku budućnost, opisujući događaje koje očekujemo. Međutim, to nisu samo nasumične investicione teze; to su delovi budućnosti koji su relevantni za start-up zajednice i mrežne države.

Zatim ćemo detaljno odigrati jedan konkretan naučno-fantastični scenario koji, nažalost, smatramo sasvim verovatnim: Američka Anarhija, Kineska Kontrola i Međunarodni Centrizam. U ovom scenariju predviđamo Drugi građanski rat u SAD, delimično izazvan bankrotiranim američkim vladom koja pokušava da konfiskuje bitkoine — situaciju koju nazivamo Američkom Anarhijom. Za razliku od prvog Građanskog rata, ovo će biti stohastička borba između dve Mreže, a ne eksplicitan spor između dve Države. Biće više neobjavljen nego objavljen, i više nevidljiv nego izražen. I ovaj konflikt, za razliku od ishoda prvog rata, može se završiti decentralizacijom i razlaganjem umesto centralizacijom i konsolidacijom. Koliko god to radikalno zvučalo, mnogi mislioci širom političkog spektra već na različite načine predviđaju da će se nešto slično dogoditi, uključujući Stivena Marša, Dejvida Riboja, Barbari Volter i Kurta Šlihtera, mada se, kao i ja, niko od njih nije naročito raduje toj perspektivi.

U međuvremenu, u ovom izmišljenom scenariju, Komunistička partija Kine na drugom kraju sveta sprovodi intenzivne unutrašnje represije radi održavanja stabilnosti, ne dozvoljavajući Kini da slobodno napusti mrežu digitalnog juana sa svojom imovinom. Mi to nazivamo Kineskom Kontrolom. Dok će Amerika tonuti u anarhiju, KPK će isticati svoj funkcionalni, ali krajnje neslobodni sistem kao jedinu alternativu i izvoziti gotovu verziju svoje države sveopšteg nadzora u druge zemlje kao sledeću verziju „Pojas i put“, kao deo „infrastrukture“ koja se isporučuje uz SaaS pretplatu na kinesko svevidelo upravljano veštačkom inteligencijom.

U ime zaustavljanja anarhije i obnavljanja „demokratije“, američki establishment će dalje u tišini kopirati metodologiju KPK, ne priznajući da to radi, baš kao što je klonirao lokdaun u Kini, prethodno ga glasno osuđujući. Isto tako, nakon što provede deset godina pretvarajući se da osuđuje „nadzorski kapitalizam“, američki establishment će zvanično imenovati mnoge velike tehnološke kompanije za zvanična tela državnog nadzora. Međutim, realizacija ovog digitalnog lokdauna biće podjednako tragicomična koliko će verzija KPK biti totalitarna, i dovoljno porozna da ozbilan otpor ovim merama postane moguć.

4.1.2. Modeli budućnosti u jakoj i slaboj formi

To je svet ka kojem bismo mogli težiti. Međutim, ne moramo nužno verovati u to da bismo osnovali startup zajednicu. Zašto onda uopšte o tome govoriti? Zato što u periodu visoke volatilnosti treba razmotriti modele u kojima se naša budućnost može drastično razlikovati od naše sadašnjosti.¹³⁵

Možemo zamisliti scenario „Američka Anarhija protiv Kineske Kontrole“ kao model sudara NYT-a, BTC-a i KPK-a u jakoj formi. Pritom, startup zajednice i mrežne države koje nastaju kao rezultat ove nuklearne eksplozije su namerno stvorene alternative kako Buđenja i Bitcoin Maksimalizma, tako i Kineskom Komunizmu.

U slabom obliku, model se sastoji u tome što se ništa ne odvija baš prema scenariju (malo toga uvek ide po scenariju!), ali je opšti trend ispravan. To jest, u budućnosti će američki establishment zaista izgubiti relativnu kontrolu, KPK zaista će pokušati da sprovodi apsolutnu kontrolu, a bitcoin-maksimalisti zaista zastupaju odsustvo kontrole. Način života koji propovedaju svaka od ovih ideoloških zajednica dostići će krajnju ekspresiju, ali će se pritom opravdavati kao reakcija na dve druge percipirane ekstremnosti – to smo već diskutovali u odeljku Ekstremnosti i njihove suprotne ekstremnosti su nepoželjne. Dakle, svi mi ćemo morati da gradimo društva sa svesno izabranim kompromisima između potčinjenosti, empatije i suvereniteta, umesto da nesvesno kapituliramo pred ekstremnostima ili kontre-ekstremnostima. I to nas ponovo dovodi do startup zajednica i mrežnih država.

Dakle, uzimajući za osnovu scenario u jakom obliku, razgovaraćemo o nizu uslova pobede i neočekivanih ishoda za različite frakcije. Takođe ćemo dati malo više detalja o željenom rezultatu i trajektoriji kojoj želimo da težimo: recentralizovanom centru zajednica sa visokim nivoom poverenja.

4.1.3. Gradimo budućnost, a ne kapituliramo pred njom

Cilj zbog kojeg sve ovo promišljamo nije pesimističan, već pragmatičan: promeniti ono što možemo promeniti, stvarajući četvrti pol kao alternativu nesigurnom američkom establishmentu, maksimalističkoj kripto-anarhiji i državi centralizovanog nadzora KPK. .

