Roman

Porodica je komunistička ćelija u okeanu slobodnog tržišta. Spolja postoji privatna svojina i robno-novčani odnosi, unutra je sve zajedničko, i odnosi poklonavanja. Ali onda jedan od članova komunističke ćelije odluči da je napusti i izađe na tržište. Šta uraditi sa svojinom? Šta uraditi sa akumuliranim obavezama? Pod komunizmom to sve nastavlja da postoji, ali u potisnom, neeksplicitnom obliku.

Jedan partner ulaže resurse u drugog, računajući na to da će vremenom i od drugog imati neki povrat. A umesto toga, drugi nakon nekog vremena odluči da ode. Ili dvoje odluče da dobiju dete, što je dugoročni kreativni projekat na par decenija, koji neprestano konzumira resurse. I tada jedan od partnera izlazi iz projekta. Ili, još gore, izlazi iz porodice, ali upravo u projektu odgoja deteta želi da nastavi učešće.

Prelazak sa komunizma na tržišne odnose je uvek privatizacija, fiksiranje obaveza, prelazak sa neeksplicitnih pretpostavki na jasne ugovore. Dva najtipičnija ugovora prilikom razvoda su ugovor o podele imovine i ugovor o redovnim isplatama radi izmirivanja akumuliranih obaveza. Ovo drugo su upravo oni alimenti o kojima ste postavili pitanje.

Kao što se lako može videti, u državi izbegavanje plaćanja alimentacije ima masovnu karakteristiku, jer oni na koje se ta obaveza nameće smatraju istu nepravednom. Zaista, teško je smatrati pravednim situaciju kada lavlji deo imovine prilikom podele ode onoj strani koja je u njen nastanak uložila manje resursa, a pritom druga strana još uvek nastavlja da snosi finansijske obaveze prema prvoj.

A sada pređimo na to kako će to izgledati pod ankapom.

Kada sam pričala o budućnosti institucije braka pod ankapom, usput sam dodirnula i temu dece. Dete će pod ankapom u mnogo većoj meri samo odlučivati sa kim će živeti, sa kim se družiti, od koga i šta će učiti. Tako da su redovne ciljane isplate za izdržavanje deteta nakon razvoda pod ankapom mnogo manje verovatne nego sada, osim ako neko to ne prihvati dobrovoljno.

Dakle, alimenti po sudu će se pod ankapom dodeljivati prvenstveno za plaćanje akumuliranih obaveza, a dete tu neće imati nikakve veze. Na primer, supruga je platila mužu kurs dizajna pejzaža, i nakon razvoda on joj nadoknađuje troškove kursa.

Jedini primer alimentacije putem suda, povezan sa detetom, koji mi je pao na pamet – to je ako se dete dobije po inicijativi supruga, što je dokumentovano, i gde u kasnijim fazama trudnoće on promeni mišljenje. Pa, sada će morati da plati ugovornu kaznu prema „ugovoru o iznošenju trudnoće“.

A koje su sredstva prinude na isplatu kod ankap-a? Pa, potpuno ista kao i sada: zaplena računa i imovine.