Materijal od kojeg će se formirati taj četvrti pol, uslovno smo nazvali Međunarodni Centrizam. To je skup američkih centrista, kineskih liberala, Indijaca, Izraelaca, apologeta Web3 i, u suštini, svih ljudi iz celog sveta koji ne žele da se urone ni u američki ni u kineski vrtlog.

Na prvi pogled, ova grupa predstavlja ~80% svetskog stanovništva i ima malo zajedničkog, osim toga što ti ljudi nisu skloni ni anarhiji ni tiraniji. Ali neki od njih će biti dovoljno pametni da shvate da je jednostavno bežanje samo pauza, a ne rešenje. Ljudi su skloni imitiranju onoga što vide, i ako su Američka Anarhija i Kineska Kontrola najpoznatije igre u gradu, na kraju će ih oni i oponašati.

Tako je izolacionizam isključen. Međutim, isto se može reći i za direktnu intervenciju, jer će i američko i kinesko ratno teatriste pružati otpor svakoj spoljnoj intervenciji.

Tada odgovor neće biti izolacionizam ili intervencija, već inovacija. Podskup Međunarodnog Centrizma mora izgraditi nešto bolje od Američke Anarhije i Kineske Kontrole, konkretno poboljšanje u poređenju sa propagandom, prisilom, nadzorom i konfliktima koji bi uskoro mogli postati karakteristični za dva stuba globalne ekonomije.

Drugim rečima, ostatak sveta će morati da preuzme vođstvo u situaciji. Besmisleno je nadati se da će američki establishment ili KPK to razumeti. Tako će se pojaviti Recentralizovani Centar: krug startap društava i mrežnih država koje su stvorili pragmatični osnivači, grupa zajednica sa visokim nivoom poverenja, stvorenih kao namerna alternativa neuspešnim i totalitarnim državama.

¹³⁰ Vidi odeljak o modelu istorije kao stabla tehnologija kako biste uskladili teorije „velikog čoveka“ i „istorijske neizbežnosti“. Veliki čovek može upravljati stablom tehnologija, ali ne može iznova izumreti sve.

¹³¹ Iako ne možemo dati potpunu sliku o istoriji, možda ćete želeti da pročitate nešto poput „Lekcija istorije“ Vila i Ariela Duranta.

¹³² Naravno, citirati slajd „zašto sada“ kao deo veće priče je delimično ironično. Ali ovde postoji i dublji momenat: baš kao što je kultura trgovaca bila na periferiji feudalizma, a zatim je počela da zauzima sve dominantniju poziciju dok je društvo prelazilo sa prirodnog poljoprivrednog gospodarstva na industrijski kapitalizam, tako i sada prelazimo iz industrijske ere u tehnološku, vođenu preduzetnicima i investitorima. Tehnološka kultura, kultura startapa, a sada i kultura BTC/web3 postaje globalna kultura. I skromni slajd „zašto sada“ — mali deo toga — to je priča za pragmatičare, funkcionalna priča, priča sa poentom, priča koja (kao što je jednom rekao Henri Ford) vredi barem nečega.

¹³³ Naučio sam ovo na sopstvenom gorakom iskustvu — 2013. godine pročitao sam seriju predavanja, u kojima su neki delovi prilično zadržali svoju relevantnost, dok su drugi bili više kao kapsule vremena tog doba (GChat, da li ga neko seća?). U izvrsnoj knjizi Benedikta Andersona Zamišljene zajednice javlja se isti problem, jer počinje referencom na konflikt između Vijetnama, Kambodže i Kine kao na važan događaj u istoriji nacionalizma, koji u retrospektivi više ne deluje tako¹³⁴.

¹³⁴ Prema njegovom opisu, za marksistu je bilo primetno videti tri nove nezavisne, navodno komunističke zemlje, kako se bore jedna protiv druge u ime nacionalizma. Smatrao je nacionalizam iluzijom; upravo to ga je podstaklo da napiše knjigu.

¹³⁵ Da biste dobili različite tačke gledišta, možete se upoznati sa Principima menjajućeg svetskog poretka Reja Dalija, radovima Barbare Volter i Stivena Marša o mogućem Drugom građanskom ratu u SAD, radom Pitera Zajhana ili Devida Riboja i Kurta Šliktera. Svi oni takođe smatraju da će sadašnja era uskoro završiti. Od njih se slažem sa Dalijem otprilike 70%, ali on je malo optimističniji u vezi sa Kinom nego ja, i ne uzima u obzir BTC ili tehnologiju kao faktor. Slažem se sa Volter/Maršom i Zajhanom možda samo 20-30%, ali ih vredi pročitati kako biste saznali stavove američkog establišmenta i neortodoksnih neokonzervativaca, prema redosledu. Slažem se sa Ribojem i Šlikterom da će konflikt nastupiti, ali mislim da će oblik te borbe biti mnogo više definisan međunarodnim i tehnološkim faktorima nego što trenutno smatra većina američkih konzervativaca, jer američko pozorište postaje objekat delovanja, a ne samo globalni igrač.